„Данас се морамо сетити да је Крст Часни у Крагујевцу постављен 1830. године када је добијен хатишериф у знак слободе која је том приликом извојевана од Турака. Крст је символ наше вере и налази се свуда где има хришћана. Крст собом носи тајну покајања, жртве и љубави. Реч о крсту носи покајање као предуслов крштења. То захтева поверење и веру у другога, пре свега Бога. То захтева да имамо љубави јер оно што волимо, за то смо спремни све да дамо. Ако нисмо спремни за љубав Господњу и нисмо спремни да Га послушамо, ни једну Његову заповест, то значи да Га не волимо, јер онога кога волимо њега и слушамо. Данашњи човек све мање воли и другог човека и Бога. Пристанком на крсно страдање Син Божији исказује своју љубав према Богу Оцу. Зато окренимо се од себе Богу и Оцу и живимо љубављу предајући себе једне другима и пре свега Богу Оцу.“

После причешћа верног народа митрополит Јован је благоизволео да преломи славски колач домаћина славе г. Предрага Миленковића, а затим и да архијерејском граматом признања одликује г. Милосава Крстића, који је Верском добротворном старатељству Епархије шумадијске поклонио земљиште за потребе градње стамбених објеката за сиромашне у Крагујевцу.

Извор: Епархија шумадијска