Најстарији храм у Бијељини свечано је прославио своју крсну славу – Пренос моштију и обновљење храма Светог великомученика Георгија, празник познатији као Ђурђиц. Тим поводом, Његово Високопреосвештенство Митрополит зворничко-тузлански г. Фотије је служио свету архијерејску Литургију у тој знаменитој цркви у Бијељини.

Старешина храма и архијерејски намесник бијељински протојереј-ставрофор Љубо Богдановић, заједно са братством храма и верним народом, дочекао је митрополита Фотија у порти. Речи добродошлице је упутио протојереј-ставрофор Драган Пејчић, старешина Саборне цркве у Бијељини.

Митрополиту су саслуживали: протојереј-ставрофор Драган Пејчић, старешина Саборног храма у Бијељини; протојереј-ставрофор Драган Илић, старешина Пантелејмонског храма у Бијељини; протојереј Славољуб Милошевић, секретар Епархијског управног одбора; протонамесник Миран Гавриловић, старешина Петропавловског храма у Бијељини, који је данас одликован чином протојереја; протођакони Немања Спасојевић и Лазар Илић, уз молитвено учешће архијерејског намесника бијељинског протојереја-ставрофора Љуба Богдановића и братства храма. Торжественој прослави допринео је хор храма Светог Георгија под диригентском палицом Биљане Јефимић, који је такође обележио своју крсну славу. Литургији су присуствовали и градоначелник Бијељине др Љубиша Петровић, као и други угледни друштвени делатници и привредници. Кум овогодишње славе г. Ранко Савић је припремио је славске дарове које је на крају Литургије освештао митрополит Фотије. Прослава је настављена уз трпезу љубави, уз учешће бројних верника и званица.

У беседи током Литургије, митрополит Фотије је истакао:

​- Часни оци, уважени господине градоначелниче, господо министри, представници народа у парламенту Републике Српске и у заједничким институцијама у Сарајеву, драга браћо и сестре, ових дана писао сам једну песму о Крсту и торжеству, о Крсту и Васкрсењу. У једној строфи сам цитирао Светог старца Порфирија који је рекао: „Човеков живот је као море узбуркано“. Некада је у тишини, некада у миру, или како Далматинци кажу бонаца , што значи мир, мирно море без ветра. Са друге стране, дођу тренуци када се распињемо или када смо распети, како појединачно, тако и као читави народи Божји. То је живот људски. То је борба. Силом Крста васкрсење задобијамо. Модерни свет, нажалост, није васпитаван на тим основама. Његова философија се темељи на комфору, удобности и свим благодатима које даје земаљско царство. Међутим, цар Лазар је рекао: „Ми се не боримо за земаљско, него за небеско и вечно Царство“. Зато су наши преци, причешћени, ишли у борбу за Крст и слободу златну. Имали су високе идеале, баш као и Свети великомученик Георгије и многи други који су страдали за Христа у раној Цркви. Њихово мучеништво положено је у темеље Цркве.

У скоријој историји, ми Срби смо проживели периоде богоборног атеизма, попут руског народа. У том лутању, попут Израиља у пустињи, одвојили смо се од Бога, а плодови тог одвајања били су братоубиство, затвори и логори. Када је Стаљин схватио да Русија губи у рату, обратио се Светој Матрони Московској која му је дала три савета: да икону Пресвете Богородице обнесу око Москве, да ослободи владике и свештенике из логора, и треће - да омогући звоњење црквених звона широм Русије. Историјски записи потврђују да су те молитве донеле спасење и зауставиле немачку војску у походу на Русију. Мучеништво Светог Георгија подсећа нас на снагу вере и Христову победу над смрћу. Његов пример нам поручује да у невољама не ропћемо, већ да са смирењем носимо свој Крст. Ми смо светосавски народ, народ Крста и Васкрсења. Тај идеал је тежак, али то је пут који води ка спасењу. Свети Сава нас кроз историју води путем вере и подвига.

Нека Бог дарује свако добро свима који помажу ову и све наше цркве у Бијељини, као и на читавом простору Епархије зворничко-тузланске. Ми смо били и остали велико градилиште, и наставићемо да чинимо све што је потребно да наш народ приведемо Цркви Божјој и да живи у духу Православља. Учинићемо све да ова деца постану мали светосавци. Написао сам и песму под називом „Мали светосавци“, јер је важно да знамо како децу васпитавати, тако да остану верна вери и традицији својих дедова и прадедова. Патријарх Павле, чијих се петнаест година од упокојења сећамо, био је човек небеске кротости и дубоке духовности. Он се из небеског Јерусалима моли за све нас. Његове молитве, као и молитве Светог Георгија, нека нам дају снагу да останемо верни свом народу и својој вери. Живели! Бог вас благословио и даровао вам свако добро.

Извор: Епархија зворничко-тузланска