Наука

Отац Александар Шмеман: Рођење Пресвете Богородице

Рођење Твоје, Богородице Дјево, радост најави свој васељени, јер из Тебе засија Сунце Правде (Истине), Христос Бог наш Који, разрушивши проклетсшво, даде нам благослов и, уништив-ши смрт, дарова нам живот вечни.

Основа поштовања коју је Црква указивала Дјеви Марији је било Њено послушање Богу и слободно поверење којим је Она одговорила на позив који никада, пре тога, нису чуле људске уши. Православна Црква је свагда наглашавала ту везу Дјеве Мараје са човештвом и свагда се, ако тако може да се каже, дивила Дјеви Марији као најбољем, најчистијем и најузвишенијем плоду људске нсторије, људскота искања Бога и, у Богу, крајњега смисла и крајњега садржаја самога човештва. И док је на Западу, у западном Хришћанству, у средишту поштовања Марије свагда стајао Њен лик као лик Дјеве, чије Девство није било нарушено Њеним Материнством, на православном Истоку у средишту љубави према Дјеви Марији, у средишту сагледања и понављам још једном - радосног дивљења Њеној тајни, од самога почетка стоја и до данас остаје Њено Материнство м Њена крвна свеза са Исусом Христом.

ЦЕПИС: Нови систем за заштиту електронских порука

Бесплатни систем за заштиту електронских порука развијен од стране стручњака Центра за проучавање и употребу савремених технологија Српске Православне Цркве /cepis.spc.rs/

Развој информационих технологија и дигитализација процеса комуникације отворили су нова питања у погледу угрожавања права на приватност разговора и спречавање злоупотреба које се односе на крађу идентитета и лажно представљање. Електронска пошта (E-mail), као један од доминантних модела електронске размене званичне и личне преписке, нарочито је под ударом различитих облика злоупотреба, с обзиром да e-mail протокол сам по себи није дизајниран да буде безбедан и да штити интегритет и тајност поруке. Садржај електронске поште се по правилу чува на серверима у читљивом текстуалном формату, те је стога подложан прегледању и изменама од стране свакога ко поседује потребна серверска овлашћења.

Споразум о сарадњи Цетињске и Кузбанске богословије

Споразум о сарадњи Цетињске и Кузбанске богословије
Споразум о сарадњи Цетињске и Кузбанске богословије
Споразум о сарадњи Цетињске и Кузбанске богословије
Споразум о сарадњи Цетињске и Кузбанске богословије

Митрополит кемеровски и прокопјевски г. Аристарх и Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служили су 14. септембра 2014. године, на Сабор српских светитеља, са свештенством Српске и Руске Православне Цркве свету Литургију у Цетињском манастиру.

Разлог посјете митрополита Аристарха и литургијског сабрања у Цетињском манастиру био је потписивање споразума о сарадњи Богословије Светог Петра Цетињског и Кузбанске духовне семинарије, чији ректор је управо митрополит Аристарх.

Ars christiana- нумизматички трагови ранохришћанске уметности

Циклус предавања „Хришћанство и уметност“ у организацији Одељења за дијалог у култури Архиепископије београдско-карловачке наставља се трибином

Ars christiana- нумизматички трагови ранохришћанске уметности.

Циљ трибине: указивање на нове моменте у Црквеној историји на основу нових археолошких и нумизамтичких открића и тумачења (трибину ће пратити мултимедијалне презентације излагача). Учесници:

О новој књизи из серије „ПАТРОЛОГИЈА – студије за изучавање Светих Отаца“

Роберт Валц: „Припрeма на мучеништво Кипријана Картагинског. Студија о Писму Фортунату“ Роберт Валц, асистент на катедри за историју старе Цркве и патрологију на универзитету у Вирцбургу, објавио је своју дисертацију о збирци сведочанстава (testimonia), субсумираних под именом Ad Forunatum (de exhortatione martyrii) - Robert Walz: „Vorbereitung auf das Martyrium bei Cyprian von Karthago. Eine Studie zu Ad Fortunatum“, Reihe: Patrologia - Beiträge zum Studium der Kirchenväter - Band 27,Frankfurt am Main, Berlin, Bern, Bruxelles, New York, Oxford, Wien, 2013. Овај спис, који постоји и у српском преводу – „Писмо Фортунату у похвалу мучеништва“, (у „Оци и учитељи Цркве: Григорије Чудотворац, Иполит Римски, Кипријан Картагински, антологија“, том III, с руског превео Миливој Р. Мијатов, Хришћанска мисао, Нови Сад 2007), није трактат, већ збирка материјала подељеног у тринаест одсека (tituli).