Наука

Рехабилитован проф. др Радослав Грујић

У Палати правде у Београду проглашена рехабилитација академика проф. др Радослава М. Грујића, бившег професора Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

Одлуком Вишег суда у Београду проглашене су ништавним одлука Суда части Београдског универзитета из 1945. да се професор Грујић због сарадње са окупационим властима и идеолошког утицаја на омладину лиши професорског звања и одлука Одбора четвртог насеља Првог народноослободилачког рејона да му се одузме српска национална част.

Одлуку Вишег суда саопштио је судија Предраг Васић, образложивши своју пресуду позивањем на документа специјалне полиције и Гестапоа, у којима се проф. Грујић, упркос свом аустроугарском пореклу, описује као непријатељ Рајха и националсоцијализма, проруски оријентисан  и упорни противник немачког утицаја на високо школство у Србији.

Рехабилитација проф. др Радослава М. Грујића

У петак, 14. марта 2014. године у 9 часова, у Палати правде (ул. Савска 17а), судница бр. 3, биће проглашена рехабилитација проф. др Радослава М. Грујића, бившег професора Православног богословског факултета Универзиотета у Београду.

У петак, 14. марта поводом рехабилитације академика Радослава Грујића, на Другом програму РТС-а у 21 час емитоваће се епизода серијала Заборављени умови Србије - Између барута и тамјана, посвећена поменутом теологу, правнику, филозофу, хероју вере и родољуба који је учинио да не останемо без доброг дела српског културног наслеђа. Главне улоге у овој епизоди играју Радослав Миленковић, Горан Султановић и Дејан Јелача, сценариста је Маша Филиповић, а редитељ и косценариста је Петар Станојловић.

Историја православља у Поусорју

Пројекат ''Историја православља у Поусорју'', који је са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Хризостома покренуло Архијерејско намјесништво Теслићко, промовисан је на свечаној Светосимеоновској академији.

Поред низа различитих активности којима желимо да пробудимо интерес јавности, срж пројекта представља циклус предавања под истим називом. Предвиђено је да циклус обухвати двије серије предавања, у којима ће бити представљене парохијске цјелине данашњег Архијерејског намјесништва Теслићког. Концепт сваког предавања представљаће основу за даљу штампану и електронску публикацију.

Кодекс и канон – књига у раном хришћанству

Martin Waltraff, „Kodex und Kanon - Das Buch im frühen Christentum“, Hans-Lietzmann-Vorlesungen, Walter de Gruyter Verlag, Berlin 2013.

Мартин Валраф је професор црквене историје на Базелском универзитету у Швајцарској. Фокус његових истраживања у оквиру пројекта „Јулије Африканац“ усредсређен је на трећи век, односно на пресек антике и хришћанства. Његово предавање у оквиру циклуса насловљеног „Ханс-Лицман-предавања“ о кодексу, канону и књизи у раном хришћанству сада је објављено као књига. 

Доносимо in brevi основне тезе овог изванредног предавања: нико неће порећи да хришћанство и књига имају нарочит и интензиван однос. Књига као основни медијум карактерише хришћанство. Доцније ће хришћанство бити tout court сведено на „религију књиге“, понегде и са потцењујућим призвуком као „библиолатрија“, како то заједљиво вели Лесинг.

Никола Тесла и Српска Православна Црква: духовне рефлексије о везама и наслеђу

Никола Тесла и Српска Православна Црква: духовне рефлексије о везама и наслеђу /pdf/

Предавање је изговорено 9. фебруара 2013. пред организацијом српских студената на Универзитету Беркли у Сан Франциску, Калифорнија – поводом комеморације 70 година од смрти Николе Тесле. Предавање је поновљено 30. јануара 2014. у склопу парохијских трибина у организацији свештеника Небојше Тополића при храму Светог апостола Марка у Београду – поводом 71 годишњице упокојења Николе Тесле.

Богдан Лубардић,

Универзитет у Београду, Православни богословски факултет