Наука

Богословље код Срба: Изазови и перспективе

ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ
УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
и
ХРАМ СВЕТОГ САВЕ
организују научни скуп

БОГОСЛОВЉЕ КОД СРБА: ИЗАЗОВИ И ПЕРСПЕКТИВЕ
поводом стогодишњице почетка рада Православног богословског факултетаи осамстоте годишњице Беседе о правој вери, коју је под сводовима Жичке Архиепископије произнео Свети Сава

Предавање у Жабљу

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја, Српска православна Црквена општина жабаљска, у оквиру шестог по реду циклуса предавањâ током Божићног поста, организује предавање на тему „Рождество Христово – испуњење пророштава”. Предавање ће бити одржано у суботу, 11. децембра 2021. године, у дворани Светосавског дома у Жабљу. Предавач је ђакон Бранислав Јоцић, сабрат Светотројичног храма са Пашиног брда у Београду.

Српска Православна Црква у Италији

Од тренутка када је стекла самосталност у XIII веку Српска Православна Црква је имала бројне и живе везе са Католичком Црквом на територији данашње Италије. Најважнији догађаји који су обележили те односе су пре свега покровитељски однос чланова династије Немањић, краљева Милутина и Стефана Дечанског, као и цара Душана, који су храму Светог Николе у Барију поклонили бројне и вредне дарове.

Тропар преподобном старцу Порфирију, глас 8

Апостолском ревношћу живећи,
и Христовим именом се наслађујући,
и свима љубав Божју проповедавши,
свагда си у њој обитавао,
и многе душе њоме си исцелио
и васкрслом Господу их привео.
Зато ти који си насеља светих наследио,
похитај ка нама 
и поведи нас у наручје Божје,
нас који ти радосно кличемо:
Радуј се преподобни оче Порфирије!

Стогодишњица Руске Православне Заграничне Цркве

У Београду и Сремским Карловцима од 23. до 25. новембра 2021. године одржана Међународна научна конференција „Везе времена – закључци и преспективе – ка једном столећу Руске Заграничне Цркве“

Почетак научног скупа се поклопио временски са оним данима рада Првог руског свезаграничног црквеног сабрања које је пре тачно једно столеће одржано у Сремским Карловцима од 21. новембра до 3. децембра 1921. године. Организатори научне конференције су Архив Српске Православне Цркве и „Историјске студије Руске Православне Заграничне Цркве“ предвођене ђаконом др Андрејем Псаревим, професором црквене историје у Џорданвилској Семинарији.

Свети Јован Златоусти: Беседа о посту и милостињи

Диван је пост, као што је дивно и читање Светог Писма; али дивно је само онда, када је праћено делом, пошто ако читаш а не делаш, читање ти бива на осуду, оно тада бива повод за казну. Јер нису праведни пред Богом они који слушају закон, него ће се оправдати они који испуњавају закон (Рим. 2,13). И опет Христос вели: Да нисам дошао и говорио им, не би греха имали; а сад изговора немају за грех свој (Јн. 15,22). Блажен је онај који говори онима што слушају, нарочито онда када они враћају с великом каматом; а камата – то је послушање и испуњавање заповести Божијих, како говори Господ: и дошавши, ја бих узео своје са добитком (Мт. 25,27). Шта си, дакле, брате, задобио уз помоћ поста? Па и земљорадник сади да би жњео, и трговац путује у туђину како би стекао имање, и морнар плови многим морима како би брод накрцао товарима. Не говори ми „много сам дана постио, нисам јео ово ни оно, нисам пио вина, одолео сам нечистоти“, него ми покажи јеси ли постао кротак, пошто си био гневљив, и јеси ли постао човекољубив, пошто си дотле био прек, јер ако си опијен гневом, зашто мучиш своје тело? Ако су унутар тебе завист и користољубље, каква је корист од тога што само воду пијеш? Сада ме не интересује каква је трпеза, него је ли дошло до измене рђавог начина размишљања? Ако госпођа, тј душа, чини прељубу, зато бичујеш служавку, тј. стомак? Ако душа отупљује, због чега исцрпљујеш тело?