Дводневне свенародне свечаности које се у част Светог Симеона Мироточивог, патрона Митрополије црногорско-приморске, традиционално организују у Подгорици завршене су 1. марта 2025. године светом Литургијом и Светосимеоновском литијом од Саборног храма Христовог Васкрсења до Немањиног града на обали Рибнице.

Светом Литургијом у Саборном храму је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит берлински и немачки Руске Заграничне Православне Цркве г. Марко, уз саслужење: високопреосвећене господе митрополита црногорско–приморског Јоаникија, жичког Јустина, милешевског Атанасија, захумско-херцеговачког и стонско-приморског Димитрија; преосвећене господе епископа пакрачко-славонског Јована, буеносајреског и јужно-централноамеричког и администратора загребачко-љубљанског Кирила, будимљанско-никшићког Методија и диоклијског Пајсија; многобројног свештенства и свешеномонаштва, у молитвеном присуству многобројног верног народа. Сабрању су присуствовали и г. Небојша Родић, амбасадор Републике Србије у Црној Гори, г. Саша Мујовић, градоначелник Подгорице, представници културног и јавног живота.

По читању јеванђељског зачала беседио је Митрополит берлински и немачки г. Марко, који је, честитајући празник, казао:  - Славимо Светог Симеона Мироточивог и наново се чудимо како је он пошао стопама свог сина Светог Саве и прослављен био пре свог сина. Велики владар свесрпске земље, велики син, велики отац. Љубав између њих је била узрок да Стефан Немања уреди државу, уради све што је било потребно за даљи процват српске земље. Он не само да је примио монашки постриг, већ је примио и велики подвиг, отишао је од свега мирског и предао се Богу. За такву љубав коју је Свети Симеон имао према Богу и људима за нас хришћане на првом месту је потребна љубав према Богу по Јеванђељу.

Митрополит Марко је подсетио на сусрет Свете Марије Магдалине и Васкрслог Господа: - Она одузета од велике љубави према Спаситељу, тражи Га. И види Господа, види Бога. Тражила је човека, видела Бога. Ово чудо, нема сумње, понавља се сваки дан и код нас. Када стварно волимо Бога, онда ћемо волети и своје ближње и не би било ниједног рата на овој земљи када бисмо ми, кажемо ми –  ми и ви – када бисмо се понашали овако. Када бисмо по љубави према Богу радили све шта радимо, не би било никакве мржње између људи. Свети син, свети отац, они су показивали ову јеванђељску љубав овде на земљи. Они су обојица прослављени као велики свеци и ми идемо малим, смиреним поступцима овим путем. Бог нас зове и ми одговарамо. Ми примамо ову јеванђељску љубав коју смо јуче видели овде, у овој цркви, када су деца певала духовне песме. Све је ово зидано на љубави према Богу, на тој љубави коју је јеванђељски показивала Марија Магдалина, којом су повезани отац и син, син и отац. И то је и нама велики задатак, да будемо у љубави сви, како Бог каже: Имајте љубав међу собом. Амин.

На крају свете архијерејске Литургије, митрополит Јоаникије је честитао празник Светог Симеона Мироточивог: - Празник смо на дан његовог спомена прославили и у манастиру Студеници и на Немањином граду, а посебно у манастиру Хиландару, али га славимо ових дана у целом српском роду. И нама је велика част што данас имамо прилику да прославимо Светог Симеона Мироточивог у месту његовог рођења, у његовој, како је сам рекао, дедовини, коју је он обновио. Имали смо великих владара и пре Стефана Немање. Сетимо се само Светог Јована Владимира, а било их је још доста, али све до Стефана Немање ишли смо два корака напред, један назад. Међутим, од оног момента када се он определио за православље, благодарећи његовој вери и жртви, његовом чврстом карактеру, он је објединио српске земље и створио јаку државу која је напредовала двеста година после њега.

Подсетивши на речи блаженопочившег владике Атанасија, изговорене управо на Немањином граду, да је Стефан Немања обједињавао народ, није га делио као што се то код нас догодило у наше време, митрополит Јоаникије је казао да га не прослављамо зато што је створио јаку и успешну државу, него што ју је оплеменио, одуховио, облагородио и пре свега подигао велике и славне задужбине. Захваљујући његовом ктиторству, тек од њега, у српском роду имамо прве монументалне храмове. Али као што је могао створити јаку државу само зато што је био духовно јак, исто тако је могао подићи велике и славне задужбине, свете храмове Божје, зато што је био испуњен благодати Духа Светог. И он сам је постао храм Божји освећени, препун милости, истине, правде и светлости Божје. И тако је засијао и преко државе и преко светих храмова, али засијао је највише преко његовог чврстог карактера и преко његове снажне личности која је свима нама ослонац од тог давног времена до дана данашњег.

Указавши да Божјим људима који су водили народ у своје време Бог даје благодат да и даље воде свој народ и своје духовно потомство, владика Јоаникије је казао да се Свети Симеон Мироточиви сјединио са Господом и привео свој народ Христу: - Пошто се сјединио са Христом, он је постао и наш вечни предводник у Христу Исусу Господу нашем. Заправо, пошто нас је он заједно са својим сином Светим Савом сјединио са Христом, њему је Бог дао и да нас предводи, односно Христос Господ нас предводи преко Светог Симеона Мироточивог. Прослављање Светог Симеона Мироточивог код нас није никада престало. Њему владика Василије Петровић, у најтежим временима наше историје, пише дивну песму, призивајући његову помоћ да избави српски род од свих невоља и опасности. И краљ Никола је певао Светом Симеону Мироточивом и истицао његов пример, који и он сам следи. Дакле, поштовање према Светом Сави и Светом Симеону је било увек присутно, не само код владара и владика, него у целом нашем роду, о чему сведоче наши храмови који су украшени њиховим иконама, фрескама, богослужбене књиге… Све то сведочи о вековном поштовању и о њиховом духовном покровитељству над нама кроз све прошле векове. Тако је то и данас, тако ће то бити и убудуће. Бог је тако устројио да славимо и у Хиландару и у Студеници, али посебно славимо у месту рођења Стефана Немање и тиме заправо и закључујемо Светосимеоновске свечаности баш овде, у граду Подгорици. То нам је велика част и зато ћемо сада, драга браћо архијереји, драга браћо и сестре, кренути у литију до Немањиног града прослављајући име Божје и призивајући Светог Симеона Мироточивог у помоћ. Нека вас све Господ благослови његовим молитвама, вас и ваше домове и ваше потомство и овај град. Да се у љубави Божјој сјединимо и да превазилазимо све тешкоће и непоспоразуме којих има међу нама. Нека се прославља име Божје и име Светог Симеона Мироточивог и сада и увек у векове векова, амин.

По завршетку литургијског сабрања, верни народ предвођен архијерејима и свештенством кренуо је у крсни ход од Саборног храма до Немањиног града на обали реке Рибнице, где је по предању рођен Стефан Немања, родоначелник светородне лозе Немањића – Свети Симеон Мироточиви. На Немањином граду, благослиљани су славски дарови и преломљен славски колач у славу Божју и част Светог Симеона Мироточивог. Светосимеоновску беседу је изговорио г. Југослав Благојевић, директор Православне гимназије „Свети Сава“: - На Рибнице самом ушћу / Немања је двор дизао / и отолен земљу Рашку / и све Српство сабирао – певао је краљ Никола. И ево и данас нас је из Подгорице и целе Црне Горе сабрао велики жупан Стефан Немања, наш Свети Симеон Мироточиви. Сабрао нас је на ушћу Рибнице у Морачу, на Немањином граду где је рођен као најмлађи син жупана Завиде, кога његов рођени стриц Марко свргну са престола у Рашкој и прогна у Дукљу, која је права Немањина ђедовина. И са ове стопе свете српске земље кренуо је Стефан Немања да у наредна више од два века, заједно са својим наследницима, створи најмоћнију српску државу у целој њеној историји. Српску државу која се у једном периоду простирала од Дунава до мора сињега, и то не само Јадранског, него и Егејског. И која је у то доба била Европа пре Европе и свет пре света.

Подсетивши да је родоначелник најславније српске династије Стефан Немања један од најзначајнијих српских владара, беседник је посебно истакао немањићко задужбинарство: - Ђурђеви Ступови, Студеница, Хиландар, црква Светог Николе код Куршумлије, црква Светог Ђорђа код Раса су само неке од Немањиних монументалних владарских задужбина. И остали Немањићи су наставили његовим стопама: краљ Милутин је запамћен као владар који је саградио више од четрдесет цркава и манастира, Свети краљ Стефан Дечански оставио нам је Високе Дечане. Стефан Првовенчани и Свети Сава подигоше Жичу која је вековима, уздизањем и страдањем делила судбину свога народа. И да не набрајам даље. У својој историји имамо династију какву, сигуран сам, нема ни један други народ. Имамо династију чији су владари уједно и светитељи и који своје огромно богатство не трошише само на удобан живот и раскош, већ и на добробит свог народа. Имамо светородну лозу Немањића која се уместо земаљског определи за Небеско царство.
Директор Православне гимназије „Свети Сава“ се запитао и шта би они у Црној Гори који Немањиће називају окупаторима могли да приложе европској и светској цивилизацији да нема Ђурђевих Ступова, Мораче, Ждребаоника и Жупе Никшићке, како би Црна Гора изгледала без манастира Добриловине, Довоље и Дуљева, без Косијерева и Михољске Превлаке, Режевића и Ћелије Пиперске и многих других цркава и манастира које подигоше Немањићи. Или да нема Мирослављевог Јеванђеља, једног од најзначајнијих ћириличних споменика српске, односно српско-словенске писмености, уписаног међу сто двадесет највреднијих покретних добара светске културне баштине, које је крајем Немањине владавине писано за хумског кнеза Мирослава. За писање свог Јеванђеља кнез Мирослав потроши толико блага да је њиме могао саградити један утврђени средњовековни град. И зато кажем, дај нам Боже још таквих „окупатора”.

Говорећи о очувању српског језика у Црној Гори, г. Благојевић је истакао да после одбране светиња не постоји ништа важније од борбе за озваничење српског језика као службеног језика у Уставу Црне Горе. Подсетивши на живот Стефана Немање, истакао је да је само утицај његовог светитељског култа на српски народ био већи од његове владарске славе која је Србима у тешким временима давала снагу да не поклекну, те да је Свети Симеон надмашио великог жупана Стефана Немању: - Силазећи са владарског трона пео се у вечност. Срби су се покоравали сили великог жупана Стефана Немање, али су се клањали само моћима Светог Симеона Мироточивог. Замонашио се 1196. године у цркви Светих Петра и Павла у Расу, када је владарски плашт заменио скромном монашком ризом, мач крстом, штит Јеванђељем, весели и бучни двор студеничком и хиландарском тишином. Одлазећи у манастир да спасе своју душу, спасавао је и своју државу и своју династију. Са својим сином Светим Савом био је и остао вођа пута који у вечни живот води. Биолошки отац Немања и син Растко и духовни отац Свети Сава и син Симеон, два оца и два сина су били и остали чврсти темељ и вечни ослонац Српске Православне Цркве, српске државе и српског народа. Уз култ Светог Симеона неговао се и ширио и култ Светог Саве, који је прешао све политичке и црквене границе и доспео у све крајеве света где Срби данас живе и још му подижу нове храмове. Један такав, нови храм, у славу Светог Саве подиже се данас у Подгорици, благословом нашег Високопреосвећеног Митрополита Јоаникија и заслугом г. Риста Дрекаловића, који следи традицију задужбинарства Немањића. У крилу тог храма, ниче и Православна гимназија Свети Сава, која већ две године функционише у образовном систему Црне Горе. Њеним оснивањем и радом, после скоро целог вијека, у црногорско образовање је враћена веронаука, враћен је Свети Сава и Светосавље. То је, можда најзначајнији догађај, после величанствених литија за одбрану светиња, који се дешава у Црној Гори. Сигуран сам да је то пут којим се Црна Гора враћа себи, својој традицији и своме правом идентитету. Враћа се ономе што је била у времену своје славне династије Петровића, која је целим својим трајањем уздизала и неговала култ Стефана Немање и Немањића уопште. То треба да буде опредељење Црне Горе и данас и убудуће.

Извор: Митрополија црногорско-приморска