Наука

Јединство у разноликости

Литургија Источне Цркве. Водич кроз литургијски и верски живот православних и оријенталних Цркава

Божанска Литургија Источне Цркве има посебну фасцинацију на многе људе, превазилазећи језичке и културне међе, као и верску припадност. Она својим обредним формама и символима, својим храмовима и иконама очувава православну и оријенталну Цркву у њиховој дугој традицији која суштаствено доприноси грандиозној разноликости хришћанства.

О. Георгије Флоровски: Очев Дом

„Како је страшно место ово!
Овде је доиста дом Божји, и ово су врата небеска.”
Пост 28,17

У учењу о Цркви открива се сазнању вернога „велика тајна побожности” у свој својој неиспитаној пуноћи. Црква је дело Христово на земљи, објективни резултат његовог искупитељског подвига, слика Његовог благодатног боравка у свету „у све дане до свршетка века” (Мт  28,20). У Цркви врхуни и испуњава се божанска икономија о свету. Управо на Цркву у лицу Дванаесторице и свих присутних, као на предизбрани почетак, сишао je Дух Свети „у страшној и неисказаној тајни” Педесетнице; и у Цркви, као у „дому Божјем”, силом и дејством и благодаћу Свесветога Духа савршава се и продужава се спасење, освећење и „обожење” свих створења. Црква је једина „двер живота”, по речима св. Иринеја Лионског, и уз то, „богата ризница” свега што се тиче истине.

„Хронографија“ и „Кратка историја“ Михаила Псела, класика византијске историографије

Михаило Псел (грчки: Μιχαήλ Ψελλός) је био универзални византијски полихистор - писац, философ, политичар, реторичар и историчар. Рођен је 1017. или 1018. г. у Цариграду. Последњи извори о њему потичу из 1078. г., те се претпоставља  да је умро 1096. или 1097. године. Са своје философске ерудиције називан је „Конзулом философа“. Он је коментарисао и парафразирао Аристотелов Органон (De interpretationе) и оставио за собом многобројнe списе, кратке философске и граматичке трактате са педагошком сврхом - на пример, о разликовању хомонима од синонима или о супстанци као самоегзистенцији (avthuparktos) као платонистичком јединству душе и тела или о проблему зла, о сновима итд. Тако је настала нека врста енциклопедије насловљене De omnifaria doctrina. Он је био велики поштовалац Прокла кога је издизао изнад свих древних аутора.

Богословски опус владике Игнатија (Мидића)

Књижевно вече: Богословски опус владике Игнатија (Мидића), Смедерево, 2014.

Црквена општина смедеревска и Народна библиотека у Смедереву у сарадњи са Одбором за просвету и културу Епархије браничевске, а поводом двадесетогодишњице архипастирског служења на трону Браничевске епархије, организовали су у четвртак, 3. јула 2014. године, у Концертној сали Центра за културу у Смедереву, књижевно вече и промоцију богословског опуса нашег владике Игнатија (Мидића).

Идеали и стварност

Историја Запада: Монументално дело немачког историчара Хајнриха Августа Винклера

Идеја је била фасцинирајућа и уједно вртоглава: писати историју Запада, односно неомеђене географске хемисфере - Европе, Северне и Јужне Америке, али и Аустралије и Новог Зеланда, једном речју, трансатлантску историју.Таквог херкуловског задатка подухватио се Хајнрих Август Винклер, професор емеритус историје новог века из Берлина, који је реноме стекао својом темељитом, двотомном студијом о немачкој историји 19. и 20. века, посвећеној „немачком питању“,  насловљеној „Дуги пут ка Западу“, која тематизује проблеме интегрисања немачке историје у политичку културу Запада. Након свршетка те студије, Винклер је своја истраживања наставио са циљем да одговори на генерално питање: на коме начелу почива јединство вишеструко распарчаног Запада? Шта је то Запад? Како је тај појам настао? Какви су његови корени?