Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим беседио је 28. јануара 2024. године на централној епархијској Светосавкој академији у Српском дому у Вуковару:

Ваша Екселенцијо, поштована господо представници политичког, јавног и просветног живота наше заједнице, часни оци, браћо и сестре, све вас срдачно и братољубиво поздрављам надајући се да вас затичем у добром здрављу и молитвеном расположењу у духу празника који данас прослављамо! Сваке године када прослављамо име првог Архиепископа српског Светог Саву сећамо се и наново обнављамо своју постојаност и нашу светосавску опредељеност. Његова личност је увек у бићу нашег народа одређивала смер и правац у коме се као народ требамо кретати, а тај пут нам је свима јасан и есецијалан, а то је пут Царства Небеског. На том путу смо осетили, али и данас осећамо, бригу и човекољубивост православља, јер је светачки лик Светог Саве први и прави пример нашег народа у остваривању врлинског живота у Христу.

Светосавска философија живота је благодатни дар нашем народу и печат вере и духовности на светопавловски начин, који каже: Угледајте се на мене, као што се ја угледах на Христа (1Кор. 1,1). Свети Сава све чини у Христу, за Христа и са Христом, а нипошто зато да би себи стекао име (1. Мојс. 11, 4), јер је потребно да лоза има чокот на којем почива и живи. Зато је личност Светог Саве и светосавски начин живота увек аутентичан и актуелан у сваком времену, и не може се свести у просторне димензије, јер увек сведочи свету Тајну Христову, како нам о томе благосвесте Дела Апостолска: Исус Христос је камен који ви зидари одбацисте, а који постаде глава од угла, и нема ни у једноме другоме спасења. (Дап. 4,11).

Светосавље је есхатолошки дубоко и надилази границе ума, а не профано и комерцијално, како многи данас доживљавају лик и дело Светог Саве. Из те живе личности излио се у нашем народу један цео филозофски систем живота, културолошке вредности и јединствене изражајности. Вредност тог система утемељила се искључиво на хришћанским вредностима, и никако другачије. То није идеологија јер је идеологија пролазна, она пред нас ставља избор између корпоративног хедонизма Европског који нас данас води у нихилизам, ништавило и безвредност, а Христа који је живот, ставља на маргине друштва. Морамо имати у виду да Светосавље на правом путу истрајава кроз векове и остаје за вечност као прави пут ка коме наш народ треба да иде. Оно није никакав овосветски систем, већ је то чист првославни пут за очување културе и језика, које није радикално и искључиво у односу на неку другу датост, већ прима и прихвата различитости радујући се, зато и јесте уграђено у светско културно наслеђе човечанства. Сав наш живот по светосавским принципима је постављен на овим темељима – најпре Богољубље, а онда човекољубље, тада ће он тећи хармонично, исправно, биће нам благоугодан и постићи ћемо добре плодове у њему. Ако би пак наш живот био и тежак и мукотрпан, јер нам животне околности нису увек наклоњене, свеједно би био хармоничан за живљење, тако хармоничан да бисмо се увек, чак и тада, за њега определили.

Богољубље рађа човекољубље, а ко одбија да воли Бога тај не може да воли ни људе око себе. Онај ко себе везује за Бога, смешта себе у Бога, везује своје биће за Бога умом и срцем, чини да тиме и Бога смешта у себе. Смештајући Бога у себе постајемо бескрајни, свемоћни, јер смо у себе сместили Бескрајног и Свемоћног. Човекољубље је стога хришћанска стварност. Човекољубље није идеал некакве идеологије, већ је задата стварност кроз Христа и у Христу, а све то потврђују и речи Светог апостола Павла: Носите бремена једни другима и тако испуните закон Христов ( Гал. 6, 2 ). То богато светосавско духовно искуство у аскетском смислу нам отвара простор благословеног живота у Христу и значаја јединства које се искључиво испуњава у Христу, јер како каже свети апостол Павле у посланици Ефесцима: Бог је милосрђе и због своје велике љубави којом нас је заволео, чак и кад смо били мртви у гресима, оживео нас је заједно са Христом, (благодаћу сте спашени) и подигао нас заједно, и посадио нас заједно на небесима у Христу Исусу: да би у будућим вековима показао неизмерно богатство своје благодати у својој доброти према нама кроз Христа Исуса, (Еф 2,4-7) чију истину потврђује и првоврховни апостол Петар: И ви сами као живо камење зидајте се у дом духовни. (1Пт 2,5), да би се у свему томе испунила заповест Божја да је Христос - Крајеугаони камен за верне и стена саблазни за неверне. Старац Софроније Сахаров је рекао: Христов живот је и мој живот. Та богооткривена истина је и светосавско опредељење на које нас упућује старац Софроније и треба бити дубоко уткана у биће нашег народа, јер само благодаћу охристовљен народ може бити Божји народ.

Вера, нада и љубав то је лепота Светосавља, а Свети апостол Павле посебно нам истиче: од њих највећа је љубав! Према томе нека нам љубав увек буде императив живота, да њом опраштамо једни другима сагрешења и да се на тај начин саображавамо са Христом који је Пут, Истина и Живот. Данас је завладала тмина и помрачина над целим човечанством. Брат брату зарива мач у груди мислећи да му је непријатељ. Одриче се отац сина и син оца. Вук је вуку вернији пријатељ него човек човеку. На ову мрачну садашњицу коју проживљавамо кроз ове дубоке и мудре речи учио нас је и Свети Николај Жички. Међутим, ми светосавци смо позвани на другачији начин постојања који нас води ка вечном животу, а то можемо достићи ако пројавимо љубав у овоме свету. На овај начин испуњавамо завет Светога Саве, да се пред кивотом Светог Симеона, и ми сви измиримо и изграђујемо љубав, као некоћ Стефан и Вукан , и да носећи крст један другога испуњавамо закон Христов, који је суштински уграђен у педагогију Светосавља јер је то пут ка преображавању у Христу Господу нашем. Нека Нам је свима Богом благословена и срећна слава, желећи добродошлицу свима Вама, захваљујем учесницима на труду, и свима Вама на присуству овој нашој свечаној Светосавској академији.

Завршио би своје поздравно слово речима из жичке беседе Светога Саве о правој вери које кажу: ... положивши сву наду своју на Бога, држимо се пре свега праве вере Господа Бога нашег Исуса Христа. Ове речи Светога Саве, његове савете и поуке (и много више од тога): Ставите их браћо, у срца ваша и пред савест вашу и пред очи ума вашег и разумите их. Тада ће свима нама и Бог помоћи, Коме нека је слава и беспочетност у бесконачне векове. Амин.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска