Богословље

Христо Јанарас: О црквеном богопознању

Црквено богопознање представља истоветност начина живљења - знање је чин и чињеница учествовања у новом начину постојања. То није идеолошка усаглашеност, нити етичка саобразност, већ егзистенцијална „промена” која се, уз помоћ Духа Светога, благодатно одвија у безграничним границама слободе, односно литургијске сагласности човекове. ‘У њима (у свештеним сабрањима)’, вели Ареопагит, ‘ко побожно посматра, видеће јединство и једнодушност коју покреће један богоначални Дух.’

Јеромонах Методије (Крагуљ): Божићни пост

Јеромонах Методије (Крагуљ): Божићни пост
Јеромонах Методије (Крагуљ): Божићни пост
Јеромонах Методије (Крагуљ): Божићни пост
Јеромонах Методије (Крагуљ): Божићни пост

У суботу, 8. децембра 2018. године, у оквиру Божићног циклуса предавања у Црквеној Општини у Загребу, одржано је друго предавање. Предавач је био настојатељ манастира Гомионице јеромонах Методије (Крагуљ), који је говорио на тему Божићни пост.

Свети Севастијан Џексонски

Свети Севастијан Џексонски
Свети Севастијан Џексонски
Свети Севастијан Џексонски
Свети Севастијан Џексонски

За вре­ме анек­си­је Бо­сне свра­тио сам јед­но ве­че код по­кој­ног Че­де Ми­ја­то­ви­ћа у Лон­до­ну, ко­ји је та­да ста­но­вао у Red­klif Gar­dens. Ту ми бе­ше пред­ста­вљен овај наш ве­ли­ки ми­си­о­нар и ду­хов­ник, ко­га сам пре то­га по­зна­вао са­мо пре­ко ње­го­вих пи­са­них књи­га и бе­се­да. Те ре­чи би­ле су ча­роб­не за ме­не. Ја сам се свом ду­шом за­ра­до­вао, по­што сам имао при­ли­ке да се са њи­ме лич­но та­да упо­знам. Да упо­знам тог ве­ли­ког Ср­би­на и пра­ву и ис­кре­ну ду­шу. 

Божићни пост – припрема за сусрет са Богомладенцем

Црква Христова је рођена и развијала се у многобожачкој средини тадашње Римске империје. Један од главних аспеката мисије Цркве била је “инкултурација Јеванђеља“ којом су се одређени пагански обичаји и вјеровања преображавали у хришћанском духу. Намјесто паганских постепено су почели да се прослављају хришћански празници. Римљани су на крају сваке године светковали фестивал Сатурналија којим се, будући да је падао на краткодневницу (око 23. децмбра), касније установило слављење поновног јављања Сунца.

Митрополит Порфирије: Тајна Божјег оваплоћења

Митрополит Порфирије: Тајна Божјег оваплоћења
Митрополит Порфирије: Тајна Божјег оваплоћења
Митрополит Порфирије: Тајна Божјег оваплоћења
Митрополит Порфирије: Тајна Божјег оваплоћења

Благодаћу Божјом и благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија, већ традиционално - пету годину за редом - Црквена општина загребачка организује Божићни циклус предавања у току благословеног периода поста у којем се духовно и телесно припремамо за велики празник Христовог рођења.

Божићни пост

Установљавање Божићног поста, као и других вишедневних постова, датира се у прве векове Хришћанства. Већ од IV века свети Амвросије Милански, Филистрије, блажени Августин помињу у својим делима Божићни пост. У V веку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге мало дуже. На сабору 1166. године који је одржан у време константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила свим хришћанима је било наређено да поштују 40-дневни пост уочи великог празника Христовог Рођења.

Свети Јован Златоуст: О погубности гатања

И да зна сва­ки од вас др­жа­ти са­суд свој у све­то­сти и у ча­сти, а не у стра­сти по­хот­ној, као и не­зна­бо­шци ко­ји не по­зна­ју Бо­га (1. Сол 4, 4–5). Ово сло­во на­ме­ње­но је, пре свих, они­ма ко­ји су па­ли у пре­ве­ли­ки не­мар. А ако су та­кве оп­ту­жбе упу­ћи­ва­не Ју­де­ји­ма, ка­кав би­смо опро­штај и ка­кво оправ­да­ње мо­гли да оче­ку­је­мо ми ко­ји, на­кон то­ли­ке бла­го­да­ти ко­ју при­ми­смо, за­вр­ша­ва­мо у ис­тој ду­хов­ној бе­ди као и они?

Мно­ги и да­нас стра­да­ју од ове бо­ле­сти и ра­за­ра­ју сво­је жи­во­те. Они ко­ји се ода­до­ше ба­вље­њу га­тар­ским бе­сми­сли­ца­ма, осим што се су­ко­бе са Бо­гом, до­би­ја­ју као пла­ту не­по­треб­не жа­ло­сти и уда­ља­ва­ју се од под­ви­га вр­ли­не. Ти­ме је ђа­во убе­дио оне нај­не­ра­суд­ни­је да не за­ви­се од њих са­мих де­ла вр­ли­не или гре­ха, ни­ти да су удо­сто­је­ни ика­кве сло­бод­не во­ље, на­сто­је­ћи да та­ко по­стиг­не две ства­ри, ко­је су ујед­но и нај­по­губ­ни­је: и да их од­го­во­ри од ула­га­ња тру­да у сти­ца­ње вр­ли­не и да их ли­ши пре­дра­го­це­но­га да­ра сло­бо­де.