Наука

Синаксар на Усековање главе Светог Претече и Крститеља Јована

Свети Јован, Претеча Спаситеља нашег Господа Христа, требало је да смрћу својом претходи добровољној смрти Спаситеља нашег, као што је претходио Његовом рођењу, да би, као што је на земљи проповедао долазак Спасов говорећи: "Иде за мном јачи од мене" (Мк. 1, 7), тако и у аду налазећим се душама еветих праотаца проповедао долазак Господа и објавио да се већ јавио очекивани у свету Месија. И као што Господ Христос имађаше пострадати за грехе људске, тако и Претеча Његов пре Њега прими страдалничку смрт безакоња Иродова ради. А догоди се то овако:

Мали Велики петак

Међу празницима посвећеним Светом Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем, посебно место заузима празник усековања часне главе највећег међу рођенима од жене, празник који преподобни Јустин ћелијски назива „малим великим петкомˮ. У животу наше Свете Цркве после Пресвете Богородице највеће поштовање исказано је Светом часном и славном Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем. Његова проповед претходила је доласку Господњем у свет, он је удостојен да своју десницу положи на главу Спаситељ приликом крштења у токовима Јорданским, а на крају након своје мученичке кончине бива проповедник Еванђеља онима који су аду.

Докторирао јереј Слободан Јаковљевић

Докторирао јереј Слободан Јаковљевић
Докторирао јереј Слободан Јаковљевић
Докторирао јереј Слободан Јаковљевић
Докторирао јереј Слободан Јаковљевић

На дан Светог мученика Агатоника, 4. септембра 2018. године, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду докторску дисертацију одбранио је јереј Слободан Јаковљевић, клирик Епархије жичке.

Предавања епископа Андреја на Институту за Напредне студије

Предавања епископа Андреја на Институту за Напредне студије
Предавања епископа Андреја на Институту за Напредне студије
Предавања епископа Андреја на Институту за Напредне студије
Предавања епископа Андреја на Институту за Напредне студије

На позив Организационог одбора Института за напредне студије у Кесегу (iASK Kőszeg, Мађарска), надомак аустријско-мађарске границе, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј учествовао је на 23. међународној летњој академији (XXIII. International Summer University), која се одржавала у сарадњи са Институтом за социјалне и европске студије (ISES), Универзитетом Паноније (University of Pannonia), Централне европске иницијативе (Central European Initiative), као и Унеска (UNESCO).

Учесници конференције Pro Oriente код владике Андреја

Учесници конференције Pro Oriente код владике Андреја
Учесници конференције Pro Oriente код владике Андреја
Учесници конференције Pro Oriente код владике Андреја
Учесници конференције Pro Oriente код владике Андреја

Поводом редовног семинарског заседања стручне групе за литургијска питања (Liturgical Studies and Sacramental Theology) на Универзитету у Бечу, под окриљем црквене фондације Pro Oriente, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј примио је 05. септембра 2018. године, на позив шефа катедре за литургику, групу посетилаца у бечком Саборном храму Светог Саве.

Донација органа – изазов за заштиту живота

Након дуге фазе неограниченог угледа и фасцинације техничким могућностима који је имала трансплантациона медицина у Немачкој, назире се све трезвенија клима критичке дистанцираности према њој. Разлози томе су вишеструки: високи трошкови које она (HighTech-медицина) проузрокује, могућност њене злоупотребе (скандалозна трговина органима или њихово свођење и манипулација на пуки објект експерименталног научног истраживања), и основана сумња у односу на плаузибилно установљењечаса смрти пацијента, односно потенцијалног донатора органа. О овој дискусији и контраверзном pro-et-contra ланцу аргумената објављена је књига у угледној едицији Quaestiones disputate, коју је припремио професор моралног богословља на Минхенском универзитету Конрад Хилперт у сарадњи са Јохеном Саутермајстером. Овај зборник прилога одражава детаљну слику стања у савременој расправи о овом проблему, који има не само медицинске, већ и правне, моралне, психолошке и богословске импликације.

Нови доктор теолошких наука

Нови доктор теолошких наука
Нови доктор теолошких наука
Нови доктор теолошких наука
Нови доктор теолошких наука

У амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду 30. августа 2018. године пред комисијом у саставу: проф. др Радивој Радић (Филозофски факултет у Београду), проф. др Радомир Поповић (ментор) и проф. др Раде Кисић, протојереј Борис Милинковић, архијерејски намесник сремскокарловачки и парох инђијски. одбранио је докторску дисертацију под називом „Папа Григорије VII Хилдебранд и његово поимање световне и духовне власти“.