У Призрену основан манастир Свете великомученице Недеље
Високопреосвећени Митрополит рашко-призренски г. Теодосије је служио 20. јула 2024. године, на празник Свете великомученице Недеље, свету архијерејску Литургију у манастиру Свете Недеље у Поткаљаји, у Призрену.
Саслуживали су архимандрит Михајло, игуман манастира Светих Архангела; протосинђел Исидор; јереј Јован Радић и ђакон Братислав Богдановић. За певницом је појало сестринство манастира Грачанице, заједно са настојатељицом мати Саром. Светој Чаши су приступили сви верници који су се окупили у Призрену да прославе Свету Недељу у призренској Поткаљаји.- Драга браћа и сестре, окупили смо се данас на овом светом месту да прославимо Бога који је диван у светима својим. Окупили смо се у овом храму који непоколебиво стоји на призренској гори познатој као Поткаљаја, који дивно исијава благодат и љубав Божју, да прославимо дивну светитељку Христову, Свету Недељу. Као што се не може сакрити град који на гори стоји, тако се и ова светиња није могла сакрти, него је уз помоћ дивних људи из читавог света засијала још лепше и сјајније. За настојатељицу ове дивне светиње поставили смо монахињу Злату, сестру манастира Светог великомученика Георгија у Брњаку, како би прислуживала кандило вере и произносила молитве Богу и Светој Недељи, за сав наш верни и страдални народ - беседио је митрополит Теодосије и нагласио:
- Божја воља је увек последња и коначна. Речи Господње Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство односе се управо на ово што се дабас збива у овој светињи. Иако су неки од иноверних имали друге планове за ову светињу, воља Божја је била да ово место постане женски манастир и да се овде окупљамо и славимо Васкрслог Бога. Нека Господ укрепи мати Злату и дá јој снаге и мудрости на овом путу како би се у овој светињи сабрало и сестринство, а све у славу Божју и на корист верног народа који је одлучан да остане у овом граду и на нашем светом Косову и Метохији.
Црква Свете Недеље се налази у делу града под именом Поткаљаја који је раније био српска четврт, а смештен је на падини брда изнад града на чијем врху се налазе остаци Призренске тврђаве, тзв. Каљаје. Црква је једнобродна грађевина, малих димензија, са осмостраном куполом, зидана каменом и опеком, са мало сачуваног живописа у њеној унутрашњости. У рушевинама храма сачувао се један изузетан споменик српске средњовековне епиграфике — надгробни белег монахиње Марине, чије је крштено име било Струја. Сачуван је клесани надвратник са улаза у припрату на коме се налази Марков ктиторски запис из кога се види да је цркву посветио својој мајци Јевросими. Према пронађеном ктиторском натпису, старија црква је била посвећена Ваведењу Богородичином и задужбина је младог краља Марка Мрњавчевића (1371—1395) подигнута 1370/1371. године.
Извор: Епархија рашко-призренска
