Наука

Свети Јован Златоусти: Разјашњење приче о Милостивом Самарјанину

Како вели Свети апостол: Они што трче на тркалишту, трче сви, а један добија награду (1 Кор. 9, 24). Пролазио је данас свештеник, пролазио и левит, а само Самарјанин је задобио награду. Он је с лакоћом надмашио оне који су отишли испред; то што нису извршили они који су знали закон, успешно је учинио странац. Они, видевши у другоме своју сопствену природу у невољи, закључали су своје састрадално срце, оборили поглед и прошли као поред положеног мртвог дебла, као што ни богаташ никада није био милосрдан према Лазару, баченому пред његов дом.

Проф. др Здравко Пено: Окусите и видите - Тумачење свете Литургије

Предговор епископа др Давида (Перовића) за нову књигу професора др Здравка Пена Окусите и видите - Тумачење свете Литургије, Београд 2020.

Професор др Здравко Пено припада генерацији неопатристичких православних теолога лаика и философа наше црквене епохе. Он је стваралац блиставог пера, писац студија и књига. А оне су одмах по настанку почеле да заузимају своје место у ризници црквене предањске речи Православне Цркве. Зато верујемо да ће оне и трајно остати у њој као њене драгоцености. Једнако, његови радови покривају све сржне области православнога богословља, док се његовом најновијом књигом сада покрива и литургичка област. Њоме је аутор достигао врхунац у свом досадашњем опусу. Својом харизмом тумача он се спонтано надовезао и на богословско-литургијско наслеђе самог Николаја Кавасиле.

Панајотис Ј. Скалцис: Начин Причешћивања лжицом

Панајотис Ј. Скалцис
професор Теолошког факултета Аристотеловог Универзитета у Солуну

Начин причешћивања лжицом

Смисао и предобраз лжице

Реч λαβίς (лавис, хватаљка, машице, лжица, кашичица), од глагола λαμβάνω (ламвáно, узимати), означава алатку којом се узима нешто, на пример хватаљку[1]. У литургијску праксу ушла је из Старог Завета, и то из Исаијиног виђења, пошто је он примио пророчки дар кроз ужарени угљен који је један од серафимâ узео машицама са олтара и ставио га на усне пророку[2]. Овај чин предображава свето Причешће. „Онако како је један од серафимâ узео угљен и дао га Исаији, исто тако и свештеници узимају Хлеб, дакле Тело Господа Христа и дају га народу“.[3] Тако је израз λαβίς (лавис, хватаљка, машице, лжица) постао познат у целој историји литургике, тојест евхаристијског живота Цркве, али је разумеван различито на практичном нивоу у различитим историјским периодима, све док није преовладао у облику који познајемо данас као кашичица.

Недеља 26. по Духовима – Прича о безумном богаташу

Недеља 26. по Духовима – Прича о безумном богаташу
Недеља 26. по Духовима – Прича о безумном богаташу
Недеља 26. по Духовима – Прича о безумном богаташу
Недеља 26. по Духовима – Прича о безумном богаташу

У 26. недељу по празнику Педесетнице на светој Литургији слушамо јеванђелско зачало које је познато као Прича о безумном богаташу. Овај Јеванђелски одељак се налази у Јеванђељу по Луки у 12. глави од 16. до 21. стиха:

Свети Порфирије Кавсокаливит: О истинитој и лажној љубави према Цркви

Да бисмо очували своје јединство, треба да негујемо у себи послушност према Цркви, према њеним епископима. Слушајући Цркву, послушни смо Самоме Христу. Христос жели да постанемо једно стадо, са једним Пастиром (Јн 10, 16). Треба да саосећамо са Црквом. Да је веома много волимо. Не прихватајмо осуђивања на рачун њених представника. Дух којем сам се научио на Светој Гори био је православан, дубок, свет, ћутљив, без свађа, без препирки, без осуђивања. Не верујмо онима који оптужују свештена лица. Чак и кад сопственим очима угледамо нешто негативно, неки саблажњив поступак неког од свештених лица, немојмо у то поверовати, нити размишљајмо о томе, нити дозвољавајмо себи да то преносимо другима.