У храму Усековања главе Светог Јована Крститеља на гробљу у Доњем Шепку 11. септембра 2024. године прослављен је празник великог пророка Господњег, који се обележава као слава новог храма којег је  том приликом освештао Високопреосвећени Митрополит зворничко-тузлански г. Фотије.

Митрополита Фотија у порти храма дочекао је надлежни парох, протојереј-ставрофор Милан Миловановић, заједно са протојерејом Милошем Зекановићем, архијерејским намесником зворничким, браћом свештеницима, ђаконима и верним народом. После свете Литургије владика Фотије је беседио:

- Када год помињемо Светог Јована Крститеља мислимо на две ствари: прво, на његов подвиг, живео је у пустињи читав живот све док се није појавио на реци Јордану где је започео своју мисију. Крштавао је народ приводећи га старозаветној Цркви, покајању и крштењу. Са друге стране, он је био тај који нам је указао на Господа Христа, када је Господ дошао на Јордан да Га Јован крсти. Толико смирења је Господ показао да је дошао да се крсти од човека, рођеног од жене. Свети Јован је препознао Христа и рекао: Ти треба мене да крстиш, али му Господ одговара: Остави сада, јер тако нам ваља испунити сваку правду. Овај дијалог показује смирење као пут повратка у Цркву. Такође, Господ нам је тиме показао да се у новозаветну Цркву може ући само кроз свету тајну крштења. Они који нису крштени по православном обреду нису у Цркви и налазе се изван брода Православне Цркве.

Желим да захвалим свима који су помогли да се овде данас саберемо - кумовима, пријатељима, донаторима. Имамо људе који су дали велике прилоге за осликавање храма, укључујући и 10.000 евра, а Општина Зворник и градоначелник су такође дали свој допринос. Ово треба истицати и тим путем наставити, као што су то чинили Свети Сава и Немањићи. Наша Епархија зворничко-тузланска је увек била велико градилиште црквено. Међутим, не треба да остане само на градњи црквених објеката. Потребна нам је суштина, а не само форма. Суштина је оно што смо данас доживели на светој Литургији – причешће живим Христом, истином, правдом и сваким добром. Они који се нису причестили, треба да питају своје свештенике како могу да се причесте. Не смемо да мислимо да причешће није за нас, јер нисмо испунили неку форму или нисмо теолози, свештеници итд. Људи сматрају да смо ми који смо у мантијама верници професионалци. То не мора ништа да значи. Богу приступамо као људи, као живе личности, са својим добрим и недобрим делима, са својом вером, подвизима и борбом. Људи који, на пример, дежурају и брину о другима, попут оних у болницама, чине велики подвиг. Дежурне сестре обилазе по целу ноћ болеснике, то је самарјански подвиг који нас удостојава да се причестимо. То су врлинска дела. Вера у Бога, истину и правду, вера у нашу историју, вера у Косово и Метохију, све то постоји у нама, као што смо и  данас чули у песмама ове деце овде. То нам је све потребно, а најпотребнија нам је Црква и вера. Нама Србима је додатно потребно јединство и заједништво у борби за опстанак и очување Републике Српске на просторима Босне и Херцеговине.

***

Орденом Светог краља Драгутина - Преподобног Теоктиста одликован је г. Горан Јевтић из Шепка за оданост Цркви и несебичну љубав исказану кроз активно учешће у градњи храма Светог Јована Крститеља. Молитвеном сабрању присуствовао је и градоначелник Општине Зворник г. Бојан Ивановић који је добио архијерејску похвалницу због љубави, труда и несебичног учешћа у изградњи храма на гробљу у Шепку. Митрополит Фотије је освештао славске приносе верника, а крсни хлеб је преломљен са кумом славља г. Раденком Видаковићем.

Извор: Епархија зворничко-тузланска