Наука

Јеромонах Севастијан (Гордон): Божић у Америци

Јеромонах Севастијан (Гордон): Божић у Америци
Јеромонах Севастијан (Гордон): Божић у Америци
Јеромонах Севастијан (Гордон): Божић у Америци
Јеромонах Севастијан (Гордон): Божић у Америци

У суботу, 15. децембра 2018. године, са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија, у свечаној дворани Музеја Српске Православне Цркве у Загребу, одржано је треће у низу предавање у оквиру Божићњег циклуса предавања, који организује Црквена општина загребачка.

Свети Јустин Ћелијски: Беседа на празник Светог оца Николаја

Данас ми празнујемо живо Еванђеље Господа Христа. Живо, написано чудесима, написано силама небеским, написано звездама и сунцима у животу великог Светитеља Божијег, Светог Оца нашег Николаја. Хвалити њега то је хвалити Еванђеље, живо Еванђеље које хода непрестано међу љидима. Ако је било човека у Цркви Христовој који је био ходеће Еванђеље Божије, онда је то несумњиво Свети Отац Николај Чудотворац. Куд год погледаш у њему свуда живо Еванђеље Христово. Сваки корак, свака мисао, свако дело, сваки потхват – све само живо Еванђеље Христово. И за њега, чудесног Светитеља Божијег, великог и дивног, у молитви каже се да је он испунио Еванђеље Христово[1]. Испунио Еванђеље Христово – каква сила, каква моћ! И зато што је испунио Еванђеље Христово, Господ Христос му је даровао изобилне чудотворне силе и моћи, и оне силе и моћи која је пребивала и у самог Господа Христа и исцељивала све, као што сте чули у данашњем Светом Еванђељу. Народ се гуркао, јурио за Господом Христом само да би Га се дотакао, јер из Њега излазаше сила и исцељиваше их све[2]. Све. Та иста сила, браћо, ето, излила се и на Светог Оца Николаја, а од Господа Христа улива се у све нас, у све нас који га празнујемо, у све нас који га призивамо у помоћ.

Свети Николај Чудотворац - правило вере и образац кротости

Празник светог и богоносног оца Николаја Чудотворца од најранијих времена свечано је прослављан, док химнографија у његову част представља неисрпну ризницу. Литијске стихире дело су цара Лава Мудрог, док је састављач канона Теофан. Славу на хвалитним стихирама саставио је Патријарх цариградски Герман. Посебно је занимљиво истаћи кондак Светом Николају који је саставио Свети Теодор Студит, и у коме Светог Николаја велича и прославља као најусрднијег помоћника свих хришћана. Други кондак Светом Николају саставио је Свети Роман.[1] Угодник Божји Николај на основу богате химнографије са слободом се може назвати општим помоћником и верним заштитником рода хришћанскога. Због великог значаја овог светилника православља у седмичном богослужбеном кругу сваки четвртак, поред Светих славних и свехвалних Апостола, посвећен је и њему. У годишњем богослужбеном кругу празнујемо два празника Светог оца Николаја: Главни спомен 6/19. децембра и празник преноса његових часних моштију из града Мира у Бари, 9/22. маја.

О. Александар Шмеман: Вера као одговор на позив

У чему је, дакле, јединственост, апсолутна посебност тог стања које називамо “вера“? У томе што је она одговор. А одговор не само подразумева, него и потврђује постојање онога коме се одговара. Можемо то рећи мало другачије: вера је покрет као одговор на позив. Покрет не само душе, него целог човека, целог његовог бића које је изненада препознало нешто, а затим се даје препознатом. Језиком хришћанства то се може изразити овако: вера полази од Бога, почиње његовим позивом. Вера је увек одговор Богу, човеково давање себе Ономе који је прво дао себе. О овоме дивно говори Паскал: “Не би ме тражио да ме ниси нашао“, каже нам Бог.

Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве

Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве
Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве
Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве
Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве

Са благослово Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и под покровитељством Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Православни богословски факултет Универзитета у Београду био је од 10. до 14. децембра 2018. године домаћин међународног научног скупа под називом Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве (1219-2019): историјско, богословско и културно наслеђе.

Ова научна манифестација, у којој је учешћа узело више од стотину иностраних и домаћих истраживача, међу којима и више десетина истакнутих радника у различитим областима друштвено-хуманистичких наука, одржан је у част великог јубилеја осмовековне самосталности Српске Православне Цркве, а у циљу дубљег разумевања актуалних значења православног хришћанства у српском контексту и шире од тога.

Програм петог дана научног скупа „Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве“

Програм петог дана научног скупа „Осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве“ на Православном богословском факултету Универзитета у Београду - 14. децембар 2018. године

ВЕЛИКИ АМФИТЕАТАР
09:00–12:30
ПРЕДСЕДАВАЈУ: Ивица Чаировић, Јелена Глушац

  • Милош Антоновић и Александар Иванов: Још једном о убикацији Дивисиска.
  • Ивица Чаировић: Однос папе Инокентија III (1198-1216) према обласним владарима у западној Европи.
  • Миломир Радић: Припреме за аутокефалију Цркве у Србији пре 800. година.