Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служуо је 27. јануара 2024. године, на Савиндан, свету Литургију у цркви Светог Саве у Тивту и том приликом поручио:

- Шта год говорили о Светом Сави, не може се изоставити оно што је за нас најважније: он је први српски Архиепископ, оснивач Жичке архиепископије и самосталне Српске Православне Цркве. Много је важно да видимо која личност је у темељима наше Цркве, кога је Бог послао као свог апостола српском роду и шта се све од њега можемо научити. Јер, да је било некако другачије, да се српска Архиепископија успоставила неким склопом историјских околности, а да није било важно ко је њен оснивач, она не би имала такву животну силу, не би имала такву блиставу историју и не би родила такве светитеље. Он је заиста духовни отац српском роду.

Свети Сава се на Светој Гори уподобио Светом Јовану Крститељу који је овде на земљи постигао анђелски живот, јер је провео деценије у посту и молитви борећи се са својим страстима, да победи себе, да очисти своју душу и своје срце да би се у његовој души и његовом срцу огледнуло лице Божје и да би се светлост Божја настанила у његовој души. Свети Сава је, заједно са својим светим оцем Симеоном – Немањом и светим братом краљем Стефаном Првовенчаним, постао ктитор манастира Хиландара, највећега духовног огњишта српског рода. Манастир Хиландар игра највећу улогу у одуховљењу нашег народа. Свети Сава је највише водио рачуна да се оснивају свети Божји манастири, да се српска земља испуни духовношћу, да се монаси баве и молитвом и стварањем, образовањем и просвећивањем свога народа. Зато је Свети Сава духовном силом испунио и успоравио своју Архиепископију и дао јој снагу да напредује, да расте и дао српском роду замах да ствара, да напредује, да се бори да достигне духовне вредности, да их његује и чува и да тако иде путем Божјим.

О Светом Сави се говори као о првом српском књижевнику. Било их је и пре, али он има толики значај да се помиње као први, а за њиме, по угледу на њега, имамо велике књижевнике, па ако хоћете од тога времена до дана данашњега. То је неки посебни дар нашем роду. Питање је да ли би било Његоша без Светог Саве, без тог библијског, светоотачког, светосавског предања. Не би га било, не би имао одакле да дође, јер он је изникао из тог предања, из тог наслеђа. Свети Сава је успоставио највећи стандард у култури и у стваралаштву.

Светосавски корени у српском народу су живоносни корени. Свети Сава је био духовник свом роду не само за време земаљскога живота него и после свог упокојења, и после спаљивања његових светих моштију на Врачару, кроз целу историју и до дна данашњег. И ове светосавске свечаности које имамо у Црној Гори показују да се Свети Сава сјединио са својим народом, да га и даље духовно води, да је и даље међу нама присутан, можда присутнији него у ранијим временима, а то можемо рећи јер смо доживели духовну обнову последњих неколико деценија, прошли кроз мукотрпни пут обнове и хвала Богу, те прве полодове духовне светосавске обнове уживамо ових дана кад видимо ову децу не само на светим богослужењима него и на многим културним и духовним свечаностима које организујемо поводом празника Светог Саве.

Извор: Митрополија црногорско-приморска