На празник Светих царских мученика Романових, који се прослављају као ктиторска слава Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу, светом Литругијом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит кемеровски и прокопијевски г. Аристарх из Руске Православне Цркве уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког г. Методија и више свештенослужитеља уз молитвено учешће верног народа.

Литургијском сабрању, које је појањем пратио хор Преодобне мајке Ангелине, присуствовали су: амбасадор Руске Федерације г. Владислав Маслеников, амбасадор Републике Србије г. Небојша Родић, председник Општине Никшић г. Марко Ковачевић и председник Црквене општине г. Сретен Милатовић.

У току Литургије, митрополит Аристарх је рукоположио службеника Епархије будимљанско-никшићке ипођакона Душана Перића у чин ђакона. После читања светог Јеванђеља обратио се владика Методије:

- Данас је диван дан, ктиторска слава овог светог храма и овог богомчуваног града Никшића. Окупили смо се да се Богу помолимо и прославимо угоднике Божје и мученике царствене цара Николаја II, Александру царицу и њихову децу: Марију, Анастасију, Татјану, Олгу, Алексеја царевића, да се опоменемо оног пута и рјечи Господње коју чусмо у светом Јеванђељу: Не бојте се оних који вам могу убити тело и ништа више од тога, него се бојте онога који може погубити душу и тело и бацити у огањ вечни, паклени. Поред физичке смрти, која је једина извесна у људском животу, а све остало је несигурно, постоји и та друга, тежа и опаснија смрт о којој Христос говори, а то је духовна смрт и смрт душе. Телесна смрт је раздвајање душе од тела, а духовна је раздвајање бића људског, душе људске од Бога, Животодавца и Створитеља свога. Каже Господ: Онај који хоће, дакле, добровољно да иде за мном нека узме крст свој и нека пође за мном. Он позива не на морање, него на добровољно слеђење Њега и Његове благе вести, поручујући да ће сви они који буду ишли за Њим имати Његову судбину. Ако не будемо онако страдали и били убијени као што су били многи убијени Свети мученици, поготово у првим вековима, а и данашњи које прослављамо, а оно макар да ћемо трпети понижења, увреде, патње, муке и прогоне и да будемо спремни да то прихватимо раширених руку, јер све што је од Бога, што нам долази у нашем животу, иако то у првом тренутку можда тако не изгледа, али, на крају је ипак слађе од меда.

- То је народно искуство, искристалисано кроз векове. Ко настоји да сачува живот свој, изгубиће га, каже Господ, а ко живот свој изгуби мене ради и Јеванђеља ради, тај ће га сачувати и задобити. И још каже: Шта вреди човеку ако цели свет задобије, а души својој науди. Цела суштина и смисао нашег постојања јесте управо то – чување душе своје као зенице ока, а чува се тако што се избегава грех и заобилази који нас једини може одвојити од Бога и бацити у ништавило и таму најкрајњу -  беседио је владика Методије и подсетио:

- Цар Николај, који је био у пријатељским односима са кајзером Вилхелмом, у Првом светском рату се определио да помогне словенској православној браћи, нападнутим краљевинама Србији и Црној Гори од Аустроугарске монархије и тиме је директно угрозио себе, свој народ и царство, али је знао шта је изабрао. Изабрао је оно због чега се прославио у све векове, изабрао је оно што је Богу угодно и што је Христос тражио од њега да живот свој положи за своју браћу. Зна то овај народ као што знамо ко нам је мајка, а не представља нам се да је то и шта нам жели, тако и знамо шта је за српски народ значио руски цар и руска земља и руски народ. Имамо благослов да нам баш на данашњи дан дође Митрополит кемеровски да служимо заједно Литургију и тиме још једном потврдимо нашу заједницу, љубав, заједништво и заједничку жртву коју подносимо на истом путу Христовом којим идемо и следимо Њему следујући наше славне витезове духа, светитеље и претке.

После свете Литургије, епископ Методије је заблагодарио Богу и Светим царским мученицима на празничном сабрању, ктиторској слави Саборног храма у Никшићу посвећеног Светом Василију Острошком, једном од најпоштованијих светитеља у нашем народу. Изразио је захвалност митрополиту Аристарху који је дошао да учествује у литургијском сабрању и началствује светом Литургијом, а нарочито што је рукоположио ђакона Душана. - Хвала и нашем митрополиту Јоаникију што нас никад не заборавља и не оставља, што је увек с нама и што је дошао данас да се заједно Богу помолимо и позивам га да нас благослови и поучи својом речју - рекао је владика Методије, а затим је архипастирску поуку упутио и митрополит Јоаникије:

- Сабрали смо се око имена Божјег да се Његовом силом осветимо, оснажимо и да се на овој заједничкој молитви надахнемо божанском љубављу и нахранимо небеским хлебом, светим тајнама Христовим, али исто тако и да прославимо ктиторску славу овог светог храма, да прославимо царске мученике: цара Николаја II, царицу Александру, царевића Алексеја и четири кћери велике књегиње: Олгу, Татјану, Марију и Анастасију и оне који су са њима пострадали. Када прослављамо ктиторску славу овог светог храма онда заједно са царем Николајем помињемо и његовог оца цара Александра III у чије време је већ било решено да се подиже овај свети храм уз помоћ руске царевине и који је подигао Царев мост овде и повезао Никшић са Брдима, Бјелопавлићима. Толико спомена и знамења су њих двојица оставили овде. Исто тако се сећамо да Свети цар Николај није био само ктитор овога храма, него и многих великих монументалних храмова широм Русије, али и широм Европе и Свете Земље. Свуда по Европи се могу видети руске цркве и светиње које су подигнуте у царско време, а велики број њих јесте из доба цара Николаја. И у Светој Земљи исто тако. Дакле, био је човек велике вере и велике љубави, оне љубави која је спремна да се жртвује за Цркву Божју, за свој народ, за своју отаџбину, али да се жртвује и за друге, њему блиске народе. Он је у најтежим временима наше новије историје стао иза српског народа кад је био нападнут, у њему смо цело време рата имали тврди ослонац, у њега и у руску Царевину, а када је дошао најтежи моменат, када се показало лицемерје западних савезника који су били препустили српску војску и српски народ према Солунском фронту, кад су ишли смрти и говорили да се не вреди за њих борити, да су већ пропали, он је тада ултимативно рекао да уколико они не пошаљу помоћ коју су дужни послати као савезници, коју су обећали, да ће он иступити из рата и направити сепаратни мир са Немцима. Толико је он био човек велике душе, али, нажалост, завршио је онако како по нашим људским мерилима није требало. Потпуно невин он је био принуђен да се повуче са царског престола, толико су западне земље и службе вршљале по Русији да су усмерили кривице за све тешкоће према руском цару и тражили су многи од њега да се повуче и да тиме помогне Русији. И он се повукао, али злоба није стала ту, него је тек добила замах и само су бољшевици, безбожници тог времена у Русији, вребали моменат да дођу главе Светом цару Николају и не само њему, него и целој његовој породици. Најстравичније убиство и најстравичнији злочин у 20. веку свршио се приликом убиства цара Николаја и његове породице.

- Није то било само лишење живота, него је то било и сатанско иживљавање над телима жртава која су бензином спаљена и сумпорном киселином уништавана. Међутим, нађени су њихови свети остаци и после дуго времена, када се име цара Николаја није смело ни поменути широм бившег Совјетског савеза, одједном је дошло време његовог прослављења. Руски народ, Руска Православна Црква га је канонизовала и прибројала лику светих, њега и целу царску породицу. То је био моменат од када је руски  народ смело закорачио да се врати својим традиционалним вредностима, својој светој вери, својој историји, својој традицији, својој култури, да склони мреже заборава са очију руског човека. Ми помињемо доброчинства руских царева и Руске Православне Цркве према српском народу и посебно према Црној Гори. Видите како је леп и величанствен овај свети храм, наравно, уз цара Николаја помињемо и нашег краља Николу у чије време је овај свети храм подигнут и много се старао око његовог подизања, али прво помињемо цара Николаја због тога што без његове помоћи не бисмо тада могли саградити ниједан мали храм, а камоли овако величанствену цркву у то време. Русија је учинила много више, кад бисмо сабрали сву руску помоћ која је дошла Црној Гори, од митрополита Данила Петровића па до краља Николе било би много оваквих величанствених храмова по Црној Гори, ако бисмо ту вредност претворили у храмове. Добро знате да је и краљевски двор краља Николе, војска и просвета Црне Горе да су били у потпуности на буџету руске царевине. Ми та доброчинства не заборављамо и то посебно желимо да истакнемо приликом славе овог светог храма, јер нас је света вера православна толико зближила и сјединила са братским руским народом и продубила све наше друге братске културне и духовне везе. Због тога нам је част да још једном поздравимо Његово Високопреосвештенство, драгог нам Митрополита кемеровског и прокопијевског г. Аристарха, који нам је дошао у госте и данас началствовао овом светом службом, узнио свете молитве Господу Богу, из његових руку смо се сви данас овде причестили и рукоположио новог ђакона Душка, нека му буде на здравље, радост и укрепљење за све дане његовог живота, његове свете службе - рекао је митрополит Јоаникије, позвавши митрополита Аристарха да благослови сабрање и обрати се својим празничним словом.

Владика Методије је том приликом казао да неће бити потребан преводилац да преводи обраћање Митрополита кемеровског и прокопијевског Аристарха, јер говоримо истим језиком, исти смо народ и иста крва нам тече кроз вене.

- Ваша високопреподобија, драги оци свештенослужитељи, браћо и сестре, ми смо се данас овде сабрали, у овом светом намољеном храму, да заједно прославимо Свете страстотерпце, цара Николаја и његову супругу Александару са њиховом децом. Прослављајући угоднике Божје, и Српска Црква и Руска Црква се подсећају времена када је са овим страдањем почео пут страдања и исповедништа обе Цркве. Благодарим владици Методију и митрополиту Јоаникију што у овом храму данас можемо заједно да служимо и да се сетимо подвига цара Николаја који се тиче не само наше историје већ и Српске Цркве. Он је заиста много урадио за наше народе, учвршћујући својим подвигом наше јединство, ево, више од сто година. Служећи свету Литургију, ми смо осетили ту љубав коју имамо у Христу и посведочили смо, причешћујући се из једне чаше, опет наше јединство, јединство братских Цркава. И данас смо се молили Цару страстотерпцу да и он измоли пред престолом Божјим да се то јединство сачува и утврди вера у људским срцима, нада, и умножи љубав међу нама. Ова заједничка служба и међусобна подршка је сведочанство о испуњавању заповести коју нам је Он оставио, рекавши да волимо једни друге, да будемо једно. Веома је важна та подршка у времену када нас свет окружује разним изазовима, на шта је одговор пре свега јеванђељска истина. По речима Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила, главни задатак пастирског и архипастирског служења је да, чувајући традиције наших народа, истовремено уносимо у овај свет и светлост Христовог учења, учити народ православном учењу и утврђујући људска срца божественом благодаћу, благодаћу Духа Светога. Ми и ви, драге владике, пастири и архипастири, имамо исте темеље, исту наду, а нада наша и прибежиште наше, по речи Божјој, јесте Господ Исус Христос. Зато заједно извршавамо општецрквену мисију, помажући једни друге у тешким тренуцима историје и судбине, испуњавајући тиме тај Божји закон и заповести - поручио је митрополит Аристарх и наставио:

- Желимо Вам, драги владико Методије, да Ваша Епархија будимљанско-никшићка процветава и напредује и гради храмове Божје, али оно што је још важније јесте да се укрепљује православна вера у људским срцима, утврђује нада и мир у душама и умножава љубав ка ближњему. Нека би се у овом нашем служењу, пастирском и архипастирском, увек испуњавале речи које нам је Господ казао и које Црква понавља све време пред почетак божанствене Литургије: Да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Бога који је на небесима. Владико, Ви сте недавно посетили нашу Митрополију кузбашку, а данас смо ми дошли код Вас да би смо, поново, заједно прославили Господа и помолили се Светим угодницима Божјим. Дозволите ми, драги Владико, да Вам на успомену на ову нашу посету и сусрет уручимо икону Свете великомученице Варваре, посебно значајне за Кузбас и рударе који често ризикују животом и здрављем, а чије је она заступница, а такође и икону Светих царских мученика да нас подсећа на данашњу службу и љубав једних према другима. Такође, свима бих овде да пренесем благослов Његове Светости Патријарха московског у све Русије г. Кирила у виду иконе Покрова Пресвете Богородице над Кузбашком земљом, коју сте Ви и владика Јоаникије посетили када смо, такође, заједно служили молећи се за Српску Цркву и Руску Цркву.

Епископ Методије је затим уручио митрополиту Аристарху на дар архијерејску патерицу, а онда су поводом ктитирске славе освештани славски приноси и служен помен царској породици Романов, а уз њих и другим ктиторима, свештенослужитељима и добротворима Саборног храма у Никшићу.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка