Савремено друштво је обележено „пост“ префиксом. И док се на једној страни говори о постхришћанском (па и пострелигијском) друштву, на другој страни се говори о постсекуларном друштву. То је амбијент у којем се снажно поставља питање религиозности у јавној сфери, нарочито религиозности која би била организована и иституционализована. И док са једне стране постоји притисак да се религија потисне у сферу искључиво приватног и интимног, са друге се истиче да религијске институције - које су се показале као историјски битни фактори у формирању и очувању националног и културног наслеђа – и даље имају своје место у јавној сфери и да су позване да се изјашњавају у вези са друштвеним збивањима која препознају као битна за религијски, етички, културни, па и политички живот.

Шта подразумева појам секуларности? Модели и пракса европских и светских секуларних држава – одвјеност као „зид“ или „мост“ између Цркве и државе? Који модел секуларности постоји у Србији и да ли је он угрожен? Које је место и улога Цркве у јавној сфери у секуларном друштву? Ово су нека од питања на која ће се понудити одговори од стране учесника:

• Протојереј-ставрофор проф. др Велибор Џомић, Правни факултет, Крагујевац


• Проф. др Слободан Антонић, Филозофски факултет, Београд


• Проф. др Душко Прелевић, Филозофски факултет, Београд


• Др Александар Раковић, Институт за новију историју Србије


• Марко Мајкић, дипломирани правник


• Ђакон др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења (модератор).