Богословље

Беседа Светог Мардарија на Нову 1911. годину

Поздрављам те вољени православни роде, срећна Нова година. Још једна година оде у вјечност.  Заувијек је нестала у простору вјечности, као кап у мору, никада се више неће вратити, неће се појавити. Прође година, али запитајмо се, вољена браћо и сестре, да ли је све прошло и нестало оно што смо ми радили у току прошле године? Није, браћо, није! Прође година, али сва наша добра дјела и гријеси остадоше, живе и живеће до самог Суда Христовог. Како могу да нестану и ишчезну наша дјела, када их је записао Анђео у вјечној књизи правде Божје, по којој ћемо се на страшном суду сјећати свега што смо учинили и добро и лоше.

Пресвета Богомајка - заштитница васцеле творевине

Шта да Ти принесемо Христе, зато што си се на земљи јавио као човек нас ради? Свака од створених твари приноси ти благодарење: Ангели –песму, небеса – звезде, мудраци – дарове, пастири – чудо, земља -пештеру, пустиња – јасле, а ми Богомајку Дјеву! Ти који јеси пре векова, Боже, помилуј нас. (из службе празника Рождества)

Свети владика Николај: Беседа о Божићу

Емануил – с нама је Бог. Не идол, и не идеја, и не слутња ни теорија, него истински и прави, вечни Бог. Он се родио као младенац од приснодјеве Марије. Празник Његовог рођења – колико нам је познато – само се на српском језику од свих језика на свету назива Божић или Богић, што ће рећи Мали Бог. Као што би сина царевог назвали царевићем, или сина краљевог краљевићем, тако су Срби од старине назвали Сина Божјег – Божић. Дан Његовог рођења, дакле, назвали су Срби по суштини или по битности Рођенога у тај дан – Божић. Како је то дивно, и пуно разума и словесне красоте! Често народна терминологија помаже теологији, олакшава схватање великих догми вере наше. Превечни Син Божји јавио се у телу, као чедо Божје, као Мали Бог; иако Бог од Бога, Светлост од Светлости, једнобитан са Оцем и савечан Оцу, но у коловрату времена мали због тела и у телу – Божић.

Литургија Светог Василија Великог

Литургија Светог Василија Великог служи се свега 10 пута у години и то: на Бадњи дан; на Обрезање Господње (а то је и дан празновања Светог Василија Великог); на Крстовдан уочи Богојављења; прве, друге, треће, четврте и пете недеље Свете Четрдесетнице (Часног поста); на Велики четвртак и на Велику суботу. Ако би Божић или Богојављење пали у недељу или понедељак на Бадњи дан и на Крстовдан служи се Литургија Светог Јована Златоустог, а на сам празник Литургија Светог Василија. Поредак ове Литургије готово је исти као и Златоустове Литургије. Разлика је само утолико што су неке молитве - у Канону Евхаристије - које свештеник чита дуже. Уместо Достојно јест јако воистину..., пева се на 8. глас:

Мисија и исихија – богослужбени карактер црквене мисије

Мисионарење као савршени вид служења у Цркви, заузима посебно и благословено место јер за свој темељ има Спаситељеву заповест коју је упутио својим светим aпостолима, а преко њих и свима нама као припадницима Цркве. Преподобни и богоносни отац наш Порфирије Kавсокаливит, савремени светогорски старац, мисионарење упоређује са литургијским служењем, са заједничким делом многих на добро и на спасење свих. Према дубокоj подвижничко-теолошкој мисли овог угодника Божјег, сваки истински мисионар јесте са-литург, онај који ширењем речи Божје саслужује литургу. Ова богонадахнута мисао знаменитог старца Порфирија указује да је мисија неодвојива од молитвеног искуства Цркве.