Наука

Предавање оца Милоша Весина у Бечу

Предавање оца Милоша Весина у Бечу
Предавање оца Милоша Весина у Бечу
Предавање оца Милоша Весина у Бечу
Предавање оца Милоша Весина у Бечу

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа аустријско-швајцарског г. Андреја, а на позив Управе храма Васкрсења Христовог из Беча, у суботу, 20. маја 2017. године, професор Богословског факултета у Либертвилу, протојереј-ставрофор др Милош Весин из Чикага, служио је васкрсно вечерње и потом одржао предавање на тему Љубав све побеђује.

Вазнесење Господње – испуњење свих празникâ

Празник Вазнесења Господа нашег Исуса Христа, прославља се у четрдесети дан по Пасхи. Дан уочи Вазнесења богослужбено се свечано прославља као оданије Пасхе, када се богослужење савршава као да сам дан Васкрса.

Отац Александар Шмеман вели: Празник Вазнесења је празник неба отвореног човеку, празник неба као новог и вечног дома и обиталишта човековог, неба као нашег истинског завичаја. Грех је раздвојио земљу од неба и претворио нас у земна и приземна бића која су упућена искључиво на земљу и која живе искључиво земљом. Грех и није ништа друго до наше унутарње одрицање од Неба. И ми на дан Вазнесења не можемо а да се не згрозимо пред тим човековим одрицањем од Неба, пред одрицањем којим је данас затрован читав свет. Човек са гордошћу и важношћу објављује да је он материја и само материја, и да је читав свет материја, и да ничега другога нема осим материје. Штавише, он као да се радује свему томе, те са презрењем и жаљењем све оне који још увек верују у некакво "небо" назива глупацима и незналицама. "Па, и то, мој брајковићу, што ти називаш небом  кажу такви  и то је такође материја, и ничега другога нема, нити је било, нити ће бити. Сви ћемо умрети и иструлити, а дотле дај на градимо земаљски рај одбацивши све поповске измишљотине". (Из дела, „Тајне празника“)

Спасовдан - Вазнесење Господње

Кад ластама понестане хране и кад се студ приближи, оне се онда крећу у топле пределе, у пределе обилне сунцем и храном. Напред лети једна ласта просецајући ваздух и отварајући пут, а њој следи остало јато. Кад нестане хране за душу нашу у овом материјалном свету, и кад се приближи студ смрти - о, има ли каква ластавица, која ће нас повести у топлији предео, где је обиље топлоте и хране духовне? Има ли таквог предела? Има ли, има ли, такве ластавице? Изван круга хришћанске Цркве нико вам на ово питање не зна дати никакав поуздан одговор. Једино Црква зна, и то зна поуздано. Она је видела тај рајски предео за којим душа наша чезне у мразном сумраку овог битисања на земљи. Она је видела и ту благословену Ластавицу, која је прва узлетела у тај жељени предео, просецајући Својим моћним крилима тамну и тешку атмосферу између земље и неба, и отварајући пут јату за Собом. Осим тога Црква на земљи зна вам казати и за безбројна јата ласта, која су следовала оној првој Ластавици и одлетела за њом у земљу благу, обилну сваким добром, у земљу вечног пролећа.

Радујте се, Методије и Кириле, народа словенских апостоли

Свети славни и свехвални равноапостолни учитељи словенски Кирило и Методије, дивни су укарас Цркве Христове и најпоштованији светитељи међу словенским народима јер оставише неизбрисив и благословени траг у писмености, али и дубокој верности Цркви Христовој и љубави коју сведочише.

Браћа Кирило (Константин) рођен у Јулу 826. године, а упокојио се 14. Фебруара 869. у Риму. Методије рођен између 816. и 820, а упокојио се 6. априла 885. године, обојица су рођена Православни грци у Солуну. Рођени су од побожних и благочестивих родитеља Лава и Марије. Отац Лав био је византијски војни заповедик. Будући да су рођени у Солуну, своју младост су ту и провели, а важно је нагласити да је Солун у то време био окружен Словенима.

Нова књига Владимира Дојчева: Сусрети са смрћу

Нова књига Владимира Дојчева: Сусрети са смрћу
Нова књига Владимира Дојчева: Сусрети са смрћу
Нова књига Владимира Дојчева: Сусрети са смрћу
Нова књига Владимира Дојчева: Сусрети са смрћу

Представљање друге књиге свештеника Владимира Дојчева Сусрети са смрћу испунило је салу Софијске епархије. Ретко који бугарски аутор може скупити толико људи, тако живописну и разноврсну публику и да их скоро два сата држи уједињене око писане речи, поготово ако се има на уму да писац није књижевник. Скуп је отворен пишчевим говором о Господу и Његовој победи над смрћу. Отац Владимир је, између осталог, казао: