Празник Ваведења Пресвете Богородице, слава манастира Острог, торжествено је прослављен светом архијерејском Литургијом коју је служио Његово Високопреосвештнство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

- У светом чину увођења Пресвете Дјеве Богородице у храм учествовали су и анђели, јер су пратили Ону која ће се кроз службу у храму толико осветити и толико се испунити благодаћу Светог Духа да ће се и Она назвати Храмом Божјим. Њој је било дозвољено да улази и у Светињу над светињама јер су у Њој свештеници видели нешто изузетно и да се испуњавају пророштва осећајући да се приближава долазак Спаситеља. Како су се у то време догађала велика знамења, а нарочито ово знамење увођења у храм Пресвете Дјеве, а узрастајући служећи храму Божјем и упијајући духовност и лепоту дома Божјег, Њена душа је процветала и постала сасуд Духа Светог, те се удостојила посете архангела Гаврила и најрадосније објаве. Није случајно што се овај празник налази на почетку Божићног поста, јер да није било увођења у храм и посвећења храму Божјем мале девојчице Марије, не би Она постала самим храмом Божјим и не би се у Њену пречисту девичанску утробу настанио Син Божји, Логос Божји, по благовољењу Бога Оца и силом Пресветога Духа. Овај празник празнују сви хришћани, јер су сви призвани да се освећују светим тајнама Христовим, од крштења па кроз цео живот да раде на спасењу своје душе да би се у нама настанио Бог живи. Овај празник нарочито воле монаси и монахиње и ступање у манастир личи на ово увођење у храм, а посебно монашки постриг. Пресвета Дјева својим светим животом јесте узор свим хришћанима, а својом девичанском чистотом узор монасима, јер они такође своје мисли, срца и душе приносе на дар и жртву Богу истинитоме, а Он их награђује благодаћу. Човјек физички узраста до једног одређеног животног доба и онда стане и почне полако да ураста и да се смањује, а духовно само ако хоће и ако иде Божјим путем узраста цео живот, као што говори Свети апостол Павле, а то се односи на старост, да се овај земаљски шатор распада, али се обнавља душа и небески стан - беседио је владика Јоаникије и истакао:

- Света Гора је узор свим монасима и монахињама, а Свети Сава је манастир Хиландар посветио управо празнику Ваведења, тако да није ни чудо што су многи наши манастири посвећени овом празнику, као и манастир Острог. То је показатељ да је обитељ овог манастира од давних времена везана за манастир Хиландар, а светогорска духовност коју је донео Свети Сава неговала се у нашим манастирима за дуго векова, све до Карађорђевог устанка када се монашка духовност свела на неке друге активности, али се обнавља и данас цвета. На ово нас обавезује Свети Василије Острошки, који од свог детињства сретајући се са светогорским монасима који су посећивали херцеговачке манастире желео да и сам оде на Свету Гору, па га је Бог и удостојио, боравио је тамо годину дана као већ спреман сасуд Духа Светог, а на Светој Гори кроз свете службе и кроз разговоре са духоносним оцима Светогорцима он се испунио православне духовности и поцрпио благодат Светога Духа тако да се удостојио архијерејскога чина, али је и тада живио уподобљавајући се Светом Сави, повлачећи се у острошку светињу. Свети Василије се удаљавао од људи, али је остварио највећу блискост са људима помажући им и чинећи чуда у име Божје. Не можемо ни да схватимо оно што чини Свети Василије јер се много тога догађа невидљиво. Има ли већег чуда него када човек неверник дође код Светог Василија и ту се препороди, добије веру као божански дар? То је највеће чудо, да се једна душа препороди, да пређе из смрти у живот, јер неверје се изједначава са смрћу, а вера са животом. Једнака благодат и милост Божја осењује и манастир Хиландар и манастир Острог. Честитамо игуману Сергију и братији крсну славу, а верном народу желимо укрепљење и ослобођење од греха током овог поста.

Извор: Митрополија црногорско-приморска