Њихова преосвештенства господа епископи будимљанско-никшићки г. Методије буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило су служили свету Литургију 11. августа 2024. године у храму Прображења Господњег у Загребу. Саслуживало је загребачко свештенство.

У литургијској беседи владика Методије је рекао да је велики благослов за њега да по први пут у животу дође на ове просторе, у Загреб и у дивну литургијску заједницу са којом се заједно молио Богу.

„Овде смо се са разних крајева окупили, али човек са својим биолошким наслеђем које узме од својих предака у оном моменту када се крсти релативизује своју генетику, а веже се за небо и ороди се са Богом, а то истинско и право духовно јединство и тај извор који из Христа извире је онај на који смо ми призвани и који је вечни, небески и непролазни. Све што на овом свету узмемо на себе, било то кроз народ у којем живимо, простор у којем обитавамо, позив којим се бавимо или друштвени статус и положај који заузимамо, богатство које поседујемо – све ћемо то једног дана оставити, а остаће оно што смо сабирали. То су врлине, добра дела и труд да наши међусобни људски односи буду у љубави. То је истинска и права заповест коју Господ од нас тражи, а у коју се све остале заповести уливају и у којој се садрже – да љубимо једни друге и да кроз другог који је створен према лику Божјем потврђујемо љубав према Богу. Љубимо Њега који је невидљив кроз нашега брата и ближњега који је видљив и опипљив“, рекао је владика Методије.

„Када су слепци разгласили свима чудо које им се десило, народ је повикао: Никад се ово није десило у Израиљу, нико рођеном слепцу није отворио очи, а онда злобни људи који су заузимали велики друштвени статус – фарисеји, видевши да сав народ за Њим иде и шта се дешава и каква чуда твори, рекли су да Он лечи, али помоћу кнеза демонског, да би тиме уверили народ да је Он веће зло од оног од којег их ослобођа. Али онда они смирени, кротки, који су за Њим ишли, они су примали благодат и исцељивала се душа њихова, а они који су били у том времену верски ауторитети на крају су Га успели заробити и распети, наравно по Његовом допуштењу. Господ је тиме показао да је најважнија наша кротост, смиреност и вера на нашем путу спасења, а не то које место заузимамо у друштву“, рекао је у беседи у Загребу епископ Методије.

Владика Кирило је заблагодарио на љубави владици Методију који је прешао далеки пут и дошао у Загреб да заједно заблагодаре Богу. Епископ Кирило је сабраном верном народу рекао да су он и владика Методије замонашени исти дан у Цетињском манастиру, 2004. године, као и да су обојица добили имена по великим просветитељима Словена, светој браћи Кирилу и Методију.

„Тако смо заједно кренули у тај духовни бој за освајање Царства Небеског, пре свега исправљања своје душе. Владика Методије је постао духовник који може и другима помоћи да пронађу пут спасења. Својим молитвама уградио се и у обнову овог храма после разорног земљотреса, јер молитва изграђује“, истакао је владика Кирило и поклонио владици Методију архијерејске инсигније као успомену на евхаристијско заједничарење у Загребу.

Извор: https://mitropolija-zagrebacka.org/