Наука

Митрополит Порфирије: Значај поста за духовни живот

Божић је празник највеће блискости Бога и човека

Божић је празник највеће блискости Бога и човека. Иде Небо да загрли земљу и Бог да станује са људима и да живи са њима. Родиће се као дете чинећи себе најпријемчивијим свакоме узрасту. Родиће се усамљен да би био друг бескућницима и самотњацима. Биће Он и у заједницама великим, долази свима. Долази највећи гост, треба да га дочекамо најсвечаније. И Бог доноси своје дарове. Његови дарови се не виде сви одмах, они ће се видети касније. Бог преображава свет собом, Он ће и себе дати за нас, уместо нас пострадаће на Крсту, али за нас ће и устати, водећи нас у живот.

Мађарски преводи Светога писма*

Рани преводи Светога Писма, његово штампање и растурање с једне стране су пратили развој самог мађарског језика и његове књижевне норме, а са друге, сами су доприносили његовој стандардизацији. У Мађарској су библијски преводиоци Бенедек Комјати (Benedek Komjáthy), Габор Пешти Мижер (Gábor Pesty Mizsér) и Јанош Силвестер (Janos Sylvester) спроводили Еразмов програм превођење и растурања Светога писма на народном језику. Да би ово постигли библисти су знали да морају изнова стварати одговарајући језички облик. Из тог разлога писали су дела и друге књижевне врсте и радили на одличном преводу саме Библије. Реформација је изискивала стварање књижевних дела на народном језику, на свим животним подручјима као што су уџбеници, катихизиси, црквеноправна документа и, наравно, Библија. У доба Реформације мађарски протестантски свештеници као зналци језика држали су се Еразмовог принципа и осетили потребу да преведу Свето писмо на мађарски.

Фоча: Семинар посвећен Сергију В. Тројицком

Православни богословски факултет Светог Василија Острошког у Фочи и катедра за примењену теологију организују седми по реду семинар посвећен Сергију В. Тројицком (1878-1972), једном од најзначајнијих научника 20. века на пољу канонског и црквеног права.

Сергеј В. Тројицки је остао упамћен као неуморни научник који је дао велики допринос науци, нарочито кроз радове из брачног права, радове о организацији и настајању самосталних цркава, радове о црквено-правним изворима словенских Цркава а нарочито су значајни његови радови о Законоправилу Светог Саве. Семинар ће бити одржан у просторијама Богословског факултета у среду, 27. новембра 2019. године, у 16 часова.

Свети Јован Златоуст: О погубности гатања

И да зна сва­ки од вас др­жа­ти са­суд свој у све­то­сти и у ча­сти, а не у стра­сти по­хот­ној, као и не­зна­бо­шци ко­ји не по­зна­ју Бо­га (1. Сол 4, 4–5). Ово сло­во на­ме­ње­но је, пре свих, они­ма ко­ји су па­ли у пре­ве­ли­ки не­мар. А ако су та­кве оп­ту­жбе упу­ћи­ва­не Ју­де­ји­ма, ка­кав би­смо опро­штај и ка­кво оправ­да­ње мо­гли да оче­ку­је­мо ми ко­ји, на­кон то­ли­ке бла­го­да­ти ко­ју при­ми­смо, за­вр­ша­ва­мо у ис­тој ду­хов­ној бе­ди као и они?

Мно­ги и да­нас стра­да­ју од ове бо­ле­сти и ра­за­ра­ју сво­је жи­во­те. Они ко­ји се ода­до­ше ба­вље­њу га­тар­ским бе­сми­сли­ца­ма, осим што се су­ко­бе са Бо­гом, до­би­ја­ју као пла­ту не­по­треб­не жа­ло­сти и уда­ља­ва­ју се од под­ви­га вр­ли­не. Ти­ме је ђа­во убе­дио оне нај­не­ра­суд­ни­је да не за­ви­се од њих са­мих де­ла вр­ли­не или гре­ха, ни­ти да су удо­сто­је­ни ика­кве сло­бод­не во­ље, на­сто­је­ћи да та­ко по­стиг­не две ства­ри, ко­је су ујед­но и нај­по­губ­ни­је: и да их од­го­во­ри од ула­га­ња тру­да у сти­ца­ње вр­ли­не и да их ли­ши пре­дра­го­це­но­га да­ра сло­бо­де.