У бјеловарском храму Свете Тројице, другом по величини православном храму у Хрватској, 2024. године је започела рестаурација фресака.

Сваки рестаураторски потез кистом нови је потез и у креирању овог својеврсног историјског тренутка за храм, али и житеље билогорског краја, с обзиром да на рестаурацији фресака није било никаквих захвата још од давне 1902. године. Радови на рестаурацији фресака у олтару бјеловарског храма Свете Тројице започели су пре нешто више од три месеца, а ово је први пут у последњих сто година да се врши било какво обнављање тих фресака. Зуб времена, ратна девастирања и недавни земљотрес, оставили су трага како на спољашњем изгледу храма тако и на унутрашњем. Радове изводи фирма за рестаурацију и консервацију зидних слика и мозаика „Арс рестауро“ из Сиња под надзором Конзерваторског одељења у Бјеловару.

Целокупна прича око рестаурације, како наводи г. Јосип Марић, директор поменуте фирме и рестауратор, започела је још пре две године када су се Министарству културе Републике Хрватске пријавили за реализацију пројекта. Новац није добијен за 2023. годину, јер су у том моменту приоритет били објекти који су више пострадали у земљотресу, али су средства одобрена за ову годину и приступило се почетку радова. Први циљ је био да олтарски простор поврати стари сјај. Одмах након подизања скеле приступило се детаљном прегледу зидних ослика на своду и зидовима олтара. Заједно са консерваторима утврђен је прилично лоше стање фресака у олтарском простору, доста влаге која је улазила преко крова, зидова, кроз темеље. Вредност фрескама дају и имена која их потписују, па је тако познато да је Херман Боле, који је био пројектант храма, ангажовао групу младих и перспективних сликара свог времена. „Групу тих сликара чинили су Целестин Медовић, Бела Чикош, Иван Тишов и Марко Перош. Ликове је са сигурношћу радио Целестин Медовић. Олтар је осликан у стилу мешавине неовизантијског и класицистичког сликарства, комбиновањем реализма и декоративног осликавања, што није карактеристично за православно иконографско приказивање.

До коначног сјаја унутрашњости храма проћи ће неколико година, али према речима јереја Стефана Максимовића, пароха бјеловарског, чињеница је да рестаурација захтева вишегодишњи рад, али да је почетак важан корак ка коначном изгледу храма, обзиром да више од сто година није било радова на уређењу или обнови фресака. „Након обнове и уређења фасаде храма, после много година започело је унутрашње уређење храма, односно рестаурација фресака. Министарство културе Републике Хрватске обезбедило је средства за рестаурацију олтарског дела храма, а из године у годину ићи ће се по фазама, с обзиром на величину храма. Фреске су поприлично у лошем стању и захтевају прецизност у рестаурисању. Посебно ме радује, што ће верници за Божић угледати потпуно обновљен олтарски део храма“, закључио је свештеник Стефан Макисмовић.

Извор: mitropolija-zagrebacka.org