Наука

Нобелова награда за књижевност за 2015.г.

Археологија једне conditio humana

Јединствена конструкција документарне прозе - Светлана Алексијевич: „Време секонд-хенда“. Живот у рушевинама социјализма“

Лауреат награде за мир из 2013. коју додељује „Удружење немачких издавача“ (Börsenverein des Deutschen Buchhandels) била је белорускa списатељица Светлана Алексијевич, рођена 1948. у западној Украјини.

Данас је Нобелов комитет у Стокхолму саопштио да је она добитник овогодишње награде за књижевност.

Награда за мир, установљена 1950.г., како пише у статуту, додељује се „за изузетне доприносе“ писцима, философима и научницима из Немачке и целог света. Међу добитницима овог реномираног признања били су, између осталих, Алберт Швајцер, Херман Хесе, Мартин Бубер, Астрид Линдгрин, Карл Јасперс, Сузан Зонтаг, Орхан Памук, Клаудио Магрис, Јирген Хабермас.

Век и по Јована Цвијића

Археолози открили рановизантијску базилику у „франачком кварту“ средњовековне бугарске престонице Трновград

Остаци рановизантијске базилике  откривени су на истом месту у бугарском Великом Трнову где је 2014. године професор Хитко Вачев пронашао бугарски манастир из 13. века. Рановизантијска хришћанска базилика откривена је током археолошких ископавања у граду Велико Трново у северном делу Бугарске, југоисточно од утврђеног зида тврђаве на брду Царевец, у такозваном Франкхисару, или „франачком кварту“, Трновграда, престонице Другог бугарског царства (1185-1396. год.).

Истина - лист за богословску науку и црквену праксу

Истина - лист за богословску науку и црквену праксу (1885-1888)
(у спомен на сто и тридесет година од њеног покретања)

Мало је познато данашњој црквеној и научној јавности да се у Православној далматинској епархији, чије се седиште налазило у главном граду Далмације, Задру (аустријска покрајина 1814−1918), у деценијама пред Први светски рат, поред црквеног и просветно–културног водио и веома богат публицистички живот. Поменути град је важио за не само битнији политички и културни, него и издавачки центар у јужнословенским земљама тога доба. Тако је, према истраживањима академика Милорада Екмечића, на српском или хрватском језику 1894. године излазило 200 разних листова: од тога 112 ћирилицом, 84 латиницом и 4 на оба писма. У тадашњем Београду излазило је 56 листова, Загребу 42, Задру 13, док је Нови Сад тек на четвртом месту са 10, Сарајево са 8, а Ниш и Смедерево са 4 листа, итд. Хрватски историчар Вјекослав Маштровић је израчунао да је укупно кроз 19. век у Донатовом граду (без латиничних публикација) па до Првог светског рата изашло 184 такве библиографске јединице. За тако значајан број публикација на ћириличном писму свакако је највише била заслужна Далматинска епархија Српске православне цркве.

Археолошки музеј у Пловдиву први пут излаже ранохришћанску гробницу са муралима чуда Исуса Христа

Ранохришћанска гробница са изузетним библијским муралима који осликавају чуда Исуса Христа  из 4. века, откривена је у бугарском граду Пловдиву 2012. године и рестаурисана је и изложена јавности по први пут у пловдивском Археолошком музеју.