Наука

У светлости Твојој видимо Светлост

Разговор о Светлости је увек разговор о Богу, који је ваистину једина истинска Светлост који просветљује и освећује све и сва. Свети Григорије Палама је богомудро говорио: Господе Исусе Христе, просветли таму моју! Са друге стране, знаменита црквена песникиња, монахиња Касија, у стихири коју појемо на Велику среду, вапије ка Господу речима:

Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у 6. недељи по Духовдану

Понедељак - Због чега многи не разумеју разговоре о духовним стварима? Због одебљалости срца (Мт.13,15). Срце дебља када је пуно пристрасности према земаљским стварима, као што је речено: Угојио си се, удебљао, засалио (Пон.зак.32,15). Будући такво, оно, као неки велики тег, вуче доле и прикива на земљу сву душу, а са њом и ум. Тада се све окреће у кругу ниских предмета, постајући нискомислено, без могућности да се усмери ка висини, слично птици отежалој храном. Окрећући се, оно не види оно што је горе, и читаво његово устројство му је противно… То је сасвим непозната страна за њега. У мноштву својих појмова и искустава оно нема ништа на шта би могло да примени тамошње, не би ли га угледало макар као у огледалу и загонеци. Због тога се ни само не занима расуђивањем о томе, нити има жеље да слуша друге како о њему расуђују, или да књиге које пишу о њему узима у своје руке. Зар нећете код многих срести мноштво светских часописа, а ниједног духовног, ни једне духовне књиге, чак ни Јеванђеља?

Свети Јустин Ћелијски: Беседа у 5. недељу по Духовдану

Откуда лудих људи у овоме свету, откуда лудило у овоме свету? – Од ђавола. – Ко лечи од тог страшног лудила? – Само Бог који је постао човек, Господ Христос. Ето данашње Благе Вести, ето данашњег Еванђеља.

Чули сте шта се десило у земљи Гаргасинској када је Господ ступио на њено тле. Два бесомучника, два човека у којима су били ђаволи, сретоше га и повикаше: „Шта си дошао овамо пре времена да нас мучиш?“ И даље, чули сте како Господ изгони ђаволи из тих људи и како они оздрављују од свога лудила, од своје поседнутости ђаволом. Шта је ђаво? Ђаво је уствари савршено лудило, савршено безумље, јер је ђаво савршено богоборство. Устати против Бога, борити се са Богом, ето – то је ђаво. Нећу више да Бог буде надамном! тиме је постао ђаво. Од Арханђела постао ђаво. Нећу Истину Божју Вечну, хоћу ја сам да будем слободан од Бога, слободан од Његове Истине, слободан од Његове Правде, слободан од Његових Закона! Ето, ђаво није ништа друго него потпуно безакоње, потпуна слобода од Бога, а то значи слобода од Правде, слобода од Истине Божје, слобода од Вечности, од свих блага Божјих. У ђаволу је све обрнуто: оно што је најглавније у животу и у свету – а то је Бог, оно што је најважније он је прогласио за најмање важно: Правду Божју прогласио је за неправду, и Истину Божју прогласио је за лаж; Добро Божје прогласио је за зло; све што је Божје одбацио је и тиме постао ђаво. Авај, тако и ми људи у овоме свету, мала људска бића, када почнемо да одбацујемо оно што је Божје постепено испуњујемо се ђавољим силама, постепено човек се претвара у демона.

Чудотворна Икона Богородице Млекопитатељнице

Икона Богородице Млекопитатељнице позната је од давнина на хришћанском Истоку. Иконописана на основу истине Јеванђеља: да је Пресвета Богомајка дојила оваплоћеног Господа Христа као Сина Свога, што је она жена у Јеванђељу исповедила речима упућеним Христу: "Блажена утроба која Те је носила, и дојке које си сисао" (Лк 11,27).

О тој истини су такође говорили и писали и Свети Оци Источне Цркве. Тако свети Јефрем Сиријски каже, у песмама на Рођењу Христовом:

Из утробе Дјевине изашао је Младенац, и млеком се хранио, и растао је поред деце - Син Господара свега. Света Дјева-Мајка давала је Христу млеко, и Он се као човек хранио Њезиним млеком. Када се Господ хранио млеко Маријиним, тада је точио живот свему свету.

Свети Јован Златоуст: Беседа о Светом апостолу Павлу

Шта је то човек, какво је благородство наше природе и за какву је врлину способно ово биће, – више од свих људи показао је на себи Павле. Од оног времена, када је постао апостол, па до сада он громким гласом оправдава Господа насупрот свих, који Га осуђују за такво устројавање нас, подстиче на врлину, затвара бестидна уста хулитеља и показује, да између анђела и људи није велика раздаљина, ако ми само усхтемо да будемо пажљиви према самима себи. Он није добио неку другу природу, није имао другачију душу, није живео у другом свету, него је био васпитан на истој оваквој земљи, под истим оваквим законима и обичајима, и превазишао је све људе, од њиховог постања. А где су они, који говоре, да је врлина тешка, а порок лак? Павле тврди супротно њима: јер наша пролазна мала невоља, каже он,  припрема нам преизобилно и неизмерно вечно богатство славе (2 Кор. 4, 17). А ако су лаке невоље, онда су тим већа – унутрашња задовољства.

Пронађено уточиште цара Давида код Филистејаца

Истраживачи са Јеврејског јерусалимског универзитета, Израелског института за старине и једног универзитета у Сиднеју верују да су пронашли библијски град Сиклаг, филистејски град у који је млади Давид утекао бежећи од цара Саула. Првобитно филистејско насеље Сиклаг потиче из 12. века пре Христа. Откопавања су почела 2015. г. на локацији Хирбет ал-Раи између Киријат Гата и Лахиса, а радовима је руководио професор Јосиф Гарфинкел, директор Археолошког универзитета при  Јеврејском универзитету.

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије: Узроци и посљедице лажне аутокефалије у Украјини

(излагање на конференцији „Кршење правâ вјерникâ  у Украјини”, Москва, 29. мај 2019.)

У поступку који је Цариградска Патријаршија примијенила у Украјини признавањем и спајањем двију група расколникâ (од којих је једна анатемисана) и – додјељујући им аутокефалију коју није признала ниједна друга помјесна Православна Црква – нема ничег што је у складу са светим канонима и уобичајеном црквеном процедуром приликом додјеле аутокефалије. Уколико су у самом старту направљени тешки канонски прекршаји (прије свега упад на канонско подручје Московске Патријаршије и аутономне Украјинске Православне Цркве без њихове сагласности, а затим  поништавање важења одлуке цариградског патријарха Дионисија IV из 1686. године којом се Кијевска митрополија уступа Московској Патријаршији, уз упорно одбијање дијалога са Московском Патријаршијом и са другим Православним Црквама које су Цариградској Цркви указивале на речене неправилности), онда су сви даљи поступци били незаконити и неканонски. Руска Православна Црква је благовремено дала озбиљну анализу и оцјену поступака Фанара са становништа канонског права, што је и другим Православним Црквама помогло да заузму правилан став по овом болном питању.