Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије је служио на празник Светог великомученика Пантелејмона, 9. августа 2024. године, свету архијерејску Литургију у манастиру Светог великомученика и исцелитеља Пантелејмона – Самограду код Бијелог Поља.

Саслуживали су архимандрит Данило, протојереј-ставрофор Мираш Богавац, протојереј Зоран Бубања, јереј Милосав Јовановић и архиђакон Јаков. Верном народу се обратио епископ Методије, честитајући данашњи празник и манастирску славу. Навео је да је дивни празник слава Црне Горе која је за свог заштитника вековима имала, прослављала и прославља Светог великомученика Пантелејмона.

„Колико год то знали или не знали људи који су данас на власти, мошти су се чувале у Цетињском манастиру, негде до Његошевог времена, после ког времена не знамо где се налазе, али без обзира да ли би се ми могли коснути његових моштију и целивати их молитвено и са страхом Божјим или не, ми кад се коснемо Тела Христовог на светој Литургији ми смо се дотакли свих светих и заједно смо у заједници са њима у свези љубави, заједници Духа Светог. Велики је данас празник, али је велико и ово место где смо се данас окупили, сабрали овде под ведрим небом служимо на темељима древног храма свету Литургију, где се служила вековима. Сваки овај камен, и у подзиди, и свака ова стена, седам њих, стожина које овде закриљују ову светињу као седам светих тајни које закриљују људску душу и чувају је, и спремају за живот у вечној заједници са Богом. Сваки овај камен је натопљен благодаћу Духа Светог вековима. Нема те људске душе која овде кад уђе у овај простор то дубоко не осећа. И блажене успомене митрополит Амфилохије је својевремено говорио да је ово посебно место не само по овим стенама и у овој својој конфигурацији каква је јединствена и лепа, него у тој атмосфери и благодатној енергији која избија из овог места, тај огњени стуб. Он је то поредио са највећим светињама које је походио и обилазио и говорио је да би овде највише волео да проводи своје време, да се подвизава и да се Богу моли“, казао је владика Методије.

Место само по себи, истакао је владика Методије, то није добило, него је то место које је стекло толику благодат подвигом и молитвама генерацијама људи и подвижника, монаха, хришћана, народа благочестивог који се овде, на овом месту молио. „Зато се ми овде сабирамо, јер је народ говорио где је текло, ту ће и капати. Као пчеле што се на нектар скупљају, тако увек на та облагодаћена места хришћанске душе долазе да се напоје и нахране небеским нектаром, па да онда дају и прослеђују и другима сладост тог нектара и меда, да шире око себе на шта су сви хришћани призвани и, као што је рекло данашње Јеванђеље, да сведочимо Христа. Господ је рекао својим ученицима да ће да им пошаље Духа Светог Утешитеља који сведочи Оца, али, каже, и ви ћете Га сведочити. Свети великомученик Пантелејмон, мартир на грчком значи сведок, мученици у преводу су сведоци Христови, они су сведочили благодат Божју и небо и зато овај свет прогони све оне који иду Христовим путем. Зато што они нису од овога света, од логике овога света, свој живот не заснивају и не утемељују на логици овога света, на положајима, моћи, новцу, него утемељују на Христу, на правди и истини, свим оним именима Христовим и врлинама које овде сабирајући се, молећи се, облагодаћујући се стичемо и развијамо у себи тиме оснажујући свој дух, и своју душу и припремајући је за Царство Небеско, Царство вечно, за небеску заједницу“, беседио је Његово Преосвештенство који је честитао славу дивног Светитеља Пантелејмона у облагодаћеној светињи, манастиру Самограду, која, по његовим речима, одише великим миром и спокојем и тихом радошћу. Поздравио је добродошлицом учеснике манифестације „Мегдан за Илиндан“, у оквиру које су код манастира одржане витешке игре.

„Нека су нам добродошли ови дивни људи овде у овим средњевековним хаљинама и одеждама витешким. Кад сам се облачио, окренуо сам се њима и рекао да и ја носим средњевековну одежду. То Црква чува, време не представља ништа, кад почнемо Литургију ми узмемо време, а то значи уђемо у вечну садашњост, то значи у небеску вечност. Ту више нема ни прошлости, ни садашњости, ни будућности, све је једно време, Христово, есхатон. Посматрамо себе из перспективе Царства Небеског, небеске заједнице оне у коју у пуноћи треба сви да уђемо и за коју се припремамо, а овде смо само на путу до ње. Зато се Црква и сматра лађом и овде смо се као у лађу окупили, лађу спасења која ће да нас преко мора живота до луке спасења пренесе. То је основна функција Цркве, она није сама себи циљ, него нас преноси до Царства Небеског. Ови људи ће после да нам покажу мегдане, витешке игре и надметања које су припремили. Бог их благословио и све вас који сте се овде окупили и да Бог да да у мери нашег духовног узрастања узрасте у свој својој лепоти и слави некадашњој, а надасве у слави небеској ова светиња где смо се окупили“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.

Слава манастира Самограда је прослављена благосиљањем и ломљењем славског колача. Домаћин славе био је г. Младен Премовић. У славу Божју, а у част Светог великомученика Пантелејмона, одржан је црквено-народни сабор и манифестација „Мегдан за Илиндан“. „Пројекат Мегдан за Илиндан је финансиран из прекограничне сарадње између Црне Горе и Србије, започели су га заједно Епархија будимљанско-никшићка, Туристичка организација Прибој и Туристичка организација Никшић. У питању је трећи догађај оваквог типа витешких игара у организацији Свибор витезова. Први дан програма био је на планини Лукавици код Никшића 1. августа, други дан на Илинданском сабору у манастиру Прибојска Бања код Прибоја, а трећи дан 9. августа, на празник Светог Пантелејмона, који је заштитник и лекар Црне Горе, у манастиру Самограду, једној древној светињи, где су одржане древне витешке игре. Сам циљ пројекта је да се обогати туристичка понуда како Никшића, тако и Бијелог Поља, да се реконструишу историјски догађаји за чије презентовање не постоји бољи начин од ових витешких игара где имамо прилику да се упознамо са вредностима које су носили наши славни преци у историјским биткама. Ово је само један вид где наша омладина, а и старији могу да искусе дух времена који су носили витезови“, навео је Игор Самарџић, управник Канцеларије за међународну сарадњу Епархије будимљанско-никшићке.

Члан пројектног тима ТО Никшић Никола Пековић је изразио задовољство што се реализује овакав један пројекат који, по његовим речима, подразумева повезивање општина на територији Црне Горе и Србије. „Осим витешких борби и игара од значаја су ствари које се тичу урбаног дела животних средина, конкретно за Никшић, тај део пројекта зовемо смарт град, инсталирање смарт система, такође изградња пешачких стаза. Ми из ТО трудићемо се да одрадимо посао промоције, а такође и да будемо ту при имплементацији, односно да будемо на располагању осталим партнерима.

Радивоје Радуловић, председник организације Свибор појаснио је да у питању борилачка вештина, умеће, спорт настали реконструкцијом древних српских витешких, хајдучких, народних монашких вештина и знања. „С благословом блаженопочившег патријарха Павла, радимо на очувању српске витешке традиције, културе, а данас смо овде дошли на позив Епархије будимљанско-никшићке да на овом велелепном месту, у манастиру Самоград, на овај свети празник Светог Пантелејмона, направимо приказ српског витешког борења, како су се српски витезови борили, како су изгледали, какво су оружје пасали, какве технике борбене користили, које вештине поседовали. Показали смо разне борбе, гађања, а показаћемо и како правимо ову опрему, дакле, панцире, шлемове, оклопе, костиме, све то што Свибор користи, све то сами и правимо на основу доступних извора и артефаката а са нама су, морам и то са истакнем гости из иностранства, тачније чешки витезови из витешке групе Мементо мори, који су такође показали своје борбе, своја умећа, знања. После овога ћемо да радимо са децом, донели смо мекане реквизите, опрему, оружје, штитове, тако да деца ће која желе моћи да пробају да се боре, да осете витешки дух, а да се не повреде“, напоменуо је Радуловић.

Манифестација се организује у склопу пројекта „Мегдан за Илиндан – историјске манифестације и туризам на отвореном“. Пројекат има за циљ да допринесе одрживој употреби туристичких потенцијала програмске области кроз заједничко унапређење верског, културног и рекреативног туризма.

Извор: http://www.eparhija.me/