Богословље

Крст је чувар васцеле Васељене

Крст је чувар васцеле васељене, Крст је лепота Цркве, Крст је сила царева, Крст је потпора верних, Крст је слава ангела и рана (бол) демонима. (Светилан Воздвижења)

Часни и Животворни Крст Господњи најсветији је знак и символ наше вере, чијом силом се спасавамо. „Благодат и сила Часног Крста се не налази у његовом облику, то јест самим тим што је Крст, него је његова сила у томе што је то Крст Христов, средство којим је Христос спасао свет. То је жртвеник на који је Христос принео самог себе за цео свет. Сва кеноза, поништавање, мука, бол, смрт и све што је преузео на нас, врхуне у Крсту. На Крсту је доживео највећи бол и понижење за нас. Због нас је постао проклетство да би нас ослободио проклетства од греха и закона. Целокупно дело Христово, све Његово човекољубље сажима се у Крсту.

Прадавње др Зорана Крстића у Загребу

Прадавње др Зорана Крстића у Загребу
Прадавње др Зорана Крстића у Загребу
Прадавње др Зорана Крстића у Загребу
Прадавње др Зорана Крстића у Загребу

У среду, 20. септембра 2017. године, у свечаној сали СКД Просвјета у Загребу, са благословом Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија, у организацији Црквене општине загребачке, отпочео је јесењи циклус предавања на тему „Црква и друштво“. Прво предавање одржао је редовни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду и ректор Крагујевачке богословије протојереј-ставрофор др Зоран Крстић на тему Нестабилност вере традиционалних хришћана.

Беседа митрополита Хризостома на Малу Госпојину

У име Оца и Сина и Светога Духа, часни оци свештеници, свештеномонаси, ђакони, драга браћо и сестре! Нека је срећна и благословена ова света архијерејска Литургија. Нека буде свима на здравље и на спасење. Нека је срећан и благословен овај велики дан и празник којег славимо - празник Рођења Пресвете Богородице, који нас подсјећа на велику молитву и велико истрајавање прародитеља Јоакима и Ане, али и на милост и доброту Божју и на Божје давање. Данас се сјећамо предивних и праведних прародитеља који бијаху и праведни и свети, али нису имали потомства, због чега су били тужни и жалосни, па чак и роду своме прокажани јер се сматрало од Бога одбаченим. Али, то није тачно! Господ је много пута и на различите начине у Старом Завјету показивао да је управо Он Дародавац и Давалац свега, живота, дјеце и свега онога што јесмо и што имамо.

Рођење Пресвете Богородице - почетак истинске радости

Рођење Пресвете Богородице јесте почетак рођења једине истинске и бесмртне Радости у овоме свету, како и појемо у празничном тропару: „Рођење Твоје, Богородице Дјево, радост најави целој васељени…ˮ Пресвета Дјева Марија родила се од старих и бездетних родитеља, Јоакима и Ане. Отац Јоаким беше из племена Давидова, а мајка Ана из племена Аронова. И тако Марија беше по оцу из царског рода, а по мајци из рода свештеничког. Свети праведни Јоаким и Ана, због бездетности, у скрушености својој мољаху се Богу с плачем да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Авраама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И човекољубиви Господ обрадова их радошћу која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најлепше снове, јер им дарова не само ћерку, но и Богомајку – родитељку Живота.

Синаксар на Усековање главе Светог Претече и Крститеља Јована

Свети Јован, Претеча Спаситеља нашег Господа Христа, требало је да смрћу својом претходи добровољној смрти Спаситеља нашег, као што је претходио Његовом рођењу, да би, као што је на земљи проповедао долазак Спасов говорећи: "Иде за мном јачи од мене" (Мк. 1, 7), тако и у аду налазећим се душама еветих праотаца проповедао долазак Господа и објавио да се већ јавио очекивани у свету Месија. И као што Господ Христос имађаше пострадати за грехе људске, тако и Претеча Његов пре Њега прими страдалничку смрт безакоња Иродова ради. А догоди се то овако:

Усековање часне главе Светог Јована Крститеља - Мали Велики петак

Међу празницима посвећеним Светом Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем, посебно место заузима празник усековања часне главе највећег међу рођенима од жене, празник који преподобни Јустин ћелијски назива „малим великим петкомˮ. У животу наше Свете Цркве после Пресвете Богородице највеће поштовање исказано је Светом часном и славном Јовану Пророку, Претечи и Крститељу Господњем. Његова проповед претходила је доласку Господњем у свет, он је удостојен да своју десницу положи на главу Спаситељ приликом крштења у токовима Јорданским, а на крају након своје мученичке кончине бива проповедник Еванђеља онима који су аду.