На дан када наша света Црква молитвено прославља Светог Емилијана Исповедника, Светог Григорија Синаита, Светог Јакова Туманског и Светог Зосима Туманског, 21. августа 2024. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је служио свету архијерејску Литургију и освештао конак у манастиру Врањини на Скадарском језеру.

У архипастирској беседи митрополит Јоаникије је рекао да и у наставку празника Преображења славимо овај велики празник Божанске светлости која је засијала из лица Христовога на Гори творској, не само из Његовога лица, него из Његових хаљина, што су видели и Његови ученици. Они су од тог виђења, које је било посве необичо и изузетно, попадали на земљу, али су осетили радост у својим душама и њих је та Божја светлост осенила и прожела њихова срца и мисли. Подсетивши на речи Светог апостола Петра: Господе, добро нам је овдје бити, владика је нагласио да нам овај празник открива заправо смисао људскога живота те да је Свети Серафим Саровски говорио да је смисао људскога живота стицање благодати Духа Светога. Високопреосвећени Митрополит се потом осврнуо на прочитану Посланицу Светога апостола Павла, његову Химну љубави:

„Љубав по Светом апостолу Павлу је свеза савршенства. Када се трудимо да стичемо дарове, ми смо на том Божјем путу, на путу спасења, облачимо се у Божју светлост, у Божју истину и правду, а циљ свему је љубав Божја. И то је права истинска одежда у коју желимо да се обучемо јер су све ове друге одежде, ма колико биле свечане, пролазне и трулежне, а дарови Духа Светога, та одећа коју нам изаткива Дух Свети у коју се облачимо, она је нетрулежна и вечна, као што је вечна и живоносна, и истиноносна светлост која је засијала из лица Божјега – лица Христовога. Господ Исус Христос је показао својим ученицима на Гори таворској своју вечну славу, зато што је хтео да укаже и нама на исту ту могућност, да будемо причасници Његове вечне славе и вечне светлости и вечнога живота. Да се обучемо у одежде светлости, у одећу од Духа Светога изаткану – то су наше могућности.“

Указујући на то да празник Преображења Господњег на неки начин носи и печат страдања Христовог, подсетио је да се ово догодило неколико недеља пре Васкрсења Христовога, око друге недеље Великога поста, а да је овај празник померен у Богородичин пост:

„Али опет је у знаку крста Христовога, јер крст Његов је Његова највећа слава и славимо га 40 дана пре Водзвижења часнога и живоноснога крста. Опет видимо неку везу између Преображења и крста Христовога и Његовога страдања. Господ је хтео да покаже своју славу својим ученицима, да их укрепи пред своје страдање, да када дође страдање не посустану, да не клону, да се не поколебају, рачунајући на слабост људске природе. Нажалост, у једном моменту сви су се Свети апостоли, осим Светога Јована Богослова, поколебали. То је био само један моменат људске слабости, још се нису били обукли у благодат Духа Светога. Међутим, Господ их је сабрао својим васкрсењем опет све, осим Јуде издајника“, беседио је митрополит Јоаникије, појаснивши да су се Свети апостоли разбежали по својој људској слабости, а Јуда је изадао Господа својевољно и намерно.

Када је Господ Исус Христос те исте апостоле који су се разбежали на Велики петак, обукао у силу са висине на Тројчиндан, када је излио на њих благодат свога Светога Духа, Он их је опуномоћио да проповедају Његово Јеванђеље.

„Они су од тог момента, будући испуњени, одевени у благодат Светога Духа, прожети Његовом истином и Његовом светлошћу, били неустрашиви, непобедиви и несаломиви и сви су осим Светога Јована Богослова пострадали за име Христово храбро и одважно. А Свети Јован који је под крстом Христовим остао, он се сараспео са Христом већ на Велики петак и њега је Бог оставио да се упокоји природном смрћу“, подсетио је владика.

Говорећи о светитељима које данас прослављамо, Високопреосвећени Митрополит Јоаникије се осврнуо и на житије Светога Григорија Синаита, великог учитеља молитве, духовнога живота, истичући да је он управо један од тих великих Божјих угодника који је кроз молитву, кроз подвиг, кроз веру, кроз свеукупни свој труд, достигао да његове мисли буду светле, да се просвети цело његово биће те је постао велики учитељ духовнога живота:

„Ми смо као народ везани за овог великог богоносног учитеља иако не знамо да ли је боравио у Србији, али његови ученици су прешли у Лазареву Србију, међу њима Свети Зосима Тумански и остали, било их је велики број. И донели су ту светлост вере, светлост молитве, светлост духовнога живота те иако нам се држава у то време распадала, духовно смо били на највећем нивоу и зато смо се, укрепивши се Божјом благодаћу пре великих страдања, и издржали све и, хвала Богу, веру одржали и многе дарове Господу принели, и многе Свете мученике, многе Божје угоднике.“

Митрополит Јоаникије: Укључимо се сви у обнову манастира Врањина, који је благословио Свети Сава

Говорећи о обнови манастира Врањине на Скадарском језеру, владика је истакао пре свега његову духовну обнову – овде су се сабрали братија монаси са својим игуманом о. Јоакимом, а онда је Бог послао добре људе међу њима, господина Миодрага Давидовића који је са својим пријатељем обновио манастирски конак. Казо је да на обнови ове светиње тек предстоје велики радови:

„Колико је год велики задатак обнова ове светиње, много је већа и потреба да се сви укључимо у њену обнову. Ово су наши овде најдубљи духовни корени. Овај манастир је благословио Свети Сава, ово је немањићки манастир, један од најстаријих у Црној Гори. Следеће године, ако Бог да, прославићемо 800 година овога манастира“, рекао је владика.

Подсетивши да је двадесетих година 13. века овај манастир утемељен, а да је касније овде било и седиште Митрополије зетске, Митрополит црногорско-приморски је истакао да иако немамо скоро ништа од старих зидина и здања, његов значај, допринос нашој српској писмености, култури, духовности је огроман и он делује:

„Ово је светиња која је дуго била распета, сад се обнавља. И хвала Богу што на овом светом месту, на овом најдубљем нашем корену је опет процветао духовни живот. Хвала нашим добротворима, приложницима, хвала народу Божјем који се овде сабира, а посебно благодаримо нашем оцу Јокаиму и братији на великоме труду, на њиховим молитвама, на њиховој истрајности. По овим првим знацима како су они започели свој живот овде, у овој светињи која се обнавља, личи нам на добро и зато се радујемо обнови која предстоји и ако Бог да прослави јубилеја за следећу годину. Амин, Боже дај!“

По заамовној молитви благосиљан је колач поводом имендана игумана ове свете обитељи оца Јоакима, а потом је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије освештао манастирски конак.

„Нека буде на здравље, срећно и благословено усељење братије у овај конак и ово освећење да буде благослов за њихов даљи монашки пут и подвиг у овој светињи, на путу пре свега духовне обнове. Јер од духовне обнове у потпуности  зависи и она друга обнова о којој се овде ради. Треба обновити старе конаке, изучити ово место, треба украсити, улепшати, јер ово свето и знаменито место један је од најдубљих корена наше и духовне и народне историје. На овом великом задатку нека Господ буде од помоћи и сви Свети нашој братији који су узели велики крст да ову светињу обнављају, али даће Бог, нека прво обнове себе, теже је обновити људску душу, него подићи нова здања, нове конаке. Ради се заправо све о томе да се духовно обновимо, па ће онда Бог дати и све оно друго што нам треба. На здравље и на спасење и на многа и блага лета. Хвала нашим добротворима, ктиторима, приложницима и свима људима добре воље који духовно и на сваки други начин помажу ову светињу“, казао је на крају Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

Извор: https://mitropolija.com/