Празник Божића, Рођење Богомладенца Христа, јесте највећа радост, утеха, нада и снага човечанству, које се под теретом брига одродило и заборавило свој узвишени призив и достојанство у овоме свету.

Човек о празнику Божића се изнова присећа да је саздан за вечно и непролазно, да је по речима Преподобног Јустина Ћелијског „мали Бог у блату“, икона Божја коју је Син Божји својим оваплоћењем и рођењем дошао да васпостави у себи, доврши и уздигне до небеских висина. Бог Слово се рађа као дете у пећини и полаже у јасле, Син Божји, друго Лице Пресвете Тројице, добровољно се празни и смањује, да би нас духовно празне и осиромашене, испунио, обогатио и узвисио својом благодаћу. Замислимо браћо и сестре, Творац и Сведржитељ, Онај пред којим силе небеске трепте, кога цар Давид позна у Духу те ускликну: „Сва земља нека се поклони Теби, и псалмопева Теби, нека псалмопоје Имену Твоме, Вишњи!” (Пс. 65,4), рађа се у тамној пећини и постаје слуга, да би нас, у греховном ропству, ослободио и учинио синовима Његовог Дана!

У радости ове тајне коју открива Божић, Црква Христова у овој Божићној ноћи кличе: Кто Бог велиј, јако Бог наш – Ко је Бог велики, као Бог наш! Имајући пред собом ову благовест, нека се весели срце наше ове вечери, нека светлост Христова и мир Његов, који је преко потребан роду људском, буде свима нама звезда водиља која ће нас водити ка Њему - нашем тихом пристаништу и одмору.

Из Божићне поруке Епископа аустралијско-новозеландског Силуана

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландкса