Наука

Предавање проте Миливоја Мијатова у Богословији

Предавање проте Миливоја Мијатова у Богословији
Предавање проте Миливоја Мијатова у Богословији
Предавање проте Миливоја Мијатова у Богословији
Предавање проте Миливоја Мијатова у Богословији

Дана 22. маја 2015. године у Богословији Светог Саве је организовано предавање на тему: „Ориген – његов значај за хришћанску литературу“, које је одржао протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први. Предавању су присуствовали професори и ученици Богословије. Уводном речју све присутне је поздравио господин Горан Раденковић, професор Богословије.

Pro et contra - еутаназија и аподиктичка етика

Разантни развој сазнања у области медицине и нових медицинских могућности да се продужи људски живот фундаментално су изменили однос људи према смрти.

У модерном друштву измењених епистемолошких парадигми, које се у Немачкој зове Wissensgesellschaft («друштво знања”, по аналогији са појмом „knowledgeable societies“, насталом у англосаксонској социологији), уочавају се све бројнији примери стремљења људи ка ”самоодређењу часа сопствене смрти”. Овај феномен је, више можда но у другим земљама Европе, водио ка сучељењу политичких дискурса. У мешовитом хору опонената посебно место имају велике Цркве у Немачкој, које се интензивно и гласно укључују у јавне контраверзне дебате. Њихове биополитичке примедбе и интервенције су легитимисане еклисиолошким начелима у форми ауторитативног гласа о ”друштвеном”, односно ”моралном надзору” Цркве.

Проф. Жак-Франсоа Копосима: Положај хришћана на Блиском истоку

Професор Жан-Франсоа Колосима гостује у нашој земиљи од 20. до 27. маја 2015. године.

Жан-Франсоа Колосимо рођен је 1960. године у Авињону, Француска, доцент је на патрологији на Богословском институтуСветог Сергија у Паризу, где води и семинар за постипломске студијеПравославље у савременом свету. Дугогодишњи издавач и публициста, доскора је био председник Центар натионалду Ливре, еминентне државнеинституције, свејеврсног Министарства за књигу - позиција на коју га јепоставио тадашњи француски председник Саркози лично. Тренутно једиректор ЦЕРФ-а, реномиране француске издавачке куће, познате поиздањима из области хришћанства и религије, у оквиру које излази ичувена колекција светоотачких дела Sources chrétiennes. Често гостује нафранцуским телевизијским каналима коментаришући различите друштвене, анарочито политичке феномене у вези са религијом, пре свега хришћанством.Аутор је многобројних чланака у престижним француским часописима Монду, Фигароу ... а такође и писац серије књига о најважнијим савременимидеологијама и њиховом повезаношћу са религијом ( српски превод његовекњиге о Ирану ускоро ће бити објављен), као и неколико сценарија задокументарне филмове.

Нови доктор наука

На Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци 30. априла 2015. године јереј Драган Шућур одбранио је докторску дисертацију под називом Српска Православна Црква у Босни и Херцеговини 1945–1958. Чланови комисије били су проф. др Предраг Пузовић (предсједник комисије), доц. др Горан Латиновић (ментор) и доц. др Драгиша Васић. Комисија је на крају одбране закључила да докторски рад јереја Драгана Шућура представља значајан допринос истраживању положаја Српске Православне Цркве у комунистичкој Југославији.

Радмило В. Кошутић – нови доктор наука

Радмило В. Кошутић – нови доктор наука
Радмило В. Кошутић – нови доктор наука
Радмило В. Кошутић – нови доктор наука
Радмило В. Кошутић – нови доктор наука

Дипломирани студент Богословског факултета Кошутић одбранио своју докторску дисертацију на Филолошком факултету Београдског универзитета.

Радмило В. Кошутић je рођен 1981. г. у Београду. После завршене основне школе и VI веоградске гимназије, дипломирао је на Богословском факултету у Београду. Магистарске студије је завршио у Риму на Папском универзитету Грегоријана (Институт за религију и културу, специјализација: историја религије и аврамистичке религије) на тему „Ибн Хазмова и Спинозина критика Торе“. Докторску дисертацију „Култура светог и уметност хармоније у Јаковљевим лествицама“ одбранио је на Филолошком факултету у Београду 1.4. 2015. године из области историја религије и културна антропологија. Докторски рад од 261 стране састоји се из пет целина: