Наука

Онлајн научни скуп: Црква и политика: сусрет, сукоб и дијалог идентитета - духовни и теолошки оквири и тумачења

Услед неповољне епидемиолошке ситуације и прописаних мера безбедности, 1. и 2. децембра 2020. године, научни скуп „Црква и политика:  сусрет, сукоб и дијалог идентитета -  духовни и теолошки оквири и тумачења”, одржаће се онлајн.

Скуп је настао у оквиру научноистраживачке пројектне теме Матице српске „Богословље и духовни живот Карловачке Митрополије – од краја XVII до почетка XX века” и пројекта КАС-а „Теологија и модерно друштво: о неопходности међурелигијског дијалога”. Скуп можете пратити преко следећих линкова:

Програм Скупа налази се у прилогу. Скуп је подржан од стране Фондације Конрад и Градске управе за културу Града Новог Сада.

Извор: Матица српска

Божићни пост

Божићни пост је установљен ради тога да бисмо се пре празника Христовог Рођења очистили покајањем, молитвом и постом и како бисмо чистог срца, душе и тела могли са страхопоштовањем да дочекамо Сина Божјег Који се јавио свету. Другим речима, Божићни пост има сврху да нас припреми за достојно слављење празника Рождества Христова. Овај пост нас подсећа на пост старозаветних патријараха и праведника који су у посту и молитви очекивали долазак Господа Исуса Христа.

Свети Јован Златоуст: Одабране мисли о односу хришћана према богослужењу и молитви

Молим вас и преклињем, одлазак у цркву нека нам буде милији од било ког другог занимања и старања. Хитајмо вољно у цркву, ма гдје се налазили. Пазите, међутим, да нико не улази у тај свештени простор имајући животне […] бриге, искушења или страхове. Оставимо све то изван, испред улаза у храм, па тек онда уђимо. Јер долазимо Цару небеса, ходимо простором који блиста. Истјерајмо најприје из душе своје злопамћење, да не бисмо били осуђени када се појавимо пред Богом и помолимо му се говорећи: ”Оче наш […], опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим”.

Божићни пост

Установљавање Божићног поста, као и других вишедневних постова, датира се у прве векове Хришћанства. Већ од IV века свети Амвросије Милански, Филистрије, блажени Августин помињу у својим делима Божићни пост. У V веку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге - мало дуже. На сабору 1166. године који је одржан у време константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила свим хришћанима је било наређено да поштују 40-дневни пост уочи великог празника Христовог Рођења.

Божић је празник највеће блискости Бога и човека

Божић је празник највеће блискости Бога и човека. Иде Небо да загрли земљу и Бог да станује са људима и да живи са њима. Родиће се као дете чинећи себе најпријемчивијим свакоме узрасту. Родиће се усамљен да би био друг бескућницима и самотњацима. Биће Он и у заједницама великим, долази свима. Долази највећи гост, треба да га дочекамо најсвечаније. И Бог доноси своје дарове. Његови дарови се не виде сви одмах, они ће се видети касније. Бог преображава свет собом, Он ће и себе дати за нас, уместо нас пострадаће на Крсту, али за нас ће и устати, водећи нас у живот.