Наука

О богослужењу Свете Педесетнице

У педесети дан након Празника над празницима, а у десети дан по празнику Вазнесења Господњег, богослужбено се прославља празник силаска Светога Духа на Апостоле – Света Педесетница (Πεντηκοστή).

Као и празник Пасхе, празник Свете Педесетнице своје корене и почетке темељи у истоименом Старозаветном празнику. У педесети дан након јеврејске Пасхе у Старом Завету прослављан је „празник седмицаˮ, јер се прослављао у седмој недељи (седмици) по Пасхи и он је био празник почетка жетве пшенице.

Свети цар Константин и царица Јелена

Наша Света Црква слави Свете Цара Константина и Царицу Јелену 3. јуна по новом, а 21. маја по старом календару. Овим светитељима посвећен је велики број храмова у нашој Цркви. Поменућемо - Вождовачку цркву у Београду, цркву Светог Цара Константина и Царице Јелене у Великом Трновцу која је пред три године уочи славе оскрнављена од стране албанских екстремиста, црква на Љубишу, на Сељашници код Пријепоља, у Коретишту код Гњилана, Ивањици, Стекеровцима код Гламоча, Томини код Санског Моста... Према народном предању, које је записано у 17. веку, манастир Тврдош су подигли византијски цар Константин и његова мајка - света царица Јелена у четвртом веку. Овај празник се, као градска слава, посебно свечано прославља у Нишу - граду где је и рођен овај многозаслужни утемељивач хришћанства. Као еснафску славу овај празник прослављају кујунџије и железничари.

Равноапостолни светитељи цар Константин и Јелена

Свети равноапостолни цар Константин и његова света мајка Јелена од деветог века у Православној Цркви прослављају се као велики угодници чије је житије саображено са житијима Светих славних и свехвалних апостола, јер својим безбројним богоугодни делимâ и светим животом проповедаше свету веру Христову. Свети благоверни и равноапостолни цар Константин рођен је  27. фебруара 271. (или 273) године у римском граду Наису (лат. Naissus) који се налазио на месту данашњег града Ниша, у провинцији Горња Мезија (лат. Moesia Superior) која је отприлике обухватала територију данашње централне Србије.

Матура и испит зрелости у Цетињској богословији

Матура и испит зрелости у Цетињској богословији
Матура и испит зрелости у Цетињској богословији
Матура и испит зрелости у Цетињској богословији
Матура и испит зрелости у Цетињској богословији

По благослову Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, у четвртак 1. јуна 2017. године, на празник Светог Јована Епископа готског и Свештеномученика  Патрикија, отпочела је матура и богословски испит зрелости у Богословији Светог Петра Цетињског у школској 2016/2017. години.

Завршена настава у Цетињској богословији

У уторак, 30. маја 2017. године, одржана је VIII редовна сједница Наставничког савјета Богословије Светог Петра Цетињског у школској 2016/2017. години, којом је пресједавао ректор Богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић. На сједници је секретар проф. Драган Радоман прочитао записник са претходне сједнице и пристигле акте. Разредне старешине поднијеле су извјештај о успјеху и владању ученика а било је ријечи и о предстојећој матури. Наставнички савјет је истакао да је од педесет ученика њих 16 завршило са одличним успјехом а 22 ученика је постигло врлодобар успјех.

У Подгорици представљенa књигa „Свети и Велики Сабор“

У Подгорици представљенa књигa „Свети и Велики Сабор“
У Подгорици представљенa књигa „Свети и Велики Сабор“
У Подгорици представљенa књигa „Свети и Велики Сабор“
У Подгорици представљенa књигa „Свети и Велики Сабор“

У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици је 28. маја 2017. године представљено треће издање књиге „Свети и Велики Сабор - учешће и сведочење СПЦ на Критском сабору“, о којој су говорили: Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, протојереј-ставрофор Гајо Гајић, приређивач, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, као и протојереј-ставрофор Арсеније Радовић, професор Цетињске богословије.