Наука

Исповедајмо своју веру смелије*

Свестан сам да смо дуго времена живели тешко и мукотрпно – под Турцима – када се на разне начине морало довијати да би се спасао голи живот. Отприлике да одатле потиче неки страх код нашег народа, мишљење да је важно да ја код куће исповедам своју веру, а на улици нека прича ко шта хоће о Богу, Богородици, анђелима, светитељима. Па ипак, мислим да и ми треба да сведочимо о својој православној традицији и вери. Путујући по свету, приметио сам да људи желе да слушају о правој вери, православној. Људи као да су се заситили свих могућих скретања, почев од Лутера и Калвина, Цвинглија и Џона Нокса, Меланхтона, Безе и других рефрматора у 16. веку, па до данас. Људи желе свежу реч православну. Нисмо ни свесни колико богатство духовности, богословља, заслуга за народ има Православље! А из Православља слабо ко да пређе у другу вероисповест, да не говоримо о другој религији. А где је наш пропуст?

Бугарска окупација југа Србије у Првом светском рату

Бугарска окупација југа Србије у Првом светском рату
Бугарска окупација југа Србије у Првом светском рату
Бугарска окупација југа Србије у Првом светском рату
Бугарска окупација југа Србије у Првом светском рату

У сали Скупштине општине Сурдулица 16. марта 2017. године одржана је промоција Зборника радова са научног скупа са међународним учешћем, који је одржан у Сурдулици и Лесковцу од 29. до 31. октобра 2015. године, под називом „Бугарска окупација југа Србије у Првом светском рату 1915-1918“.

На промоцији су говорили др Александра Поповић - председник Општине Сурдулица, гђа Мира Ниношевић - директор Народног музеја у Лесковцу и др Иван Бецић - научни сарадник Института за српску културу у Лепосавићу, а истој су присуствовали Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије са свештенством, представници установа културе, Министарства унутрашњих послова и других институција. Након промоције, учесници и присутни посетили су спомен-костурницу која се налази у оквиру Средње техничке школе у Сурдулици, а у којој су похрањене мошти сурдуличких мученика пострадалих од бугарског окупатора.

Промоција књиге „Пост - пут у живот“ у Јагодини

Промоција књиге „Пост - пут у живот“ у Јагодини
Промоција књиге „Пост - пут у живот“ у Јагодини
Промоција књиге „Пост - пут у живот“ у Јагодини
Промоција књиге „Пост - пут у живот“ у Јагодини

У оквиру серије предавања Разговори о вери, које братство храма Светих апостола Петра и Павла организује током Васкршњег поста, 14. марта 2017. године у свечаној сали Гимназије „Светозар Марковић“ у Јагодини представљена  је књига Пост - пут у живот, аутора професора Богословског факултета протојереја-ставрофора Владимира Вукашиновића и професорице Медицинског факулета у Београду др Весне Димитријевић Срећковић, са поднасловом Хришћански пост као метод превенције и лечења канцера.

Зашто су хришћани срећни људи

Зашто су хришћани срећни људи
Зашто су хришћани срећни људи
Зашто су хришћани срећни људи
Зашто су хришћани срећни људи

-Пост је сретање са Богом и човјека са самим собом, док је сусрет са Богом оно најважније због чега постоје Црква и наша вјера, казао је ректор Цетињске богословије, протојереј-ставрофор Гојко Перовић. У оквиру циклуса предавања током Великог поста у организацији Српске православне црквене општине Котор, Перовић је 16. марта 2017. године у црквеној ризници одржао предавање под називом Зашто су хришћани срећни људи.

Протојереј Александар Средојевић промовисан за доктора наука

У свечаној сали Београдског универзитета јуче, 16. марта 2017, међу другим новим докторима наука који су одбранили дисертације на Економском и Филозофском факултету, промовисан је и протојереј-ставрофор Александар Средојевић.

Образложење је прочитао др Љубомир Димић, редовни професор Филозофског факултета, који је истакао да је докторска радња А. Средојевића о Патријарху Димитрију и његовом добу велики допринос историјској науци, с обзиром на то да је о овој истакнутој личности Српске Цркве и народа и раније писано, али селективно и фрагментарно, док је овај рад целовит и за њега  се може рећи да је најопсежнија монографија о овом Патријарху који је био на челу Српске Цркве у најтежим временима, која су обележили заоштрени односи Србије са Аустријом услед анексије Босне и Херцеговине, два Балканска рата и Велики рат, чију стогодишњицу обележавамо.

Свети Герасим и лав

Такву духовну висину беше достигао Свети Герасим, да су га и дивље звери поштовале, покоравале му се и служиле му. Велика благодат коју му Бог даде, пројавила се у причи о Светитељу и лаву.

Свети Герасим се увек иконопише са једним лавом. Због чега? Овај дивљи лав је живео поред преподобног Герасима и чудесно га служио сво време његовог живота. Али, и кад се Старац упокојио чудесно га је пратио, и над његовим гробом неизмерно туговао.