На дан када Српска Православна Црква обилежава празник Усековања главе Светог Јована Крститеља, 11. септебра 2024. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је служио свету Литургију у Цетињском манастиру.

После читања светог Јеванђеља, сабраним верницима се обратио Високопреподобни архимандрит Пајсије, изабрани Епископ диоклијски.

„Управо смо чули драга браћо и сестре прилично сажето Јеванђеље о погубљењу Светог Јована Крститеља. Наиме, како се каже у Јеванђељу, његовом погубљењу претходило је његово тамничење. Након тога што је цар Ирод Антипа, син оног Ирода који је побио 14 000 Витлејемске деце приликом рођења Христовог према предању и након што је отпочео живот са женом рођеног брата, Свети Јован га је изобличио и због тога био заточен. И наравно да је Ирод тиме хтио да утиша реч која је проговорила из Светог Јована Крститеља тиме што ће га утамничити. И не само да то није учинио, него како се види из целе Јеванђелске приче, на крају и после смрти Светог Јована, он сам исповеда да је овај праведник Божји васкрснуо иако га је овај погубио“, указао је отац Пајсије.

Јеванђеље сваког човека грли желећи да га спасе од овог пута цара Ирода

„Иако је Свети Јован у тамници био изолован од људи и  друштва, само његово присуство пекло је савест Иродијаде и цара Ирода. И зато на овом пиру који је био приређен, где је Иродијадина кћерка Саломија играла и угодила цару Ироду иако та игра није приличила икоме од царских чланова а камоли царској ћерци, Ирод је обећао дати што год заиште па макар то било и пола његовог царства. Без икаквог двоумљења Иродијада је наговорила своју кћерку да затражи главу Светог Јована Крститеља. Наравно он је испунио своје обећање и како се каже у црквеној песми: Да је срамније било што је испунио своју реч него да је погазио дату реч.

И наређује војницима који убијају Светог Јована који доносе на том пиру његову главу. Суштина је да у овом животу постоје само два пута: Пут којим је ишао Свети Јован Крститељ и пут којим је ишао цар Ирод. А пут Светог Јована нама је свима добро познат.

Да је од најранијег детињства водио пустињски и подвижнички живот. Да је толико заволио реч Божју да ни за шта друго у њему није било места, и да је на крају за ту реч страдао све до смрти. А са друге стране имамо пут такозваног цара Ирода, који је проводио свој живот у весељу и неморалу. Јеванђеље сваког човека грли желећи да га спасе од овог пута цара Ирода иако је он сам речју Божјом кроз Светог Јована Крститеља био загрљен не би ли се спасио са тог пута којим је ишао, он је ипак тај загрљај одбио. Видимо да ова реч Светог Јована односно реч Божја која је говорила кроз њега до дан данас се чује. А онај који је ту реч покушао да утиша, више се не чује ни његова реч, ни Иродијадина ни Саломијина. Усредсредимо сву своју пажњу и ум на овај пут спасења који води до трпљења, до одрицања од своје воље, до понижења чак и до смрти. Ипак та смрт није неславна и бешчасна него славна и часна и изнад свега, после те смрти наставља се живот вечни којег Бог да нас удостоји молитвама Светог оца Јована“, закључио је отац Пајсије.

Десница Светог Јована Крститеља послата Цетињском манастиру заслугама Светих отаца наших 

По отпусту митрополит Јоаникије је у празничној беседи подсетио сабране да имамо велики Божји благослов јер у тој светињи почива десница Светог Јована Кртситеља, претече Господњег која је после усековања његове главе, после дугог времена стигла до Цариграда.

„А касније је и она била у турском ропству да би у 16. веку била предата Хришћанима на Родосу. Затим је прешла на Малту заједно са честицом часног крста и са чудотворном иконом Свете Богородице Филермосе. Хвала Богу у овој светињи је и данас рука Светог Јована Крститеља заједно са честицом часног крста а исто тако у Цетињу граду налази се чудотворна икона Богородице Филеримске која се налази у музеју зато што наше власти још не разумеју да та икона не може никако да борави у музеју јер то није њено место. Тамо нема ону улогу коју би имала у храму Божјем. Она је намењена, као што су и ове светиње овде да освећују народ Божји у храмовима на Светим службама Божјим. И да им се приносе молитве и поклоњења од верног народа. Доћи ће и то време да они који о томе одлучују да то и разумију.

Но сви треба да благодаримо што су нас ове три светиње посетиле и што имамо ту част да се пред њима Богу молимо и да се преко њих освећујемо. И данас на празник Усековања чесне главе Светог Јована Крститеља ми се овде сабрасмо са разних страна од истока до запада, око деснице Светог Јована Крститеља. И благодаримо Богу на Његовом неисказаном дару и недокучивом промислу. Ако се питамо чиме смо то заслужили да овде у овој светињи почива десница Светог Јована Крститеља, не бисмо могли поћи од нас самих. Али могуће је да су то заслужили наши благословени и Свети преци. Да је то заслужио Свети Петар Цетињски чудотворац. Она је због њих послата овој светињи али и да би нас привела у покајање и близину Божју јер смо се много отуђили од Бога, Свете православне вере, људскости и честитости“, поручио је високопреосвећени владика.

„Сведоци смо на жалост да видимо потпуно неразумевање и непоштовање ове светиње па смо доживели овде последњих тридесетак година и нешто раније урлике, провокације као и одуство страха Божјег. Разумемо људе који су отуђени Бога јер мисле да добро чине а не знају да себе разарају и да таквим понашањем могу навући проклетство на себе. То не желимо ником него се молимо Светом Јовану и Господу Богу да их Господ све просветли и да се обрате на пут спасења јер и њима као и свима нама треба спасење и треба им Божја близина и милост да их оплемени и просветли. Дај Боже да нас све заједно Господ просветли и уразуми да идемо правим, истинским путем Божјим. И морамо да опоменемо људе када долазе у светињу, да долазе како ваља, за благослов. Да долазе да исповиједе своје гријехе, да их се ослободе и буду учесници ове Свете Божје како би задобили благослов и милост Божју себи и својим породицама. А не да пакошћу, грајом и мржњом, навлаче зло на себе и своје породице. На жалост то се врло често плаћа несрећама и животима. То ником не желимо, већ желимо заједништво, мир, добро, радост и живот вечни.

Нека би дао Господ да нас Свети Јован десницом својом приведе све Господу нашем“, заблагодарио је митрополит Јоаникије.

Извор: https://mitropolija.com/