У Цветну недељу, 28. априла 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске, служио је свету Литургију у храму Покрова Пресвете Богородице у Постојни.

Саслуживали су свештеници Александар Обрадовић, архијерејски намесник љубљански; Дејан Мандић, парох у Копру; Дарко Петаковић, парох у Постојни; и ђакон Зоран Радић из Загреба. У литургијској беседи Његово Преосвештенство је:

- Господ је све добро створио – прве људе и сву твар, али се због немира у тој твари који је изазвао немирни дух – Деница, који је касније збачен са неба и постао сатана, десило раздвајање твари на добро и на лоше. Тај исти дух после је преварио наше праоце – Адама и Еву и тако и њих увукао у тај суноврат пропадљивости, смрти, пале наше природе у којој смо се налазили све до доласка Спаситеља света. Тај пад био је космички пад. Читав универзум је пострадао. Није то само једна ћелија, један човек, Адам и Ева. Адам је створен као микрокосмос. Он је садржавао сву твар у себи на неки тајанствени начин и требало је као свештеник да принесе сву твар Творцу. Међутим, како он то није испунио, пао је и с њим је пала сва твар. То је био космички пад. Звезде умиру, планете умиру, не само људи, биљке и животиње. Смрт је опасна болест наше природе и човек је био немоћан пред смрћу. Човек је био игралиште демона, смрти и разних болести.

Господ Исус Христос је постао човек ради нашег спасења, да би исцелио нашу природу од сваке болести, па и од те најтеже болести – смрти. То је све проузроковао отац лажи и сваке нечистоте – ђаво, који се побунио против Бога и који је наговорио на ту авантуру и нашег праоца и нашу прародитељку Адама и Еву. Међутим, Адам се покајао. Певали смо у Великом посту о Адамовом плачу, кад је осетио што је изгубио, каже химна: Сједе Адам на вратима Раја и плакаше. Покајање човека поново враћа Богу. Господ нам је дао тај бесцени дар покајања које је свемогући лек. Није оно само по себи лек, него оно отвара врата за улазак лекара који све лечи, а то је благодат Духа Светога који све лечи и обнавља и опет нас васпоставља у ту прву лепоту. Дакле, Господ је пошао добровољно на своју смрт да би пронашао првосазданог Адама. Он је дошао да спасе све људе, али зато је било потребно да спасе корен, почетак свих људи, а то је Адам првосаздани човек.

Христос је дошао да спаси сваког човјека и побједи смрт у космичком, универзалном смислу и потом говорио о васкрсењу праведног Лазара које је прослављено дан раније и казао да неко може да се упита како је васкрсење могуће кад се тела мртвих на крају претварају у прах? Није случајно Васкрс у пролеће. У пролеће мртва природа чији су листови иструлили, чим гране сунце, читава природа васкрсава, обнавља се. Није случајно што носимо гранчице врбе, чудо обнављања природе у пролеће је икона васкрсења свих људи. Тако ће када дође Сунце правде – Христос и душе да процветају, да се поново обуку у своју одежду која је тело. Тело је само одећа наше душе, једна завеса. Сва твар је једна одећа Божја коју ће Он променити у задњи дан и то ће бити ново царство Свете Тројице. Да бисмо и ми били удеоници Христовог васкрсења и те обнове треба да будемо као Лазар – пријатељи Христови и да испуњавамо Његове заповести.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска