После читања светог Јеванђеља, митрополит Јован је свечарима честитао славу и беседио о светим анђелима Божјим:

„Помаже вам Бог, браћо и сестре. Срећан данашњи празник Сабора Светог aАрхангела Михаила. Срећна слава вама који славите овај празник, кога ми у народу зовемо Аранђеловдан, као своју крсну славу. Нека вас анђели Божји чувају, нека вас они руководе и воде и упућују на свако добро дело да чините у свом животу. Браћо и сестре, знао је Бог да смо ми слаби, да је наша људска природа слаба, огреховљена, да ће се лако повидити за овим и за оним, зато нам је и дао, браћо и сестре, анђела још на крштењу да нас анђео Божји чува, да нас анђео Божји браћо и сестре, закриљује, својим крилима, јер видите како се увек анђели сликају са крилима да не би скренули са пута Божјег. Анђели су весници Божји, они спроводе Божју вољу, они јављају људима најзначајније вести као што је архангел Гаврило јавио Богородици да ће родити Спаситеља света. Анђели су, браћо и сестре, наша небеска браћа, анђели су бестелесна бића. Дакле, браћо и сестре, ако чувамо свог анђела чувара кога смо, као што рекох, добили на крштењу, чуваће нас и наш анђео чувар само под једним условом, а то је услов, а каже Јеванђеље које смо данас чули, а које је у ствари Господ изговорио својим светим апостолима и ученицима, а оно гласи: Ко вас слуша, мене слуша, каже Господ, Ко се вас одриче, мене се одриче. Браћо и сестре, требало би да имамо на уму стално, непрекидно ове речи Христове. Неко ће од нас рећи: Па не дај Боже, ја се не одричем Бога, да добро је што тако мислимо. И ми сигурно речима нећемо се тако одрећи Бога, али је питање да ли се делима одричемо Бога, јер ако чинимо било какво зло другоме, себи, ми у ствари се одричемо Бога. Зашто? Зато што је Бог добар, браћо и сестре. А кад чинимо добро ми испуњавамо вољу Божју, ми испуњавамо оно што наш анђео говори, што нас учи како треба да живимо у овом земаљском животу да би задобили тај непролазни живот, односно Царство Небеско.

И заиста браћо, ове речи које је Господ изговорио апостолима: Ко вас слуша мене слуша, ово нису драги моји обичне речи. Ово нису речи обичног човека, ове речи су браћо и сестре самога Бога, Господа нашега Исуса Христа и зато реч Божја оживљава, реч Божја јер све бива по речи Божјој. Ако отворимо прву страницу Библије, ми ћемо видети да каже: И рече Бог да буде светлост и би светлост. Ово је браћо и сестре реч која спасава, реч Божја која је истина, јер само онај који познаје и живи управо том речју Божјом, он браћо и сестре се ослобађа од чега? Од неистине. А неистина прља човека. Истина испуњава човека, дакле она ослобађа човека од неистине и тако човек сазнаје шта је истина, а ми бар крштени хришћани треба да знамо да је једна једина истина, а то је Господ наш Исус Христос. Он једини је могао да каже, драги моји за себе, ја сам Пут, Истина и Живот. И ко је на том путу Божјем, на путу Христовом он је на путу добра, а онај који није на путу Божјем, на путу Христовом, он је на путу онога нечастивога. Значи није на путу анђела који га усмерава којим путем да пође, него на путу онога нечастивога који се труди да нас управо скрене са пута истине и да нас наведе на пут неистине. Само је истина, браћо и сестре, Божја вечна. Људска истина је превртљива да тако кажем. Сад говоримо истину, сад се служимо неистином, а Бог је истина, зато је Његова реч вечна, неприолазна, реч преко које ми како бих рекао, браћо и сестре, олако прелазимо, па је тако олако и изговарамо, заборављајући опет тако реч Јеванђеља да ће сваки човек дати одговор пред Богом за сваку праву реч, не само за лажну, него и за сваку празну реч, односно лажну реч који изговарамо. Ми смо господари наше речи све док је не изговоримо. Док је не изговоримо ми можемо да је обликујемо, можемо да размислимо треба ли да кажемо или не треба, али кад је изговоримо ми више нисмо господари те речи, она што бисмо рекли иде у ехо и људи свак на свој начин и према свакој својој моћи и способности духовној, он реч ће нашу да тумачи овако или онако. Зато су наши стари преци управо водили рачуна шта говоре, које речи изговарају, јер су знали да је реч светиња. У то време није било оних признаница, уговора кад позајмљујемо неком нешто, кад узимамо од некога, него се све заснивало на реч. Зато је тај добри српски народ говорио дајем ти реч, а кад каже дајем ти реч он је спреман да погине за ту реч, Ово наравно говорим за реч истине. Реч је била кажем светиња, реч је била јача од не знам каквих уговора и признаница и тако даље и тако даље. Дакле, браћо и сестре, реч Божја даје живот. Она не само што даје живот него је и реч Божја извор живота зато се и каже у Јеванђељу: У њему беше живот и живот беше светлост људима, да реч Божја јесте светлост драги моји која обасјава сваког човека који долази на свет. Онај који има ту свест о речи Божјој, он ће се трудити да никада не изговори лажну реч, јер речју хвалимо Бога, али речима браћо и сестре и кудимо и псујемо Бога. Дата нам је реч да славимо Бога и да славимо човека, али кад човек злоупотреби ту реч, онда он не зна да се заустави, што би рекао наш народ када о другоме треба да говорим, поготово оно што не треба да говори. То је кажем реч Христова светлост, а Христову светлост браћо и сестре не може сакрити никаква тама, никаква тама не може сакрити. Реч је Божја као свећа која гори у соби и док она гори у соби, у соби нема таме ту је светлост, али када угасимо реч Божју, ми гасимо Бога у себи, браћо моја. Онда у нама настаје тама, настаје мрак, а човек по мраку никад није сигуран да неће пасти у провалију. Зато треба да живимо у светлости речи Божје.

Тако је, браћо и сестре, и са нама, рекох док слушамо свог анђела чувара који нас као што рекох, прати кроз чео живот, он нас саветује како да чинимо добро, а како да се клонимо зла, јер анђео је Божји, рекох, весник Божји. Од Бога нема ништа што је ружно, што је лоше, он је наш весник Божји. Међутим, човека не прати само његов анђео чувар, не прати га тај добри анђео, на жалост човека прати још један дух и то онај зли дух, онај нечастиви дух, то је што бисмо ми рекли, ђаво, који човеку стално дошаптава: Немој да се служиш истином, служи се лажју. Јер је ђаво отац лажи, тако се каже у Јеванђељу, драги моји. Дакле, тај нечастиви дух, браћо и сестре, има други циљ од оног нашег добро анђела. Он има другу намеру, његов је задатак да свакога човека не наводи на добро, него да га наводи на зло, да наговара да му саветује, да му дошаптава, да чини оно што не ваља. Ми људи, сваки од нас, налазимо се целога свог живота између анђела чувара нашега, доброг анђела и између овог нечастивог. Кога ћемо послушати? Кога ћемо слушати? За ким ћемо ићи? То искључиво до нас стоји. До тебе и мене, брате и сестро. А слушаћемо онога на шта смо се усмерили, ако смо усмерили свој живот на Христа, онда значи да смо се усмерили да живимо истином и да говоримо истину и да творимо истину. А онај који се усмерио да не говори истину него да се служи лажју, он ће цео век да се служи лажју, и таквом човеку никад не може, и кад изговори неку истиниту реч не можеш му веровати, јер се углавном у животу служи неистином. Дакле, браћо и сестре, понављам од нас искључиво и само од самих нас, зависи коме ћемо бити послушни, чије ћемо савете примати, а чије ћемо савете одбијати, зато је и Христос рекао у Јеванђељу: Ко има уши да чује, нек чује. И често говорим, човек чује оно што жели, човек види оно што хоће да види. Ако хоће да чује добро, он ће увек наћи да чује добро. Ако жели да чује зло, он ће увек наћи да чује зло. Ако желимо да о другом човеку чујемо добро, наћи ћемо у њему добро, браћо и сестре, наћи ћемо то зрно добра. Али ако нећемо да у њему нађемо зрно добра, наћи ћемо оно зрно зла, јер кажем човек у себи поседује и зло и добро. Човек у себи поседује, браћо и сестре, и Бога и ђавола и опет кажем он ће следити онога кога заволи, за кога се определи, драги моји. Дакле, ове речи Христове, браћо и сестре које је он рекао: Ко има уши да чује нека чује, ове Христове речи за нас су савет али и опомена драги моји. Опомена, јер постоји два начина слушања, постоји слушање без учешћа и интересовања. Погледајте, када разговарамо један са другима да ли га баш слушамо, да ли нас интересује то што тај други прича или мене не интересује, причај ти, мене не интересује то. Дакле кажем, постоји слушање без учешћа, без интересовања, слушање које пролази само кроз уши, онако као што народ каже: Е њему на једно уво ушло на друго изашло, али браћо и сестре то што уђе кроз уши само, а не уђе у срце, онда се та реч Божја није коснула нас, није се дотакла нас, браћо и сестре. Није довољно драги моји само да отворимо уши, него нам је потребно да отворимо срце, да у њега сместимо Бога, да у њега сместимо свог анђела чувара, ако не сместимо Бога и анђела чувара у своје срце, онда ћемо нехотице сместити оног нечастивог. И онда ћемо се хватати, што би рекао наш народ, за косу, шта ми је – па шта ти је? Уместо Бога и анђела чувара, сместио си оног нечастивога, који те стално наговара - немој се служити истином, а Христос је рекао познајте истину и истина ће вас ослободити. Једино нас истина води, ослобађа и води на прави пут, а неистина, браћо и сестре, заводи, што би рекао наш народи за Голеч планину. Дакле, постоји и тај други начин слушања, а то је за који је опет Господ рекао, браћо и сестре, који слуша реч Божју и извршује је и испуњава је, е то је тај прави хришћанин, то је човек Христов, то је човек Цркве, то је човек Јеванђеља. Зато драги моји, молимо се Богу, молимо се нашем анђелу чувару, молимо се светим анђелима да нас они упуте куда треба да идемо, да не лутамо. А без истине, браћо и сестре, лутамо, лутамо. Дакле, браћо и сестре, да замолимо Бога и свете анђеле поново говоримо, да нас упуте на добро. Нека вам је срећна слава. Нека вас анђео Божји чува. А потребно нам је, браћо и сестре, да имамо анђела чувара. Налазимо се у тешким временима, посебно у изазовним временима, да просто човек не може да се ослони на неко своје знање или способности да ће донети праву одлуку. Праву одлуку не можемо да донесемо без Бога, али ће нас анђео Божји упутити у свим невољама како да се сачувамо, да останемо као народ Божји да останемо људи Божји како је то говорио блажене успомене патријарх Павле. Да, да будемо народ Божји. Бити народ Божји значи припадати Богу, припадати цркви, сместити у себе Бога, сместити у себе Јеванђеље, браћо и сестре.

Опет кажем, нека вам је срећна и Богом благословена слава. Славите је у добру, у здрављу, у радости, у весељу. Славите је молитвено, браћо и сестре, молитвено и ово је диван пример видећи вас данас да сте овде донели своје колаче, да и ти колачи буду присутни на светој Литургији као што сте и ви. Јер шта је у ствари слава? То је домаћа Литургија, јер ми и на овој Литургији божанској шта приносимо? Па приносимо хлеб и вино, као што и ви месите ове колаче и вино да свештеник прелије тај колач. И зато је слава мала Литургија у кући, а где је Литургија, ту је Царство Небеско, где је Литургија ту је Христос. Нека Господ Христос и анђели буду са вама и над домовима вашим, срећна слава и Бог вас благословио!”

После свете Литургије митрополит Јован је освештао славске дарове у дому архијерејског намесника орашачког, протојереја-ставрофора Миће Ћирковића и протинице Марице, чији је био увежени и увек драги гост на славској трпези.

Извор: www.eparhija-sumadijska.org.rs