Монашење и рукоположење у Епархији шумадијској

Објављено 23.07.2024

Манастир Денковац, у коме се чува део моштију Светог Сисоја Великог, и ове године је торжествено прославио тог дивног светитеља.

Овогодишње славље је увеличала двострука благодат која се излила на свету обитељ денковачку. У навечерје празника, Његово Вископреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован је замонашио по чину мале схиме искушеника Гојка Ђоковића давши му име Петар у част Светог Петра Атонског. Новозамонашени монах Петар је рођен је у Крагујевцу, а школовао се у родном граду и у Америци где је завршио средњу школу и факултет дипломирајући на англоамеричкој књижевности.

Сутрадан, на празник Светог Сисоја Великог, митрополит Јован је служио свету Литургију у манастиру Денковцу, док су саслуживали архимандрит Онуфрије, игуман манастира Денковца; протосинђел Пајсије, игуман манастира Шуљковца; протојереј-ставрофор Милић Марковић, архијерејски намесник левачки; протојереји-ставрофори Златко Димитријевић и Александар Новаковић; протојереји Синиша Раденковић и Срђан Тешић, као и протођакон Небојша Јаковљевић. Појала је мати Тавита са сестринством.

- У Цркви се живи богослужењем, молитвом, смирењем и послушношћу. Све ове врлине и много, много више поседовао је Свети Сисоје кога данас прослављамо. Велики је дар и благослов Божји што се у овом манастиру чува делић моштију Светог Сисоја Великог. Целивајмо их, помолимо му се и затражимо помоћ Светог Сисоја да се одржимо као људи, као крштени народ, да се одржимо у вери, у љубави, у нади, у јеванђелским врлинама - поручио је митрополит Јован.

У четврту недељу по Духовима, 21. јула 2024. године, митрополит Јован је служио свету Литургију у храму Светог Прокопија у Овсишту код Тополе.

На торжественој Литургији поводом храмовне славе саслуживали су јеромонах Серафим, настојатељ манастира Тресије; архијерејски намесник опленачки протојереј-ставрофор Миладин Михаиловић; протојереј-ставрофор Милан Томић; протојереј Јован Биберџић; протонамесник Никола Илић; протођакон Драган Стаменковић; јерођакон Лонгин из манастира Тресија и ђакон Стеван Илић. Појали су „Србски православни појци“ из Београда. Том приликом, митрополит Јован је рукоположио јерођакона Лонгина у чин свештеномонаха.

- Вера нам је потребна у сваком тренутку нашег живота. Она нам не да да потонемо ни онда када посрнемо. Не да нам да нестанемо у провалији, а људска провалија зна да буде огромна. Међутим, ако и паднемо, не смемо да изгубимо веру. Треба да знамо да нас Бог увек воли. То је осећај који требамо да имамо да нас Бог воли баш овакве какви јесмо. Бог нас воли и то треба да знамо, јер ће то да нас храбри, а кад нас Бог воли, хоће ли Он дозволити да пропаднемо? Неће. Нема провалије у коју ми можемо потонути, а да се Господ неће сагнути да нас подигне. Зато треба да будемо Богу благодарни и да Бога стално призивамо за свог помоћника, за свога спаситеља. Господ наш је Спаситељ, а где је Спаситељ, тамо је и спасење. Апостол Павле говори о важности вере: „Вером ходимо, а не гледањем“. Вером спознајемо Бога. Вером приближавамо небо земљи. Вером усељавамо Христа у себе и све ово најбоље потврђујемо кроз свету Литургију - беседио је митрополит Јован.

Извор: Епархија шумадијска