Наука

Владика Јован: Беседа на Малу Госпојину

У име Оца и Сина и Светога Духа, помаже вам Бог, браћо и сестре! Нека је благословена ова Света Литургија коју служимо у храму који је посвећен управо празнику Рођења Пресвете Богородице. Нека је срећна слава храму, братству, Општини ове дичне Тополе и нека Мајка Божија свима нама помогне да останемо на путу Божијем – на путу њеног Сина и нашег Господа Исуса Христа.

Протојереј Александар Шмеман: О празнику Рођења Пресвете Богородице

Основа поштовања коју је Црква указивала Дјеви Марији је било Њено послушање Богу и слободно поверење којим је Она одговорила на позив који никада, пре тога, нису чуле људске уши. Православна Црква је свагда наглашавала ту везу Дјеве Марије са човештвом и свагда се, ако тако може да се каже, дивила Дјеви Марији као најбољем, најчистијем и најузвишенијем плоду људске историје, људскога искања Бога и, у Богу, крајњега смисла и крајњега садржаја самога човештва. И док је на Западу, у западном Хришћанству, у средишту поштовања Марије свагда стајао Њен лик као лик Дјеве, чије Девство није било нарушено Њеним Материнством, на православном Истоку у средишту љубави према Дјеви Марији, у средишту сагледања и понављам још једном, радосног дивљења Њеној тајни, од самога почетка стоји и до данас остаје Њено Материнство и Њена крвна свеза са Исусом Христом.

Рођење Пресвете Богородице - почетак истинске радости

Рођење Пресвете Богородице јесте почетак рођења једине истинске и бесмртне Радости у овоме свету, како и појемо у празничном тропару: „Рођење Твоје, Богородице Дјево, радост најави целој васељени…ˮ Пресвета Дјева Марија родила се од старих и бездетних родитеља, Јоакима и Ане. Отац Јоаким беше из племена Давидова, а мајка Ана из племена Аронова. И тако Марија беше по оцу из царског рода, а по мајци из рода свештеничког. Свети праведни Јоаким и Ана, због бездетности, у скрушености својој мољаху се Богу с плачем да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Авраама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И човекољубиви Господ обрадова их радошћу која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове, јер им дарова не само ћерку, но и Богомајку – родитељку Живота.

Протојереј Николај Афанасјев: Црква је пројава Победе будућег века

„Дан Господњи“ у новозаветним списима има есхатолошки смисао. То je дан Другог доласка Господњег са славом, ради свију. У тај дан сви ћe „угледати Сина Човјечијега гдје иде на облацима са силом и славом великом“ (Мк. 13, 26). Ми живимо у овом есхатолошком ишчекивању, али у Цркви есхатологија није само далека будућност. У Цркви садашњост укључује и будућност, и прошлост. „Дан Господњи“ ћe доћи, али он непрестано долази у Цркви, јер Господ долази „Својима“.

Посланица Светог Архијерејског Сабора поводом 50-годишњице васпостављања Српске Патријаршије (1920-1970)

Герман, по милости Божјој Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свима архијерејима Српске Православне Цркве упућује поводом 50-годишњице васпостављања Српске Патријаршије православном српском народу свој поздрав и благослов:

Ове године, драга браћо и сестре, навршава се 50 година од оног историјског дана када је године 1920. васпостављена Српска Патријаршија. Овај значајни јубилеј подстакао нас је да вам се обрaтимо овом саборском посланицом. Тај ћемо јубилеј обележити великим црквеним свечаностима у местима везаним за овај историјски чин, и то: 13. септембра у Београду и 15. септембра у Сремским Карловцима. Прославе ће се обавити и у седиштима свих епархија, као и у свим храмовима наше Патријаршије, у земљи и ван земље.