Наука

Митрополит Порфирије посетио Универзитет у Загребу

На позив Ректора Загребачког Универзитета професора dr. sc. Дамира Бораса, у петак 24. јула 2015. године, Митрополит загребачко-љубљански господин др Порфирије (Перић) службено је посетио Универзитет у Загребу. У пратњи митрополита био је ђакон др Драган Радић.

Патријарху Иринеју биће уручен почасни докторат

У петак 11. септембра 2015. на Академији светог Владимира у Њујорку биће уручен почасни докторат, honoris causa, из богословских наука Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Иринеју.

Његова Светост ће овом приликом одржати предавање на тему „Богословље као нада за будућност Цркве“. Свјатјејши ће допутовати у ову знамениту Академију, помолити се у  капели Света Три Јерарха, и затим се упутити у свечану салу Академије. Свечаност проглашења почасним доктором богословских наука одржаће се у 18 ч. у аудиторијуму „Митрополит Филип“, а у наставку ће се приредити разговор за округлим столом у виду питања и одговора.

Поводом 100-годишњице од упокојења (1915-2015)

Др НИКОДИМ (Милаш), епископ далматинско-истријски (1890-1911; +1915)

Никодим Милаш пре монаштва Никола, рођен је 4. априла 1845. године у Шибенику од оца Трифуна и мајке Марије, по рођењу Италијанке која је пре удаје примила православну веру. Милаши су се доселили у Далмацију из Дувна.

Никола је завршио основну школу 1856. године код фрањеваца, а приватну нижу гимназију код доминиканаца, слушајући за то време веронауку у Бовановој српској школи. Будући да нижа гимназија није имала право јавности, Никола је морао поново полагати четврти разред код језуита у Дубровнику. Захваљујући урођеној му интелигенцији и брилиантним одговорима, не само да му је признат четврти, већ му је признат и пети разред и одмах је преведен у шести. Као стипендиста Зелићеве фондације Никола је наставио школовање у задарској гимназији. Иако није имао намеру да се посвети свештеничком позиву, захваљујући православном богослужењу, тој жили куцавици Православне Цркве, Никола се уписује у гимназију у Задру, а своје богословско образовање завршава 1863/4. школске године у Сремским Карловцима са одличним успехом. Као свршени богослов опет покушава да се посвети другом позиву, одлази у Беч и уписује се на Философски факултет. Међутим, убрзо напушта студије филозофије, одлази 1867. у Русију и уписује се у Кијевску духовну академију. Никола Милаш Духовну је завршио академију у двадесет шестој години живота и тиме заокружио своје школовање. Из Кијева се вратио као магистар теологије израдивши магистарски рад о Номоканону патријарха Фотија.

Манастири Епархије далматинске

Манастири Епархије далматинске
Манастири Епархије далматинске
Манастири Епархије далматинске
Манастири Епархије далматинске

Православни становници у приморским градовима и на далматинским острвима срећу се још у раном средњем веку. Били су то углавном православни Грци, а касније у XIV, XV и XVI веку, постоје и колоније Срба.

У XIV веку, основана су три српска манастира: Крупа (1317), Крка (1350) и Драговић (1395), који постају духовна средишта, културна стецишта и национална зборишта српског народа у Далмацији.

Православно духовно школство у Далмацији

Традиција православних духовних школа на подручју Далмације сеже у далеку прошлост. Могло би се рећи да од када постоје три српска манастира, Крупа (1317), Крка (1350) и Драговић (1395), да од тада датира и нека врста српског школства и писмености у њима, јер манастири су вазда, поред свога духовног назначења, имали и просветитељску улогу, коју су, сходно историјским околностима, с мање или више успјеха, увијек вршили.