Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија приликом свечане доделе награда на конкурсу Светосавског звонца и Kанцеларије Српске Православне Цркве за сарадњу са младима у матици, окружењу и дијаспори 20. септембра 2024. године у Патријаршији српској у Београду

Драга децо, родитељи, вероучитељи и добротвори, нека благослов Божји дође на све вас молитвама Светог Саве. Ја вам од срца честитам на наградама које сте добили, а заправо честима  на ономе што сте изнедрили из својих душа и ставили на папир подстакнути и покренути најлепшим и највећим именом из нашег рода, именом Светог Саве. Свети Сава је највећи син и најлепше име из нашег народа, а светитељ је не због тога што је био способнији од других, не због тога што је био даровитији  од других, него због тога што је своје дарове и своје способности усмерио на најбољи могући начин тако да ти дарови и способности у потпуности, од стране Светог Саве употребљени, подражавају вољу Божју. Другим речима, чинио је све оно што Бог од њега хоће и све оно што је записано у Јеванђељу, тако да га је Бог препознао и пројавио међу нама као светитеља Божјег.

Свети Сава је урадио многе ствари, међутим, највише од свега је градио храмове и цркве, устројавао цркву Божју у свом народу, а са друге стране се трудио колико је год то могуће да васпитава и образује свој народ.  Дакле, бринуо се о школству знајући да и цркве и школе постоје не пре свега због тога да бисмо стицали знања из одређених привредих, научних и разних других области, него да та бисмо знања која смо стекли употребили на прави начин, да бисмо их употребили на добро. Дакле, циљ труда Светог Саве је био не да се створе околности у којима ће људима бити добро, не пре свега то, него је циљ био да устроји живот свог народа тако да народ буде добар, тј. он је чинио оно што је и позив Божји, а то је да се трудимо да све што мислимо, све што говоримо и све што радимо буде тако устројено да се прославља име Божје са једне стране, а са друге стране, да ми растемо у врлини, у добру и у лепоти. То значи да знање која стичемо из различитих научних области само по себи још увек не гарантује да ће оно што мислио, говоримо и чинимо бити корисно. Знање тек када је уоквирено врлином и добром прослављаће Бога и прослављаће човека.  Зато је све оно што сте ви изнели из своје душе и ставили на папир везано за Светог Саву није ништа друго него прослављање онога што је најважније, а то је прослављање Бога кроз Светог Саву. То је ништа друго до прослављање светости и наглашавање да добро, врлина и лепота нису вредности које зависе од било чега што је изван нас, већ да је наше срце, наше унутрашње биће, простор у коме се рађају и развијају и те вредности, а онда из срца, из нас, из наше духовне димензије, обогаћују и све оно што је споља. Дакле, једном речју, оно што је важно када мислимо о Светом Сави и када се молимо њему јесте да знамо да само мењајући себе у складу са Јеванђељем Божјим, у складу са светошћу и са светитељима Божјим, можемо мењати и свет око себе.

Ја вам још једампут честитам. Нека вас све Бог благослови, нека вам да мудрости  и снаге да будете вредни и да све оно што сте добили од Бога употребите на најбољи могући начин.