Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржана 8. септембра 2024. године у храму Светог Саве на Врачару на крају свете Литургије и свечаног чина хиротоније Епсикопа моравичког г. Тихона

Драга браћо архијереји, изволи се Духом Светом и нама да изаберемо архимандрита студеничког Тихона и хиротонишемо га за Епископа моравичког. Браћо и сестре, епископ је ἐν τόπῳ καὶ τύπῳ Χριστοῦ, како каже Свети Игнатије Богоносац, а то значи на месту и по образу Христовом. Једноставним речима то значи да је епископ онај који врши службу Христову и зато треба да има ум Христов, реч Христову, дела Христова Зато у епископу не треба да постоји ништа његово појединачно, индивидуалистичко, индивидуално, што је управо супротно духу модерног човека. Ми људи који данас живимо волимо да кажемо: То је моје лично мишљење, да непрестано истичемо слободу као најузвишенију вредност и под њом подразумевајући наше право и способност да говоримо своје приватно и своје појединачно. То није, наравно, бесповратна и безизлазна трагедија, јер Господ је љубав и све прима у своје наручје тамо где постоји спознаја која је истовремено и покајање, преображај. Међутим, и ми епископи, од којих сам први ја, често хоћемо да истакнемо како имамо право да имамо своје приватно мишљење, да приватно говоримо и штавише да то приватно буде препознато као вредно, као велико, као значајно, а ево, Црква кроз уста једног од својих великих светих Отаца каже да је епископ на месту и по образу Христовом. У Цркви је да врши службу Христову, да Христом мисли, да Христом гледа, да Христом слуша, да Христом говори, да Христом куца његово срце, а то је опет једноставна ствар: да му све буде Јеванђеље, да све буде измерено и одмерено, оцењено и процењено речју Христовом, речју Јеванђеља.

Драги владико, пуноћа наше Цркве јесте управо то да Ваша служба буде служба Христом, а то значи да Христос буде алфа и омега, узрок и циљ, да буде мера свега онога што треба да буде ваша служба. Из тога разлога, ја Вам у име Сабора дајем овај жезал да напасаш поверено ти стадо Христово, послушнима да буде за ослонац и укрепљење, а непослушне и непокорне да упућујеш, карањем и добрим васпитавањем у Христу Исусу Господу нашем. Достојан!