Беседа Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија на хиротонији Епископа диоклијског г. Пајсија 22. септембра 2024. године у храму Светог Саве на Врачару

У име Оца и Сина и Светога Духа. Ваша Светости, драга браћо архијереји, поштовани представници власти Србије и Црне Горе, драга браћо свештеници и монаси, сестре монахиње, драга браћо и сестре,

Сабрала нас је благодат Светог Духа на ову свету службу и на хиротонију Епископа диоклијског, нашег у Христу брата Пајсија. Господ Исус Христос, када је изабрао својих дванаесторицу ученика, припремао их је непрестано да постану сасуди Светог Духа. Није то ишло тако лако. Видимо да они исти апостоли као прости људи, најчешће рибари и занатлије који су срцем кренули за Христом, нису могли да многе Његове речи разумеју, али су примали Његову Реч и повремено показујући своје недоумице лако су их, уз помоћ Божју, превазилазили и тако напредовали. Господ Исус Христос је понекад говорио баш о томе да треба да припреме своје душе и срца, да приме благодат Духа Светог. У почетку је то говорио у загонеткама и сликама, као што сведочи и ово данашње Јеванђеље. Касније је о томе, када су могли боље схватити  о чему се ради, говорио и отворено, па је негде средином своје проповеди, завршавајући своје дело на земљи, дело нашег спасења и устројавања Цркве Божје, рекао и позвао све који су жедни да дођу да пију од непресушног извора благодати Божје. Говорио је да ће из оних који у Њега верују потећи реке воде живе, а то је благодат Божја која се настањује у душама оних који верују. Касније, пред само своје страдање, говорио је да ће, када Он пође ка Оцу своме и после свршеног дела Његовог на земљи, њима послати другог утешитеља који ће их упутити у сваку истину, открити им смисао оног што им је говорио док је био са њима, открити им значај свега оног што је чинио устројавајући наше спасење.

Био је и тај страшни моменат када је добровољно кренуо на своје страдање, када је тим истим ученицима, који су били уверени да ће са Њиме издржати сва искушења као претходних дана и година и да се од Њега неће одвојити, на Велики петак понестало храбрости и спремности, када су се апостоли по људској немоћи и по недостацима људске природе поколебали и разбежали. Ушао је страх у њихова срца, ушла је смућеност у њихове душе, али и то је било по промислу Божјем. Они су се разбежали и напустили Христа у том моменту, сви осим љубљеног ученика Јована Богослова. Једино Га је Јуда, издајник у кога је ушло лукавство и злоба демонска, добровољно и својевољно издао. Међутим, милостиви Господ је сабрао своје ученике својим Васкрсењем, јео је и пио са њима, славећи са својим ученицима победу над смрћу, дарујући им нови живот, усавршавајући заједништво њихове душе и њихових срца. Пре свог Васкрсења на небо још једном је напоменуо о Духу Светом, када им је заповедио: Седите у граду Јерусалиму и немојте се разилазити док не примите обећање Оца мога Небескога и докле се не обучете у Силу са Висине.

И управо на дан Свете Педесетнице, ниспослао је свог Светог Духа на своје свете ученике и апостоле у виду огњених језика. Ту можемо тражити и смисао речи Христових да је дошао да баци огањ на земљу. Шта значе речи Христове да ће их обући у силу са висине? Обукао их је тада у силу своје вечне и живоносне истине, у силу љубави, благодати Божје, милосрђа, сваке утехе и сваке радости, учинивши их својим изабраним сасудима Светог Духа. Улио је у њихове душе и у њихове умове божанску мудрост, а у срца божанску храброст, па су они исти ученици -  који су се раније, на Велики петак, показали као слабићи и разбежали се - остали, благодаћу Светога Духа, неустрашиви, непобедиви и неодољиви. Проповедали су храбро и истинито Јеванђеље Божје сведочећи Христово дело спасења свим народима и пред властима, и пред царевима, и пред простим људима, приводећи све спасењу, приводећи све у наручје Христово.

Ево, драга браћо и сестре, да не мислимо да је тај чудесни догађај, који се догодио у једном историјском моменту, остао негде у прошлости. Он је непрестана стварност Цркве Божје што смо и данас на овој светој служби окусили и доживели. И није случајно што се на архијерејској хиротонији врши управо служба Педесетнице. Хиротонија епископска је превасходно Светодуховски догађај и оно што се једном догодило, када је Господ устројавао своју Цркву, има вечну вредност и вечну стварност. Ми смо тај догађај преко ове данашње свете службе и преко призивања Светог Духа из уста Његове Светости, архијереја и вернога народа на новог епископа доживели и постали смо саучесници тог догађаја нашег спасења.

Нека свима вама, драга браћо и сестре, буде на радост ова света служба. Сви смо данас окусили радост неисказану и испуниле су се наше душе и наша срца божанском радошћу и божанском светлошћу и милошћу. Нека нам то постане садржај нашег живота, нека се то претвори у добра дела и у служби нашег новог епископа Пајсија и у животима свих нас. Амин, Боже дај, на многа и блага лета!