Наука

Симпосион о Григорију Палами

Симпосион о Григорију Палами
Симпосион о Григорију Палами
Симпосион о Григорију Палами
Симпосион о Григорију Палами

Научна организација под називом Palamas Seminar уприличила је у просторијама манастира Калипетра, близу Верије, велики међународни скуп посвећен истраживању философског и теолошког легата Григорија Паламе. Овај симпосион, на коме су учешће узели научници и универзитетски професори из Грчке, Србије, Румуније, Пољске, Сједињених Америчких Држава, Русије, Швајцарске и Канаде, био је усредсређен на истраживање специфично исихастичке компоненте у дјелу Григорија Паламе.

Професор Михаил Тритос у Епархији горњокарловачкој

 Професор Михаил Тритос у Епархији горњокарловачкој
 Професор Михаил Тритос у Епархији горњокарловачкој
 Професор Михаил Тритос у Епархији горњокарловачкој
 Професор Михаил Тритос у Епархији горњокарловачкој

Бивши декан и професор на Теолошком Факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну г. Михаил Тритос ових дана борави у посјети Епархији горњокарловачкој. Овом приликом професор је на Ивањдан у манастиру Богородице Тројеручице у Доњем Будачком одржао предавање на тему Старац Пајсије Светогорац, пријатељ Божји. На предавању је био присутан и Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим. Вијест о предавању прењели су и грчки црквени сајтови попут Ромфеа.гр и Амен.гр идр.

Др Александар Раковић: Посмртне остатке Николе Тесле заштити од њу ејџ квазикултуре

По­след­њих не­де­ља јав­ност је упо­зна­та с не­у­о­би­ча­је­ним слу­ча­јем „ин­тер­вјуа“, „умет­нич­ког пер­фор­ман­са“ или „ме­ди­та­ци­је“ (мо­жда све­га то­га за­јед­но?) по­ред по­смрт­них оста­та­ка срп­ског на­уч­ни­ка Ни­ко­ле Те­сле.

Реч је о до­га­ђа­ју у Му­зе­ју Ни­ко­ла Те­сла у Бе­о­гра­ду од 14. апри­ла 2015. ко­јем ће­мо се вра­ти­ти не­што ка­сни­је. Пр­во не­ко­ли­ко ре­чи о вер­ској и на­ци­о­нал­ној при­пад­но­сти Ни­ко­ле Те­сле. О то­ме је пу­но пи­са­но, али је у кон­тек­сту по­след­њих до­га­ђа­ја вр­ло ва­жно да овим чи­ње­ни­ца­ма још јед­ном по­све­ти­мо па­жњу.

Зашто је православно хришћанство неспојиво са јогом (образложење телевизијске изјаве дате телевизији N1)

Христос Воскресе, браћо и сестре! Тема односа православних хришћана према јоги је изазвала огромно интересовање у српској јавности ових дана, што ме је, морам признати, доста изненадило.

У том смислу сам замољен од стране администрације мисионарског портала Поуке, чланице Мисионарског одељења СПЦ, да појасним свој став о јоги изречен на телевизији N1 пре неколико дана, што чиним овом приликом. Оно што је та телевизија пренела је само мањи део моје изјаве, о чему ће бити речи касније у тексту. Пренети део изјаве гласи да „јoga nije samo sistem telesnih vežbi, već i duhovnih vežbi, koje svoj izvor imaju u hinduizmu, a pri tom telesne vežbe koje se rade, na tim treninzima, u velikoj meri u svojim pokretima, u pozama koje se zauzimaju, zapravo predstavljaju ritualno nasleđe hinduizma. Tako neke poze predstavljaju poze blagodarenja hinduističkim božanstvima” (латични фонт изворно на сајту телевизије N1) - линк ка теми и видео запису.

Свети Joван Шангајски у Југославиjи

А кад вас потерају у једном граду, бежите у други. (Мт. 10, 23)

Руска емиграција одиграла је огромну улогу у духовном препороду Србије, која се пет векова налазила под османском владавином и која је била веома ослабљена после Првог светског рата. Двадесетих година само у Београду је било 30 хиљада емиграната, а укупан број становника сто хиљада. „На улицама, у парковима, на скверовима и у кафићима руски језик се чуо скоро исто тако често као и српски”, писао је један од житеља Београда сећајући се ових година.

Након доласка у Београд будући архиепископ се уписао на Православни богословски факултет Београдског универзитета, који је завршио 1925. године. По речима свог колеге са године Николаја Зјорнова, Михаил Максимович је „живео врло сиромашно, за живот је зарађивао продавањем новина. Београд је тих година покривало дебело блато кад је падала киша. Максимович је носио тешку бунду и старе руске чизме. Обично би упадао у слушаоницу каснећи, сав у блату...”[1]