Владика Методије: Молитвено заступништво Свете Петке сви живо осећамо
На празник Преподобне мати Параскеве - Свете Петке, 27. октобра 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије је служио свету архијерејску Литургију у храму посвећеној овој великој светитељки у Расову код Бијелог Поља.
Епископ Методије је пре почетка свете Литургије у чин чтеца рукоположио Нићифора Шћекића и Угљешу Величковића. После читања светог Јеванђеља владика Методије је беседио:
- Срећан празник и слава свима вама, а и онима који се сабирају на другим местима широм васељене, Бога славе и заштитницу своју и нашу Свету Петку Преподобну, у Епивату рођену. Имала је брата Евтимија који је отишао путем монаштва и епископ постао, а она своје родитеље чувала и бринула о њима до њиховог упокојења. Када је све обавезе које је имала посвршавала пошла је у Цариград и у Јорданску пустињу потом и подвизавала се до своје старости, а онда, вративши се у свој родни град ту се упокојила. У своје време сигурно да је била непозната, али све што је тајно и непознато, а што сија божанском светлошћу то на крају изађе на видело, као што је својим нелажним устима Христос рекао да се не може град сакрити кад на гори стоји, на гори врлина, доброте, благодати Божје. Та је благодат исијавала из њеног гроба, па много година после њеног упокојења њене су мошти извађене и прослављене, народ се молио, ношене од Цариграда до Трнова, па опет до Цариграда, па и до Београда. Владика Николај је говорио да је српског порекла, он је то истражио, а данас у Румунији у Јашу се налазе њене мошти. Овде и по свим српским земљама православним светиње с њених светих моштију се разносе и носе, поштују, пред њима се и њој се обраћајући Христу Богу молимо за спасење своје, својих душа и народа свога, целокупног човечанства - беседио је епископ Методије.
- На њен празник чита се Јеванђеље о дјевама, као што је она била, а Господ је ту правио разлику између побожних и непобожних, тј. оних који су споља исправни, форму држе, чије је спољашње деловање праведно, али изнутра немају своје срце, окупано смирењем, милошћу, благодаћу Божјом. - Јеванђеље које смо чули, које говори о Страшном суду, када дјеве излазе а то су душе хришћанске у сусрет свом Женику, а свака је душа хришћанка и тежи свом извору, да иде ка Њему као свом увору. Као што Јеванђеље каже, чекајући умориле су се па су заспале, позаспивале, а онда кад се труба јавила и ангели и глас проломио да Женик долази, кад су устале једне су имале запаљене жишке, а другима се гасио пламен јер није било уља, није било горива, а шта је гориво, на шта горе наше душе, шта је циљ и смисао нашег живота до благодат Духа Светог. Само они који се накупе, приме благодат Духа Светог а онда пазе на голубијим ногама ходају кроз овај живот и ове дане овог земаљског живота, чувајући ту благодат да не изгубе и умножавајући својим молитвама, подвизима, добрим делима, надасве милошћу и љубављу према другом човеку, према свакој творевини.
По јеврејском обичају у оно време Јудеји су имали обичај да кад удају девицу седам дана празнују и свадба траје, а кад удају удовицу три дана свадба траје. Онда се изморе људи, свадба се дешава у роду младином, код таста, а тек после седам дана увече крену да је прате сватови мужевљевој кући. Зато су по ноћи кренули, у Јеванђељу се каже, дјеве у сусрет Женику. По ноћи се иде и гази по тами овог земаљског живота, а једина светиљка је реч Христова, која нам осветљава тај пут и даје гориво нашим жишцима да горе пламеном љубави и чежњом према Христу. Тај дан који ће доћи, каже Господ, сакривен је од нас, никад ником није јављен и зато каже: Стражите, будите будни, пажљиви, јер не знате дана и часа када ће Женик доћи – рекао је владика Методије, указавши на речи апостола Павла: Сад је најповољније време и данас је дан спасења.
- Ко стражи значи да Га чекају у овом тренутку сада, не чека Га вечерас, нити Га очекује сутра, јер се пројектује ван овог тренутка и иде у мисаоне конструкције, излази из живота и од места где се једино можемо с Њим сусрести, а то је сада и овде и данас, зато каже Христос: Стражите. У овом тренутку с Њим се сједињујемо и у сваком тренутку у коме будемо и боравимо и који дође, који је будућност неизвесна, али када дође опет ће бити сада и овај тренутак. Ту Га чекамо и ту се с Њим сједињујемо. То је порука овог празника Преподобне наше матере која се непрестано с Њим у јединству, молитви, благодати Божјој живела и купала, а онда у том непознатом, повученом њеном подвижничком животу нико се тако и толико светитеља у нашем народу, на тај начин не прославља а да је толико био непознат за свог живота. Свети Никола је био епископ, познат човек, помагао и за живота благом које је имао и дао сиромасима , као и остали светитељи, али о Светој Петки скоро ништа не знамо, али се толико развио њен култ и поштовање, јер је народ дубоко у себи осетио везу с њом, њену љубав коју има према свом и свим народима људског рода. Њеним молитвеним заступништвом ми то живо осећамо. Многи у подножју ове цркве славе Свету Петку као своју крсну славу, али и они који је не славе као крсну славу славе таман као крсну славу њен празник. Она је наша мајка и заштитница, поготову нашег рода. И дан данас у Београду, где су јој мошти биле има света вода, која се носи, народ који узима, добија исцељења и иде тамо као на поклоничко место, место живе воде, благодати Божје – казао је епископ Методије и на крају поручио:
– Бог вас благословио, Света Петка вам била на помоћи, душе ваше сијале благодаћу Божјом као мудрим девојкама, да идемо у сусрет Женику и да се спашавамо не сутра, ни вечерас, ни догодине, него сада, овде, у данашњем дану, јер је ово дан спасења. То никад не треба изгубити из вида, нити треба одгађати такве ствари јер су оне најважније у нашем животу.
После Литургије преломљени су славски колачи свечара, међу којима су били и чканови Кола српских сестара, које Преподобну мати Параскеву – Свету Петку прослављају као своју небеску заштитницу.
Епископ будимљанско-никшићки г. Методије уручио је том приликом грамате и захвалнице заслужнима приликом помоћи у обнављању храма у Расову и градњи парохијског дома који је по владикиним речима брзо урађен јер је израз љубави и спремности мештана да све на овој благословеној главици дивно украсе и улепшају, да и тиме покажу своју љубав према Светој Петки и Христу Богу нашем.
Извор: www.eparhija.me
Епископ Методије је пре почетка свете Литургије у чин чтеца рукоположио Нићифора Шћекића и Угљешу Величковића. После читања светог Јеванђеља владика Методије је беседио:
- Срећан празник и слава свима вама, а и онима који се сабирају на другим местима широм васељене, Бога славе и заштитницу своју и нашу Свету Петку Преподобну, у Епивату рођену. Имала је брата Евтимија који је отишао путем монаштва и епископ постао, а она своје родитеље чувала и бринула о њима до њиховог упокојења. Када је све обавезе које је имала посвршавала пошла је у Цариград и у Јорданску пустињу потом и подвизавала се до своје старости, а онда, вративши се у свој родни град ту се упокојила. У своје време сигурно да је била непозната, али све што је тајно и непознато, а што сија божанском светлошћу то на крају изађе на видело, као што је својим нелажним устима Христос рекао да се не може град сакрити кад на гори стоји, на гори врлина, доброте, благодати Божје. Та је благодат исијавала из њеног гроба, па много година после њеног упокојења њене су мошти извађене и прослављене, народ се молио, ношене од Цариграда до Трнова, па опет до Цариграда, па и до Београда. Владика Николај је говорио да је српског порекла, он је то истражио, а данас у Румунији у Јашу се налазе њене мошти. Овде и по свим српским земљама православним светиње с њених светих моштију се разносе и носе, поштују, пред њима се и њој се обраћајући Христу Богу молимо за спасење своје, својих душа и народа свога, целокупног човечанства - беседио је епископ Методије.
- На њен празник чита се Јеванђеље о дјевама, као што је она била, а Господ је ту правио разлику између побожних и непобожних, тј. оних који су споља исправни, форму држе, чије је спољашње деловање праведно, али изнутра немају своје срце, окупано смирењем, милошћу, благодаћу Божјом. - Јеванђеље које смо чули, које говори о Страшном суду, када дјеве излазе а то су душе хришћанске у сусрет свом Женику, а свака је душа хришћанка и тежи свом извору, да иде ка Њему као свом увору. Као што Јеванђеље каже, чекајући умориле су се па су заспале, позаспивале, а онда кад се труба јавила и ангели и глас проломио да Женик долази, кад су устале једне су имале запаљене жишке, а другима се гасио пламен јер није било уља, није било горива, а шта је гориво, на шта горе наше душе, шта је циљ и смисао нашег живота до благодат Духа Светог. Само они који се накупе, приме благодат Духа Светог а онда пазе на голубијим ногама ходају кроз овај живот и ове дане овог земаљског живота, чувајући ту благодат да не изгубе и умножавајући својим молитвама, подвизима, добрим делима, надасве милошћу и љубављу према другом човеку, према свакој творевини.
По јеврејском обичају у оно време Јудеји су имали обичај да кад удају девицу седам дана празнују и свадба траје, а кад удају удовицу три дана свадба траје. Онда се изморе људи, свадба се дешава у роду младином, код таста, а тек после седам дана увече крену да је прате сватови мужевљевој кући. Зато су по ноћи кренули, у Јеванђељу се каже, дјеве у сусрет Женику. По ноћи се иде и гази по тами овог земаљског живота, а једина светиљка је реч Христова, која нам осветљава тај пут и даје гориво нашим жишцима да горе пламеном љубави и чежњом према Христу. Тај дан који ће доћи, каже Господ, сакривен је од нас, никад ником није јављен и зато каже: Стражите, будите будни, пажљиви, јер не знате дана и часа када ће Женик доћи – рекао је владика Методије, указавши на речи апостола Павла: Сад је најповољније време и данас је дан спасења.
- Ко стражи значи да Га чекају у овом тренутку сада, не чека Га вечерас, нити Га очекује сутра, јер се пројектује ван овог тренутка и иде у мисаоне конструкције, излази из живота и од места где се једино можемо с Њим сусрести, а то је сада и овде и данас, зато каже Христос: Стражите. У овом тренутку с Њим се сједињујемо и у сваком тренутку у коме будемо и боравимо и који дође, који је будућност неизвесна, али када дође опет ће бити сада и овај тренутак. Ту Га чекамо и ту се с Њим сједињујемо. То је порука овог празника Преподобне наше матере која се непрестано с Њим у јединству, молитви, благодати Божјој живела и купала, а онда у том непознатом, повученом њеном подвижничком животу нико се тако и толико светитеља у нашем народу, на тај начин не прославља а да је толико био непознат за свог живота. Свети Никола је био епископ, познат човек, помагао и за живота благом које је имао и дао сиромасима , као и остали светитељи, али о Светој Петки скоро ништа не знамо, али се толико развио њен култ и поштовање, јер је народ дубоко у себи осетио везу с њом, њену љубав коју има према свом и свим народима људског рода. Њеним молитвеним заступништвом ми то живо осећамо. Многи у подножју ове цркве славе Свету Петку као своју крсну славу, али и они који је не славе као крсну славу славе таман као крсну славу њен празник. Она је наша мајка и заштитница, поготову нашег рода. И дан данас у Београду, где су јој мошти биле има света вода, која се носи, народ који узима, добија исцељења и иде тамо као на поклоничко место, место живе воде, благодати Божје – казао је епископ Методије и на крају поручио:
– Бог вас благословио, Света Петка вам била на помоћи, душе ваше сијале благодаћу Божјом као мудрим девојкама, да идемо у сусрет Женику и да се спашавамо не сутра, ни вечерас, ни догодине, него сада, овде, у данашњем дану, јер је ово дан спасења. То никад не треба изгубити из вида, нити треба одгађати такве ствари јер су оне најважније у нашем животу.
После Литургије преломљени су славски колачи свечара, међу којима су били и чканови Кола српских сестара, које Преподобну мати Параскеву – Свету Петку прослављају као своју небеску заштитницу.
Епископ будимљанско-никшићки г. Методије уручио је том приликом грамате и захвалнице заслужнима приликом помоћи у обнављању храма у Расову и градњи парохијског дома који је по владикиним речима брзо урађен јер је израз љубави и спремности мештана да све на овој благословеној главици дивно украсе и улепшају, да и тиме покажу своју љубав према Светој Петки и Христу Богу нашем.
Извор: www.eparhija.me
Најновије вести
14.03.2025 17:07