Наука

Свети владика Николај: Христос Васкрсе!

После најтамније ноћи освануо је најсветлији дан у историји рода људског. После Великог петка грануо је Васкрс. Ово се догодило како је видовити Господ наш рекао и прорекао. Осуђени Христос јавио се као Судија света. Избијено и убијено тело Његово оживело је. Попљувано лице засветлило се као сунце. Место трнова венца - круна Цара над царевима. Место осамљености - војске су га анђелске окружиле. Место десетак разбеглих ученика - пола милијарде следбеника славе га данас. Место тесног гроба - стотине хиљада посвећених му храмова по свој земној планети.

Благовести

Пола године пошто је првосвештенику Захарији пројавио да ће у дубокој старости добити сина који ће бити Господњи Претеча (Свети Јован Крститељ), исти Господњи арханђео, Гаврило, јавио се Пречистој Дјеви Марији у Назарету, поздравивши је речима: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама! (Лк 1, 28).

Зачуђеној и уплашеној Дјеви арханђео објашњава необичан поздрав: Не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш, и родићеш сина и наденућеш му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог престо Давида оца Његовог. И цареваће над домом Јаковљевим вавек, и царству Његовом неће бити краја (Лк, ст. 30-33). На Маријино питање Како ће то бити кад ја не знам за мужа? (Лк, ст. 34), арханђео Гаврило одговара: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји (ст. 35). Пречиста Дјева покорно одговара: Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој (Лк, ст. 38).

Епископ Фотијe: Беседа на Благовести

Драга браћо и сестре, нека је срећан и благословен данашњи велики дан када празнујемо Благовести Пресветој Богородици. Ово је један диван црквени празник, који се у богослужбеним химнама назива почетак нашега спасења. По чему је и како овај празник почетак нашег спасења, чули смо из данашњег Јеванђеља. Свети апостол Лука нам описује како се збио овај чудесни догађај ево пре више од две хиљаде година у граду Назарету у Светој Земљи. Чули сте како је свети архангел Гаврило, послан од Бога, дошао Пресветој Богородици и благовестио јој да ће она бити та која ће зачети и родити Спаситеља света Исуса Христа. Пресвета Богородица, будући савршеног живота, али као људско биће се пита: Како ће то бити кад ја не знам за мужа? (Лк. 1, 34) Већ се из овога дијалога између светог архангела и Пресвете Богородице открива да ће Христово рођење бити натприродно, божанско, од Духа Светога, сасвим другачије него што се зачињу људи на земљи. Празник Благовести нам показује да ће Христов долазак у свет бити једно велико, тајанствено чудо Божје.

Велика субота - дан Спаситељевог погребења и силаска у ад

У Свету и Велику суботу вршимо спомен на Погребење Божанског тела и силазак у ад Господа и Спаса нашега Исуса Христа, којим је обновио људски род од трулежи и превео га у живот вечни.

У суботу по распећу, дођоше првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Ово су урадили зато што су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти Његово Тело, и тако ће народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао - Послије три дана устаћу (Мт. 27, 63). Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен (Мт. 27, 65-66). У Велику суботу богослужбено се сећамо и благообразног Јосифа и Никодима који су скинули Христово тело са крста, обавили га платном, помазали мирисима и положили у нови гроб који се налазио у Јосифовом врту, а гроб утврдили наваливши камен на врата гробна.

Плаштаница

Плаштаница је платно са извезеним или насликаним Христом непосредно после скидања са Крста. На плаштаници се налази представа скидања са Крста и полагања у гроб, а ту је и представа Богородице, Јосифа, Никодима и еванђелисте Јована. Плаштаница се износи у току појања стиховњих стихира на вечерњем богослужењу Великог петка и полаже се увек заједно са Јеванђељем на средину храма на посебан сто.

Епископ Игнатије: Слово на Велики петак

У име Оца и Сина и Светога Духа! Да Господ није умро за нас не бисмо имали живота, управо као што каже црквена песма "смрт његова живот мој" или као што рече један велики Свети Отац "имали смо потребу за Богом Спаситељем Оваплоћеним и Оним Који је умро за нас". Није било довољно само да Бог постане човек него је било потребно да као и сваки човек овде на Земљи, као сви ми, прође читав живот, искуси то што сваки од нас искуша до смрти, па и саму смрт. Да Христос није умро за нас не би смо били спасени јер оно што је Он узео на себе од наше природе и од творевине то је и спасено. А узео је читаву створену природу и све њене последице. Последице природе после греха биле су смрт и трулежност. Зато је Господ дошао у тај час, како сам рече, да умре за нас, да би нас тако васкрсао кроз сједињење са Њим и са Богом.