На Илиндан, на дан када се молитвено присећамо невино убијених, покланих, мученички пострадалих предака широм крвљу натопљене Крајине, на стратишту Гаравице надомак града Бихаћа осванула је ратна застава Босне и Херцеговине.

Питамо се: коме мртви сметају Свети мученици гаравички? Шта се жели постићи овом провокацијом, ко стоји иза ње и због чега се након више од осам деценија не допушта да жртве почивају у миру и достојанству? Да ли је то порука потомцима и поштоваоцима оних који нису успели живи дочекати дан слободе или застрашивање преосталих бихаћких Срба којих више готово да и нема? Или је то жал што пострадалих није било више да их се данас нема ко ни присећати? На ова питања тражимо одговоре од оних којима су уста пуна мултиетничке Босне и Херцеговине, којима свака реченица почиње суживотом, равноправношћу, једнакошћу. Да ли је ово пут који нас води у заједнички живот, да ли треба да ћутимо и сагнемо главу док се скрнаве гробља наших убијених предака?

Док има једнога од нас, док у нама тече крв светих предака и док год нас прогоне са места страдања, из наших села и градова, викаћемо из свег гласа тражећи милост Божју, али и правду људску која нам никад није била сестра. Док живимо, а живећемо и трајаћемо, жртве неће бити заборављене, већ ћемо им се враћати молитвама, памћењем и љубављу.