Богословље

Ми патимо јер немамо љубави...

фрескопис манастира Дечани

"Ми патимо јер немамо љубави. Онај ко не љуби нема ни мир, чак и кад би га у Рај поставили", рекао је један старац.

* * *

Један старац је рекао: "Онај ко уистину љуби Бога, не љуби само ближњег него и васцелу творевину: дрвеће, траву, цвеће. Он све љуби истом љубављу."

* * *

Један старац је рекао: "Називамо се хришћанима, али се нико од нас не придржава заповести о љубави према ближњем."

Преузето са www. verujem.org (из Старечника)

О пoгубним новотаријама тзв. ревнитељâ „старог начина служења"

О пoгубним новотаријама тзв. ревнитељâ „старог начина служења" - осврт на испаде секташких псевдозилота у Душковцима код Пожеге

Истински побожни, црквено, светосавски савесни људи у нашој Цркви запањени су новонасталом халабуком у делу Жичке Епархије, коју изазива групица (или пар групица, које претачу „из шупљег у празно", као они Мирашеви, с путујућим аутобусом) псевдозилотâ, секташа по менталитету, по понашању сасвим туђем Православљу, а што несрећна, плаћеничка мас-медија „проевропске" Србије итекако надувавају, репризирају - као да је то главни проблем Србије и Српког народа, и то у моменту док Косовски пожар гори и спаљује савести, уз подршку истих проевропских мас-медија, разноразних владиних и невладиних Еврослинаваца, за које не постоји, и треба да нестане, Србија на Истоку, и Балкан као колевка Европе, а да остане само бедно епигонство трабаната оних који су нас јуче здушно бомбардовали због суманутог, њима а не народу служећег комуњаре.

Васељенски Патријарх Вартоломеј I: Порука за Светски дан човекове околине (5. јуна 2008.)

Патријарх ВасељенскиДанашњи Светски дан човекове околине јединствена је прилика дасви ми - човечанство у целини, сваки грађанин света лично, укупно друштво,предузетничка заједница и, свакако, верске и политичке вође - промислимо о садвећ тешко сагледивим размерама еколошке кризе. Дошао је тренутак да из основаревидирамо свој начин мишљења и функционисања у јединственом свету који је БогСведржитељ подарио човечанству као наслеђе, са заповешћу да га „обрађује" и „чува".

Човечанство се више не задовољава тиме да из природе црпикорисне материје, неопходне за живот, на такав начин да се у пуној мери сачувамогућност препорода природних екосистема и обнова природних ресурса. Оно је,нажалост, одавно прекршило божанску заповест о старању за творевину Божју.Резултате тога безумног и саможивог понашања доживљавамо данас, гледајући, каобезвољни посматрачи, последице катастрофалних климатских промена, загађеностводе у рекама, морима и свуда, неумерени риболов, упропашћивање разноликостиживих врста, претварање плодног земљишта у пустињу, уништавање шумâ уследубиствених пожара и још много других манифестација небивале еколошке кризе.

Епископ Григорије: О Христу и Цркви у роману Браћа Карамазови Ф.М.Достојевског

Владика ГригоријеУ препуној сали Епархијског дома у Требињу, 23. марта 2008.године, у другу недељу Васкршњег поста, Епископ захумско-херцеговачки Г.Григорије је одржао предавање на тему "О Христу и Цркви у роману Браћа Карамазови Ф.М. Достојевског". У уводном излагању Епископ је нагласио велики значај Ф.М.Достојевског како како за свјетску књижевност тако и за православну мисао. Писање овог свог последњег, а можда и понајбољег, романа Достојевски започиње убрзо након повратка из манастира Оптине, камо је путовао са младим философом Владимиром Соловјовим. У манастиру је Достојевски два пута разговарао насамо са «старцем» Амвросијем који му је касније у писању романа послужио као прототип за лик старца Зосиме.

Тонски запис предавања можете чути ОВДЕ.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

Владика Атанасије: Хришћанска антропологија над тајном човјека

Владика АтанасијеБлагословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског Г. Николаја у сриједу, 5. марта, Митрополију дабробосанску посјетио је Његово Преосвештенство умировљени Епископ захумско-херцеговачки Г. Атанасије, који је на позив Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву на Палама одржао предавање о теми „Хришћанска антропологија над тајном човјека".