У поподневним часовима 20. јуна 2025. године, високопреосвећена господа митрополити нишки Арсеније и тимочки Иларион посетили су седиште Епархије горњокарловачке у Карловцу. 
 
Високопреосвећну господу је дочекао Његово Високопреосвештенство Архиепископ горњокарловачки г. Герасим са свештенством карловачке парохије. Сутрадан су се архијереји упутили ка планини Велебит, у место Јадовно.
 
Комплекс Госпић – Јадовно – Паг је био први концентрациони логор у Независној Држави Хрватској, који је основан 1941. године. У јамама на Велебиту и губилиштима на острву Паг током четири месеца усташе су ликвидирале 42.000 Срба, Јевреја и Рома из Хрватске, Босне, Херцеговине и Србије. Код Шаранове јаме, највећем стратишту Јадовна, митрополит Иларион је началствовао чином парастоса уз саслужење митрополита Арсенија, архиепископа Герасима, свештенства и монаштва. Присутнима се затим пригодном беседом обратио митрополит Иларион:
 
- У име Оца и Сина и Светога Духа. Поштовани и драги у Христу домаћине, владико Герасиме, Архиепископе Епархије горњокарловачке; драги владико Арсеније, Митрополите нишки; часно свештенство и драго у Христу монаштво; браћо и сестре сабрани овде;
 
Ми који смо први пут на овом месту, сабрани са свима вама који се деценијама окупљате у знак сећања на невино пострадале жртве, не можемо а да се не запитамо да ли је овако нешто могуће и да ли је на овом месту достојније ћутати или говорити. Али оног тренутка када је наш Господ Бог, као Логос, постао тело, када се као Реч оваплотио и родио као човек, ми добисмо обавезу, ради Његове истине и ради Његовог васкрсења, да о истини говоримо, да истину сведочимо: некад речју, некад делом, а свагда животом, а понекад и страдањем, Голготом, па чак и смрћу, као што је овде посведочено страдањем десетина хиљада наших и ваших предака, браће и сестара.
 
Ове жртве које смо данас молитвено опојали сведоче да ми, чак и у најтежим тренуцима, не ћутимо, него сведочимо песмама и химнама које славе Васкрсење Христово, јер оно је залог нашег васкрсења. На овом месту Голготе, ми гледамо у Васкрсење и зато појемо славу Божју, знајући да смрт у овом животу јесте крај, али у људском постојању није свршетак, него је прелазак у нову димензију, у нови начин живота, у нову егзистенцију.
 
Овде, где су многи, попут самог Господа нашег, били невини доведени на заклање, иако знамо да пред Богом нико није сасвим невин, грех ових људи био је само то што су били православни Срби и зато су на најсвирепији и најмонструознији начин пострадали управо на овом месту, на овој Голготи. Овде, на десетине метара дубоко, нису нашли свој мир, своје место покоја, већ дубље место страдања, јер је ово била адска тамница за њихова тела, пре него што су њихове душе узлетеле као помиловане у наручје самог Господа. Господ наш Исус Христос је пострадао без преломљене кости, као невино јагње, по пророштву старозаветних боговидаца, а овде су многи јагањци пострадали не само са сломљеним душама од страха и понижења, већ и са сломљеним костима, главама, кичмама, лобањама, али не и са сломљеном вером. Јер дошли су овде са надом у Васкрсење Господа нашега и у сопствено васкрсење. И зато ми, овде сабрани, као и на сваком оваквом месту, иако дубоко потресени страдањем и неразумевањем људског пада, греха и мржње код оних који се називају хришћанима, овде ипак осећамо мир зато што знамо: чиста савест и невина жртва залог су мира, покоја и васкрсења које сви заједно ишчекујемо.
 
Нека Господ упокоји све овде невино пострадале жртве, као и све невине жртве у околини, у овој земљи и широм света, а нама да подари не само просто сећање као историјски осврт, већ и сећање које дотиче нашу савест, сећање из кога ће нам Господ даровати поуку за будућност, поуку из које ћемо увидети неопходност нашег духовног узрастања, сагледавања кроз историју и окретања будућности. Јер ако останемо само на историјском осврту и сећању, бојимо се да, као што нас је историја више пута опомињала — ако будемо немарни према сопственом спасењу, ако не будемо одговорни, пажљиви и јединствени најпре са Богом, а потом и међусобно — ко зна шта нам се све може догодити у будућности. А и када испунимо све заповести Господње да кажемо: „Ми смо слуге непотребне“ и да знамо да кроз многе невоље ваља ући у Царство Небеско и да овде, на земљи, никада нећемо као Црква, као православни хришћани, а нарочито на овим просторима, имати дуготрајни, а камоли вечни, мир и благостање. Нека нас Господ укрепи молитвама светих овде пострадалих, да будемо јаки у вери, да се своје вере не одричемо, али да будемо и мудри, сабрани у истини која је Христова реч и Христово Јеванђеље. Господ нека све вас благослови — овде сабране, оправдано одсутне — а на пострадале и опеване нека подари вечни мир и покој. Амин.
 
После поклоњења мученицима јадовинским епископи су се упутили у Смиљан, гдје су обишли храм Светих апостола Петра и Павла – храм у којем је крштен велики научник Никола Тесла. 
 
Извор: Епархија горњокарловачка