Наука

Етичке импликације пренаталне дијагностике

Олдос Хаксли описује у својој дистопији „Лепи нови свет“ (1932.), за разлику од Томаса Морове „Утопије“ (1516), како савршено друштво живи у хармонији сходно трима начелима: „стабилности“, „миру“ и „слободи“. Но чини се да Хакслијева визија обмањује. „Савршено“ друштво је је резултат свеобухватног система који почива на вештачкој репродукцији, кондиционирању и индоктринацији тоталитарне светске државе. Морална субјективност њених грађана је стриктно контролисана, опсервирана и изложена сталној манипулацији. Најпре је реч о биолошкој кондиционираности. Људска репордукција се збива изван његове полности, односно исход је техничког процеса оплођења. Социјална кондиционираност се збива путем индоктринације. Чини се да Хакслијев роман није изгубио у својој актуелности. Оно што је изгледало фикционалном визијом, почиње да бива опора стварност у виду ген-техничких процеса савремене репродуктивне медицине.

Стогодишњица упокојења знаменитог Архијереја

Епископ др Никодим Милаш (20. март 1915 – 20. март 2015)

Ове године навршава се стогодишњица од упокојења знаменитог далматинско-истарског Епископа др Никодима Милаша (1845 – 1915). Не дочекавши тако жељено ослобођење, умро је на Велики петак 20. марта 1915. године у свом скромном стану у Дубровнику. Вест о његовој смрти, иако ратом захваћеном Балкану, брзо се пронео готово целим јужнословенским простором, a глас саучешћа се чуо чак и из Петрограда.

Четири века Богословије у манастиру Крки

На дан када празнујемо Света Три Јерарха, Његово Високопреосвештенсво Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Крки.

Уз саслужење Преосвећене господе Епископа бихаћко-петровачког Атанасија, славонског Јована, аустријско-швајцарског Андреја, средњоевропског Сергија и далматинског Фотија, у овом светом храму молитвом су прослављени светитељи Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст.

Митрополит Порфирије: Човеково достојанство, слобода и људска права - хришћанска визура

Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије: Човеково достојанство, слобода и људска права - хришћанска визура

„И створи Господ Бог човека по лику Својему, по обличју Божјему створи га,  мушко и женско, створи их“ (Пост 1. 27).  Акту стварања човека, као последњег и најмилијег Божјег створења, за кога је и створен сав свет, претходи не заповест, него Божји договор – саветовање. Бог није рекао: „нека буде човек!“, него: „да саздамо човека“  (тј. да створимо), и то говори у множини.

Овим се, по хришћанском схватању, при стварању човека открива Света Тројица. Ова два кључна израза библијске антропологије, - „по Нашој слици“ - указују на узвишеност човека богоподобним господством над свим осталим створењима. Пс 8, 6-7: „Шта је човјек те га се опомињеш, или син човјечији те га полазиш, учинио си га мало мањим од анђела, славом и чашћу венчао си га, Господе, Господе, како је величансвено име твоје по свој земљи“, управо човек својим достојанством проноси и пројављује величанство како Бога, тако и човека, што ће се реализовати у инкарнираном тј. оваплоћеном Богу Логосу и Његовом телу као Богочовеку продуженом кроз све векове.

Митрополит Амфилохије доктор HONORIS CAUSA Санктпетербуршке православне духовне академије

Ректор Санктбетербуршке православне духовне академије Архиепископ петергофски Амвросије 11. фебруара је на свечаности у Петрограду Архиепископу цетињском Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију уручио докторски крст и диплому о звању доктора honoris causa ове познате црквено-просветне установе, саопштено је на званичном сајту Академије.

Високо признање Митрополиту Амфилохију је додијељено 13. јуна 2014. године одлуком Научног савјета Санктпетербуршке духовне академије, а потврђено од стране Митрополита санктпетербуршког и ладошког Варсонуфија, “за заслуге у области богословља и у знак дубоког уважавања за архипастирско служење на ползу Православне цркве”. Јучерашњој церемонији присуствовале су многобројни гости Академије, представници црквеног, научног и културног живота сјеверне руске престонице, међу којима је био и Архиепископ охридски Јован (Вранишковски).