На празник Чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице, 25. јула 2024. године, свечано је прослављена слава манастира Горице у месту Доњи Будачки.

Светом архијерејском Литургијом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит далматински г. Никодим уз саслужење преосвећене господе епископа: горњокаловачког г. Герасима, бихаћко-петровачког г. Сергија и осечкопољског и барањског Херувима. Том приликом је обележено и двадесет година архијерејске службе епископа Герасима. На крају свете Литургије епископ Сергије је освештао славске дарове, док је поучно слово одржао митрополит Никодим:

– Сретан празник и слава манастира, драга браћо и сестре, празник који нас окупља у манастиру већ дуго година, али данас нас је овде сабрао и владика Герасим којем је данас двадесет година од хиротоније, што му овом приликом и честитам. Када се сабиремо у храмовима и манастирима, а поготово када се налазимо на светој Литургији, ми треба, браћо и сестре, да се оставимо сваке животне бриге, како се пева у црквеним песмама. Не треба да дозволимо да нас било шта одвоји од јединог циља због којег смо дошли, а то је молитва Господу. Молимо се да сагледамо колико смо мали и ништавни пред милошћу Божјом, да иштемо од Господа да буде милостив према нама, а како према нама тако и према ближњима или ако идемо још даље, како Јеванђеље каже, да се молимо да Господ буде милостив и према нашим непријатељима. Када бисмо успели да задобијемо ту љубав да се молимо и за наше непријатеље, тада можемо да кажемо да смо истински ученици Господњи. Поред тога, браћо и сестре, треба да имамо смирење Пресвете Богородице која је у име свих нас сместила у себе самог Бога, Бога Несместивога, и да кроз тај чин Бог уздигне палу људску природу како бисмо постали, по речима Светог Атанасија Великог, богови по благодати, да постанемо наследници и деца Светлости, сапричасници Светлости, како се и каже у светој тајни крштења.

***

Епископ Герасим (Поповић) је рођен 15. фебруара 1972. године у Горњем Липљу код Теслићa, (Република Српска, Босна и Херцеговина) од оце Момира и мајке Данице, рођ. Момчиловић. На крштењу је добио име Зоран. Основну школу је завршио у Прибинићу 1988. године. Исте године уписује Богословију „Света Три Јерарха“ у манастиру Крки у Далмацији. У трећем разреду, 15. децембра 1990. године, замонашен је у чин мале схиме од Епископа далматинског Николаја, потоњег Митрополита дабробосанског. На монашењу је добио име Герасим по Светом Герасиму Јорданском. Године 1991. је рукоположен у чин јерођакона, на празник Светог архангела Михаила у манастиру Крки.

Богословију „Света Три Јерарха“ у манастиру Крки је завршио 25. маја 1993. године. Са благословом тадашњег Епископа далматинског Лонгина уписује се на Богословски факултет у Београду академске 1993/94. године, где слуша предавања годину дана, а затим 1. септембра 1994. године уписује се на прву годину Московске духовне академије у Тројице Сергијевој Лаври, коју завршава 1998. године.

У чин јеромонаха је рукоположен 5. октобра 1998. од тадашњег администратора Епархије далматинске, блажене успомене Митрополита загребачко-љубљанског Јована, у храму Светог Спаса у Шибенику. Исте године на предлог митрополита Јована, а уз сагласност Епископа далматинског Лонгина, постављен је за намесника манастира Крке. Године 1999. на манастирску славу, празник Светог архангела Михаила, Епископ далматински Фотије га именује настојатељем манастира Крке. Од тада, уз благослов епископа Фотија, ради на обнови Богословије како би што пре почела са радом и примила први разред младих богослова. Богословија „Света Три Јерарха“ у манастиру Крки је почела са радом 1. септембра 2001. године. Свети Архијерејски Синод га поставља за суплента у Богословији и главнога васпитача. На празник Преображења Господњег 2000. године, епископ Фотије га одликује чином игумана са напрсним крстом, а на Аранђеловдан 2003. године одликује га чином архимандрита. Кандидатску дисертацију из Црквеног права, на тему Расколи у Српској Православној Цркви од 1945. до 1995. године и њихова канонска оцена одбранио је 2. фебруара 2002. године пред комисијом на Московској духовној академији. Успео је, као игуман манастира Крка, да око себе окупи младо братство, које је на челу са игуманом бројало осам чланова.

За Епископа горњокарловачког изабран је 19. маја 2004. године. Наречење и хиротонију обавио је 24. и 25. јула 2004. године у манастиру Гомирје, Горски Котар, Патријарх српски Павле уз саслужење архијереја из више помесних Цркава. Манастир Гомирје је постао нови привремени дом новорукоположеног епископа, јер је у последњим ратним дешавањима Епископски двор и Саборни храм Светог оца Николе у Карловцу су порушени. Епархију која се није опоравила ни од Другог светског рата, као и од комунистичког режима који је после рата дошао на власт, задесила је трагедија деведесетих година и нови грађански рат. Већина српског становништва из епархије са свештенством је протерана, а један део је мученички страдао…

Меседа дана после хиротоније, епископ Герасим је вратио епископско седиште у Карловац. Одмах је започео обилазак Карловачког владичанства, не само храмова и малобројног свештенства већ и народа који је ту остао за време рата или се касније вратио својим огњиштима, желећи да сагледа ситуацију на терену, да се упозна са свим мукама и проблемима како би што пре почели са решавањем истих. Услови су били тешки, али Епархија је почела духовно и материјално да се обнавља. Епископ Герасим је почео да рукополаже нове свештенослужитеље и њима попуња упражњене парохије. За потребе седишта у коме ће радити и становати архијереј, владика Герасим је 2005. године купио кућу у којој и данас станује. Његовим трудом и залагањем подигнут је и живописан нови катедрални храм у Карловцу, духовне центре у Метку и Комоговини поново је васпоставио у манастире и започео њихову обнову, а основао је и нови манастир у Доњем Будачком (Горице) на Кордуну и посветио икони Пресвете Богородице Тројеручице. Осим већег броја старих парохијских храмова који су обновљени, владика Герасим је започео изградњу нових храмова у Вргинмосту и Петрињи, а у Карловцу је, поред Саборног храма, изграђен нови Епархијски духовни центар.

Поред служења, проповедања и градње развијала се и издавачка делатност. Поред часописа Свети Сава Горњокарловачки који излази периодично, основан је и теолошки часопис Теантропос. Године 2009. покренута је и издавачка установа Мартириа а једно од издања је и књига епископа Герасима Неканонско православље – расколи и секте (2009.). Ова издвачка установа има велику улогу на црквено-просветитељском пољу, а томе још више доприноси и враћање веронауке у школе која се залагањем владике Герасима одржава у свим парохијама у Епархији горњокарловачкој.

И поред великих потешкоћа, спутавања обнове Епархије гоњокарловачке, разбијања и пљачкања храмова и других црквених објеката, застрашивања и претњи смрћу и свештенству и народу, Епархија наставља да се обнавља и иде путем који су утабали претходни епископи.

Извор: https://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/