Наука

Духовне свечаности у Љубљани

У Томину недељу, 5. маја 2019. године, после свете Литургије, коју су, у храму Светих Кирила и Методија у Љубљани, служили протојереј Перан Бошковић, јереј Раде Деспотовић и јереј др Зоран Ђуровић, уз саслужење ђакона Ивице Чаировића, на којој се причестило много верног народа из Љубљане; са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског Г. Порфирија, ђакон др Ивица Чаировић, доцент на катедри за Општу историју Цркве на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, одржао је предавање на тему Мисија Светог Саве у светлу кирило-методијевског предања.

Експерти упозоравају: Пренатална дијагностика као инструмент селекције

У угледном аустријском недељнику "Die Furche" дискутују шефица за комуникацију аустријске дијецезе Ст. Пелтен Катарина Бранднер и психолог Карин Торди о позном прекиду трудноће. Катарина Бранднер, шеф департмана за комуникацију дијецезе Ст. Пелтен упозорава од пренаталне дијагностике као коришћење инструментом селекције.

Активни развој богословља и издавачке делатности у Руској Цркви

У последњих неколико година Руска Православна Црква се активно бави унапређењем и усавршавањем богословља у својим високим образовним установама. За почетак је било неопходно да духовне академије ове свете Цркве буду признате од Министарства просвете Руске Федерације. Стога су пре неколико година Московска, Петроградска и друге духовне академије стекле услове и постале акредитоване, тј. признате од Министарства просвете РФ. Да унапређење богословља не би стало само на спољашњој сарадњи, признању и бенефицијама од државе, решено је да се унапреди и сам унутарњи систем образовања у духовним школама објављивањем нових уџбеника за богословске и теолошке студије.

Светоотачке беседе о Васкрсењу Христовом

Беседе преподоног Јустина Ћелијског,  Светог Николаја жичког и светог Јована Шангајског о Васкрсењу Христовом.

Преподобни  Јустин Ћелијски: Новозаветно учење о Васкрсењу
- Опште напомене -

Васкрсење Господа Христа потиснуло је сва дела, сва чуда, сву доголготску биографију Христову, и силом своје неизмерне вредности наметнуло себе за центар Хришћанства. Ако се Хришћанство може свести на догађај, онда је тај догађај - Васкрсење Христово. Ако се Хришћанство може сабрати у један дан, онда је тај дан - не дан рођења Исусовог, већ дан васкрсења Исусовог. Ако Хришћанство има почетак у времену, онда оно почиње не од Витлејема, већ од Васкрсења. Својом необичном и неодољивом стварношћу факт васкрсења Христовог постаје темељ хришћанске проповеди. Оно је основни факт; не пође ли се од њега, не може се пронићи у сложену тајну Личности Христове. Васкрсењем се објашњава Оваплоћење. До васкрсења Господ Христос је учио о вечном животу; васкрсењем је доказао да је Он - вечни живот. Сва Његова наука - у васкрсењу добија опитну, експерименталну потврду и објашњење. Не прими ли човек ту најочигледнију потврду, очигледнија му се неће дати.

О Пасхалном богослужењу

Пре него што се било ко од нас одлучи да каже неколико скромних речи о Празнику над празницима, о Пасхи Господњој, дах му застаје будући свестан да је свака људска реч недовољна и премала да би у потпуности исказала суштину и сверадосни и свеспасоносни значај празника Васкрсења Господа нашег Исуса Христа. О Пасхи Господњој Свети Григорије Богослов поучава: Царица дана, Празник над празницима, и славље над слављима, који превазилази као сунце звезде, не само човечанске и земаљске празнике, већ и Господње празнике. Из овог слова Светог Григорија Богослова, видимо да је Васкрсење Господње Празник над празницима, и славље над слављима како у богослужбеном животу Цркве, тако и у животима свих хришћана који исповедају радост Васкрсења, јер ваистину Васкрсење постаде основ наше вере и проповеди, на шта нас подсећа и Свети aпостол Павле: Ако Христос не устаде, онда је празна проповед наша, и вера наша. Тако наша вера и васцело наше постојање бива утемељено на Васкрсној радости, и Васкрсној непоколебивој вери, нелицемерној љубави и чврстој нади да ће Господ и нас Васкрснути и Саваскрнути у незалазном дану Царства свог.

Свети Симеон Нови Богослов: Васкрсење Христово

Христос и Бог наш, пошто беше подигнут на крст, приковавши на њега грех света и окусивши смрт, сишао је у дубину ада. И као што је, када је поново устао из ада, ушао у Своје непорочно тело од кога се, сишавши доле, нипошто није одвојио, и одмах васкрсао из мртвих, а после тога са великом славом и силом узишао на небеса, тако и сада, када ми излазимо из света и уподобљењем страстима Господњим улазимо у гроб покајања и смирења. Он сам, силазећи са небеса, као у гроб улази у наше тело и, сједињујући се са нашим душама, васкрсава их несумњиво мртве, а затим, ономе ко је тако васкрсао са Христом, даје да гледа славу његовога тајанственог васкрсења.

Свети владика Николај: Христос Васкрсе!

После најтамније ноћи освануо је најсветлији дан у историји рода људског. После Великог петка грануо је Васкрс. Ово се догодило како је видовити Господ наш рекао и прорекао. Осуђени Христос јавио се као Судија света. Избијено и убијено тело Његово оживело је. Попљувано лице засветлило се као сунце. Место трнова венца - круна Цара над царевима. Место осамљености - војске су га анђелске окружиле. Место десетак разбеглих ученика - пола милијарде следбеника славе га данас. Место тесног гроба - стотине хиљада посвећених му храмова по свој земној планети.