Наука

Промоција почасног доктора Универзитета у Београду Митрополита волоколамског г. др Илариона (Алфејева)

У среду, 26. септембра 2018. године, с почетком у 12 часова, у свечаној дворани Ректората Универзитета у Београду биће организованa свечанa промоција Митрополита волоколамског г. др Илариона (Алфејева) за почаснoг доктора Универзитета у Београду.

На предлог Православног богословског факултета Сенат Универзитета је донео одлуку о додели почасног доктората за допринос научно-богословском истраживању и напретку теолошке мисли на српском говорном подручју Митрополиту волоколамском г. др Илариону (Алфејеву).

Антрополошке недоумице у моралној дебати о можданој смрти

Мождана смрт дефинисана као неопходни услов праксе медицинске трансплантације органа.

После скандала око донације органа у трансплантационој медицини јавност у Немачакој је постала скептична. Питање критеријума мождане смрти добија изнова у оштрини и бризантности.

Доктор Теодор Божидаров Стојчев - доцент Новога Завета на Шуменском универзитету

Бугарска библистика је добила новог хабилитираног предавача Новога Завета, досадашњег главног асистента у одсеку „Теологија“, на Шуменском универзитету, иконома др Теодора Стојчева.

Др Стојчев је завршио софијски Богословски факултет и овде докторирао 2009. године. Служио је као парохијски свештеник у Варни. Седмочлани научни савет изабрао га је 11. септембра 2018. године за предавача Новога Завета. Жири су сачињавали: доцент Др Ивајло Иванов Најденов, председник; професор Иван Желев Димитров, професор др Емил Трајчев Стојанов, професор др Божидар Борисов Андонов, доцент др Екатерина Атанасова Дамјанова, доцент др Димитар Маринов Киров, доцент др Маријан Богољев Стојадинов.

Седмица православне књиге у Варни

Седмица православне књиге у Варни
Седмица православне књиге у Варни
Седмица православне књиге у Варни
Седмица православне књиге у Варни

У Варни представљено бугарско издање књиге „Увод у православну философију васпитања“ Митрополита црногорско-приморског Амфилохија

-Данас када лишен смисла за смирење безблагодатни људски разум не само да просто оспорава, него и дрско исмијава вјеру и сваку духовну вриједност, укоријењену у Богу, Црква је призвана да буде још дјелотворнија у својој духовно-образовној мисији, мисији која руководна и спасоносна, духовна и светотајинствена, но која започиње управо од просвјете, зато што ’вјера бива од слушања, а слушање од Слова Божјег’ (Рим. 10, 17)”, поручио је Митрополит варненски и великопреславски г. Јован на отварању Седмице православне књиге одржане у Варни од 10. до 14. септембра 2018. године.

Докетизам у раној Цркви. У потрази за једном летимичном појавом

Docetism in the Early Church.The Quest for an Elusive Phenomenon.Ed. by Joseph Verheyden, Reimund Bieringer, Jens Schröter, and Ines Jäger, WUNT I 402, Tübingen 2018

Пред нама је управо на енглеском језику објављена студија у серији „Научна истраживања о Новом Завету“ – Wissenschaftliche Untersuchungen zum Neuen Testament о проблему докетизма. Чланци овог зборника, који је припремио професор Јозеф Верхајден са универзитета у Лувену, бави се питањима метода и истраживања која прате трагове докетизма у античким изворима. Овај појам потиче из δοκεῖν/δόκησις dokeĩn, dókēsis "привид, фантом".

У учењима различитих ранохришћанских група била је заступана теза да је материја нечиста збг које Спаситељ није могао узети тварну форму, што је још у посланицама Игњатија Антиохијског (око 110. г. после Христа) побијано. Често се претпоставља да је још у 1. Јовановој посланици (писаној најкасније пред крај 1. века ) докетизам постојао као противстав . Извори докетизма су јелинистички погледи, као што је Платонова теорија идеја у којој је материја сагледавана као инфериорна вид егзистенције. Доцније се докетизам слио са гностицизмом и манихејизмом. Пошто су многа гностичка учења такође и докестистичка, узимало се да она са гностицизмом идентичан.

Монах др Павле (Кондић): Научни скуп „Седам векова манастира Свете Тројице - Стањевићи (1338-2018.)“

У организацији Митрополије црногорско-приморске, Православног богословског факултета Светог Василија Острошког у Фочи и општине Будва 14. и 15. септембра 2018. године биће одржан Научни скуп под називом „Седам векова манастира Свете Тројице - Стањевићи (1338-2018.)“.

Овај значајан научни скуп, којим почиње обележавање 680 година велике светиње стањевићког манастира, чија ће централна прослава бити одржана 22. септембра, благословиће у петак, 14. септембра 2018. године, у 10 часова у манастиру Стањевићи Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, а у његовом раду учествоваће велики број еминентних научника. Другог дана, 16. септембра, скуп ће биће одржан на будванској Цитадели.

Универзитетска награда за богословско дело

Универзитетска награда за богословско дело
Универзитетска награда за богословско дело
Универзитетска награда за богословско дело
Универзитетска награда за богословско дело

-Награду Веселина Лучића доживљавам као једну од пуних потврда повратка нашег Богословског факултета у универзитетску заједницу, поручио др Владислав Пузовић.

Награда задужбине Веселина Лучића, која делује при Универзитету у Београду, за најбоље научно остварење наставника и сарадника објављено у 2017. години, за монографију Руски путеви српског богословља, Школовање Срба на руским духовним академијама 1849-1917уручена је 11. септембра 2018. године др Владиславу Пузовићу, ванредном професору Православног богословског факултета Универзитета у Београду, у свечаној сали Ректората Универзитета у Београду.