Његово Високопреосвештентво Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је 23. марта 2024. године, на Теодорову суботу, свету Литургију у цркви Светог великомученика Георгија и Светих новомученика момишићких поводом славе тве светиње.

- Момишићка црква је за наше очи мала, али је зато велика по своме духовноме значењу. Велика је и славна. Севастијски мученици су међу последњима страдали у време гоњења ранохришћанске Цркве, а њихов спомен је све светлији како време пролази. Толико је њихов празник знаменит да се рачуна да обележава време и дели пролеће од зиме. Са њиховим споменом настају дани пролећа, дани светлости, дани васкрсења Христовог. Увек их прослављамо у време Часног поста, али њихов празник увек издвајамо и славимо. Са њима прослављамо и Свете мученике момишићке, двојицу свештеника и четрдесет ђака пострадалих крајем седамнаестога века. Жртва невина, чиста! Била су то времена тешка, времена турског јарма, али су, с друге стране, то била славна и велика времена. То је време Светог Василија Острошкога и Светог Стефана Пиперскога, време великих подвижника острошких, двојице Исаија, претходника Светог Василија Острошког, време светих Божјих људи, Божјих угодника. Свети Стефан Пиперски био је савременик ових догађања. Већ је био у дубокој старости и сигурно је много суза пролио због страдања деце и свештеника овде у Подгорици. У тим временима су монаси и свештеници дели и зло и добро са својим народом, па су ови свештеници сигурно били учитељи овој деци и, ето, са њима су заједно пострадали. Та њихова жртва је равна жртви мученика севастијских. И данас прослављамо двоструку празник, и првих мученика из првих времена и мученика из нешто новијих времена. Ево, овај мали храм чува толику историју и толико предање - поручио је Митрополит Јоаникије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска