Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржана 16. новембра 2024. године, на Ђурђиц, у цркви Светог великомученика Георгија у Новом Саду

У име Оца и Сина и Светога Духа. Браћо и сестре, сваки човек има веру, неко веру у Бога, а неко у лажне богове. Није могуће човеку да живи а да не верује у некога или у нешто. У зависности од тога у кога или у шта верује човек формираће се и његов живот, тј. његов начин живота. Могли бисмо да кажемо да гледајући на то како неко живи, ми можемо стећи представу и о томе у каквог Бога тај неко и верује. Да не постоји човек који не верује тврди и наука, али ми пре сваке науке, науком јеванђељском и науком вере знамо ту чињеницу, јер знамо истину да је човек створен по слици и прилици Божјој. Та истина, та чињеница нам потврђује да разлог, циљ и смисао свог постојања човек не може пронаћи у створеном и видљивом свету, него то упућује на истину да разлог, циљ и смисао свог постојања можемо наћи само у Ономе који је изван граница времена и простора, тј. у беспочетном почетку, у самоме Богу.

Сâм Господ каже да је Царство Божје у нама, тј. ма колико на први поглед разлог или место извора смисла нашег постојања био удаљен од нас - јер Бог надилази време и простор - Он је истовремено и у нама. Свако може пронаћи себе тек кад пронађе Бога који је у нама, који је свуда, који је изван времена и простора, који је нама Један у Тројици откривени Бог кроз Сина свога, кроз Исуса Христа. Зато, како слушамо из данашњег Јеванђеља, није толико важно шта ће рећи неко око нас или шта ћемо ми рећи убеђујући онога који је поред нас и око нас, правдајући му се у зависности од тога шта хоћемо да постигнемо, није важно примарно шта људи мисле о нама, него је - баш због тога што од Онога у кога верујемо и од начина на који верујемо зависи наш живот - важно шта ми говоримо Богу, шта говоримо Господу Христу, јер ми православни хришћани у Њега верујемо. Најважније је шта говоримо Њему, шта иштемо од Њега, за шта од Њега тражимо савет, какав Му одговор дајемо на одлуке које смо донели и за поступке које чинимо. Ако наша питања, молбе и молитве буду исправне и истините, ако одговоре на питања које Он нама упућује дајемо ваљано, ако тражимо савете за оно што је честито и богоугодно, ако, једном речју, ми православни хришћани верујући у Христа испуњавамо Његову реч, онда ће наш живот бити свети живот и онда ће се наш живот засигурно у потпуности разликовати од оних који верују не у Христа, него у нешто што није Христос или у некога који није Христос. Ако верују у Бога који је створен по слици и прилици људској - а не обрнуто - ако верују у Бога који није Христос, онда ће се њихов живот разликовати од живота нас који верујемо у Христа и то ће, не зато што Христос хоће и што хоћемо ми који верујемо у Њега, бити дијаметрално супротно и штавише противно нашој вери, јер је противно Христу. Зато не треба, браћо и сестре, да нас чуди да што смо више Христови, што се више трудимо да живимо по Јеванђељу, што више желимо да испуњавамо заповести Његове и што више хоћемо да наш живот буде слика живота Христовог, утолико ће више ова друга врста вере и људи који верују на другачији начин видети нас као своју сметњу. Видеће нас неретко и као своје противнике, не због тога што они најпре мрзе нас и не воле нас, него зато што им смета Христос. Јер тамо где је присутна Христова вера, тамо где су присутни људи који се труде да живе по Христу. Они оприсутњују Христа, а тамо где је Христос, тамо је пуноћа. У Његовој светлости и у Његовом присуству пројављује се и показује сваки мрак, свака лаж и сваки грех као нешто што је погрешно. Дакле, присуство Христово разобличава оне који неће Христа или - не дај Боже - који хоће против Христа. Смета им Христос, јер Он показује да је њихов начин живота лажан, да су вредности по којима живе погрешне, да је - да употребим и ту реч - систем вредности који хоће другима да наметну погрешан, штетан и нездрав. Зато смета Господ наш Христос онима који хоће да организују живот без Христа и мимо Христа. Зато, браћо и сестре, и ми смо таквима вишак. И ми им сметамо, јер њихов принцип јесте човек је човеку вук и циљ оправдава средство, што је све супротно речи Христовој и нашој вери у Христа.

Зато Господ у данашњем Јеванђељу каже: Немојте се бринути шта ћете одговорити онима који вас мрзе, који вас прогоне. Немате разлога да се бринете о томе, јер они су најпре омрзли Њега, Господа нашег. Они Њега не прихватају, него да се ми бринемо да испуњавамо реч Христову, да Његов живот буде наш живот, да живимо по заповестима Његовим, да то буде наш труд. Онда ћемо у сваком тренутку знати и шта мислити и шта говорити и шта чинити. Нећемо имати дилему кад шта треба рећи и пријатељима и онима који нас виде као своје непријатеље.

Такви су били, браћо и сестре, сви светитељи Божји, јер се на њима изображавао живот Христов. Такав је био и Свети Георгије кога данас славимо. Иако је могао да за пут и стил свог живота узме философију овог света која хоће силу, моћ и успех, која је среброљубива -  могао је то да је хтео - био би, као што је већ био успешан у свему што је од овог света, још успешнији и слављенији. Међутим, он је, знајући да је земаљско за малена а небеско увек и довека, изабрао Христа и као и сви свети био спреман да Га посведочи и животом својим и крвљу својом, што је и учинио. Отуда га је Господ прославио да, не само да се зна за њега и за његово име до наших дана, не само да се слави од оних који су хришћани, него и онда када му се са молитвом обраћамо - будући да има слободу пред Господом - он молећи се за нас чини да благодат Божја дође до нас, да сиђе на нас и где год је то потребно, где год има истинске и праве вере, да дејствује. Нека би зато Господ дао, браћо и сестре, да славећи све свете и Светог Георгија, живимо нашу веру, да верујући у Христа увек водимо бригу о томе шта ће Он рећи, а и ми да се увек трудимо да читавим својим животом говоримо све у славу Њега Једног у Тројици Бога, Оца и Сина и Светог Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.