Наука

Текст Старога Завета

Прерађени увод Ернста Виртвајна у Biblia Hebraica

Овај уџбеник је научни увод par excellence у историју текста Старога Завета и текстуалне критике. Већ више генерација библиста отпочиње своје студијске прилазе у Biblia Hebraica овим уводом који је објављен под насловом „Der Alte Testament“, чије је прво издање објављено 1952. г. у Штутгарту код Württembergische Bibelanstalt. Само пет година доцније, 1957.г., ово дело ће постати стандарни увод и на студијама богословских наука на Универзитету у Оксфорду у Енглеској. Оно је и до данас најпозванији интернационални увод у текст BH (Biblia Hebraica). Један рецензент са Универзитета у Кембриџу у Енглеској вели у еуфорији да ће ово дело, у св0јој техничкој перфекцији и поузданости чињеница, остати и убудуће незамњиви увод у текст Biblia Hebraica.

Међународни симпосион о делу Светог Максима Исповедника

У Берлину је од 26. до 28. септембра о.г. одржан међународни симпосион на тему „Максим Исповедник као европски философ“. Симпосион је остварен у сарадњи Института за философију Слободног универзитета у Берлину и Атинског универзитета.

Запажен рад проф. Рајка Блажића на Конференцији у САНУ

Запажен рад проф. Рајка Блажића на Конференцији у САНУ
Запажен рад проф. Рајка Блажића на Конференцији у САНУ
Запажен рад проф. Рајка Блажића на Конференцији у САНУ
Запажен рад проф. Рајка Блажића на Конференцији у САНУ

У организацији Српског керамичког друштва у Српској академији наука и уметности у Београду од 29. септембра до 1. октобра одржана је трећа Mеђународна конференција са преко стотину учесника од којих је двадесет пристигло из иностранства (Јапан, Италија, Велика Британија, Шпанија...).

У име Високе школе-Академије Српске Православне Цркве за уметности и консерацију већ другу годину за редом у раду Конференције, у сесији за нове  материјале, учествовао је проф. Рајко Д. Блажић са Катедре за вајање. Проф. Блажић је учешће искористио како би промовисао иновативне могућности новог декоративног материјала Вајарских бетона, који је недавно и патентирао.

Протојереј-ставрофор Александар Средојевић: Патријарх српски Димитрије Павловић (1920-1930)

Поштовани и уважени чланови комисије, даме и господо, част ми је да пред Вама данас браним моју докторску дисертацију о животу Патријарха српског Димитрија Павловића. У нашој српској историографији питање Српске Православне Цркве није довољно добро обрађено. Исто тако је и са њеним водећим личностима-духовницима: свештеницима, монасима и патријарсима. Разумевање историјата Српске Православне Цркве је кључно за разумевање повеснице Србије, српског народа. Они стоје у нераскидивој вези.

Патријарх Иринеј: О делу Михаjла Пупина

Ове године обележавамо 160 година од рођења Михајла Пупина, научника који је одњихан у светосавском духу и захваљујући коме је кроз живот ходио ,,са два пара очију”, како га је, још у детињству, саветовала мајка му Олимпијада, за коју се слободно може рећи да је била друга Ана, односно Анастасија - мајка Светога Саве.

Захваљујући управо мајци и оцу му Константину Пупин је постао научник који је задужио не само наш род, већ цело човечанство. За све што је у науци открио, а открио је много, захвалан је био Богу, Светом Сави и својим родитељима, нарочито мајци за коју је говорио да је "била врло побожна жена" и да је, "као ретко ко, познавала и Стари и Нови завет", а нарочито ,,живот светих Отаца, посебно  Светога Саве". ,,Прво од ње", каже Пупин, ,,схватио сам живот овог чудесног Србина. По причи моје мајке, по начину на који ми је она то све испричала, моја прва јасна слика о Светоме Сави била је у овоме: то је био светац који је, поред осталог што је учинио за род српски, нарочито истицао вредност књиге и вештине писања. Тада сам тек разумео зашто је моја мајка толико полагала на моје читање и писање."