Наука

Патријарх московски и све Русије Кирил постао почасни доктор Београдског универзитета

Његова Светост Патријарх московски и све Русије Кирил , који је стигао у тродневну посету, у Свечаној сали Ректората, у петак 14. новембра  проглашен је почасним доктором Београдског универзитета. Докторат му је додељен на предлог Православног богословског факултета.

Диплому о почасном докторату уручио му је ректор Београдског универзитета проф. др Владимир Бумбаширевић. Овом чину претходила је свечаност на којој сеприсутнима се обратио ректор Бумбаширевић, а затим је о животу и делу Патријарха Кирила говорио декан Богословског факултета проф. др Предраг Пузовић. Разлоге због којих се Православни богословски факултет одлучио да упути предлог да се Патријарху Кирилу додели почасни докторат саопштио је Његово преосвештенство Епископ бачки проф. др Иринеј Буловић. Он је, између осталог, рекао да је докторат додељен због укупног научног дела Патријарха Кирила и за његов допринос унапређења богословске науке, посебно за залагање за успостављање тесних веза између теологије као науке и мисије Цркве у друштву.

Довршена целокупна дела новопросијавше светитељке Едит Штајн

Наредне недеље, од 20. до 23. новембра 2014, на универзитеу у Келну биће одржана међународна конференција насловљена „Све суштаствено се не ме може описати“, а поводом завршетка објављивања целокупних дела  пре 16 година канонизоване светитељке Римокатоличке цркве - философкиње из реда кармелићанки, др Едит Штајн (1891-1942). Први пут се обављује њен целокупни опус у 27 свезака ове новопросијавше мученице и светитељке - Edith Stein Gesamtausgabe (ESGA).

Др Едит Штајн, рођена 1891. г. у Братислави, иде у ред најзначајнијих жена философа и педагога у Европи у 20. веку. Она је одбранила своју дисертацију код славног немачког философа, родоначелника феноменолошке философије  Едмунда Хусерла. Пореклом из јеврејске породице, она је 1922. г. конвертирала у хришћанство и ступила у манастир у католички ред кармелићанки, да би 1942. била зверски убијена у концентрационом логору Аушвиц-Биркенау. Папа Јован Павле II ју је 1998.г. прогласио светом (канонизовао).

Дoвека благодарни, на љубав ћемо узвратити љубављу

Епископ бачки др Иринеј: Реч о Патријарху московском Кирилу поводом његове посете нашој Цркви

Доказавши се током низа годинâ на колико одговорној и осетљивој толико и часној и угледној дужности неговања сарадње са другим Православним Црквама, дијалога са инославним хришћанским Црквама и заједницама, као и са другим религијама, и односâ са друштвом и државама, данашњи Предстојатељ Руске Православне Цркве, патријарх Кирил, с правом се сматра оличењем и символом њене величине. Притом не мислимо на спољашњу, квантитативну величину (бројност, распрострањеност, утицај и слично) него, у првом реду, на унутрашњу, квалитативну величину (верност и ревност у вери, њено доследно сведочење све до исповедничког и мученичког подвига, богатство боголужбено-молитвеног и духовно-благодатног живота, преображајни утицај на појединце, културу и друштво у целини и тако даље).

О еклисиолошким перспективама дијалога и тријалога

„Други еклисиолошки колоквијум κοινωνία“ од 5. до 7. новембра 2014. г. у Бечу

У Бечу је у центру посвећеном имену кардинала Франца Кенига, оснивача и spiritus rector(a) Фондације Pro Oriente одржан од 5. до 7. новембра „Други еклисиолошки колоквијум - биће и границе Цркве“. Први еклисиолошки колоквијум насловљен Koinonia (κοινωνία) одржан је давне 1974. године, и његова средишна тема је била испитивање и сагледавање последица насталих укидањем анатеме из оне 1054. године . Председавајући тог колоквијума је био блаженопочивши Митрополит Дамaскинос Папандреу, директор Православног центра Васељенске Патријаршије у Шамбезију, а са римокатоличке стране о. Пјер Дипре, негдашњи други секртетар Конгрегације за унапређење јединствa међу хришћанима. Међу референтима на том колоквијуму били су и проф. др Јован Мајендорф, проф. др Власиос Фидас, проф. др Јозеф Рацингер, потоњи папа Бенедикт XVI.

Десетогодишњица борбе за очување српског језика

Десетогодишњица борбе за очување српског језика
Десетогодишњица борбе за очување српског језика
Десетогодишњица борбе за очување српског језика
Десетогодишњица борбе за очување српског језика

Десетогодишњица борбе против преименовања српског језика обиљежена у мраку

Актив професора српског језика из Никшића, којег чине професори никшићких средњих школа који су се, прије десет година, успротивили преименовању српског језика у Црној Гори и због тога остали без посла и услова за егзистенцију, обиљежио је, у четвртак 6.новембра 2014.године, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, десетогодишњицу борбе за очување имена српског језика и идентитета.