За благољепије сабрања био је задужен хор „Свети Димитрије“ из Лазаревца. Повод за велико литургијско сабрање је био велики јубилеј, прослава стодесетогодишњице Колубарске битке. Прослава јубилеја је нераскидиво повезана са храмом у Лазаревцу у чијој се крипти налази спомен костурница страдалника велике народне епопеје. - Милости хоћу, а не жртвовање, каже Господ у Јеванђењу. Али када треба да покажемо милост онда то не значи да само треба да сажаљевамо некога, већ да се сагнемо до другог и да му превијемо рану. Тако ће неко превити и наше ране. Сви смо ми људи изранављени и грешни. Кад имамо Цркву, имамо и болницу, а у Цркви имамо лекове за све. Првенствено за душу. Зато треба да слушамо Цркву какав нам то лек даје. Треба се прилагођавати Цркви, а не Цркву прилагођавати себи. Имамо лекова, јер имамо Лекара, Господа нашег Исуса Христа. Неће Господ да ми пропаднемо. Бог хоће да се сви људи спасу и да дођу у познање истине. Ако хоћемо да се спасимо, потребно је да стално себи постављамо питање и видимо да ли ми заиста желимо да живимо вечно. Бог човека није створио за смртност и пролазност. Створио га је за вечност за бесмртност. Човек зависно од његове вере и дела или живи или умире. Зато што наша дела иду испред нас. Делима ћемо се оправдати или осудити. Зато чинимо добра дела. Волимо и љубимо Бога, али љубављу Божјом волимо и своје ближње. Преко ближњег задобијамо или губимо живот вечни. Наше спасење је подједнако и у нашим и у рукама наших ближњих. Ако послужимо ближњег послужили смо Богу. Ко нахрани гладног и напоји жедног, нахранио је и напојио Христа. Ако тако чини њега Христос храни и пији вечним животом. То је наше Причешће - беседио је митрополит Јован.

Митрополит Јован и владика Алексеј су затим у крипти храма служили помен официрима и војницима пострадалим у Колубарској бици у молитвеном присуству председника Владе Републике Србије г. Милоша Вучевића, представник Војске Србије и других институција. Уследио је пригодан културно-уметнички програм.

Извор: Епархија шумадијска