Храм у Алтини је посвећен светим ђакону Авакуму и игуману Пајсију, духовницима и устаницима погубљеним пре 210 година у Београду. Храмовна слава торжествено је прослављена светом Литургијом коју су служили викари Патријарха српског, преосвећена господа епископи топлички Петар и моравички Тихон.

Говорећи о истинској Христовој љубави, која није само емоција него пре свега жртва према ближњима, владика Петар је поручио да да су мученици које данас прослављамо, следујући Христа, положили свој живот за веру Његову: - Свети мученик ђакон Авакум је залог нашег спасења. Он је наше крви, наш предак, охристивљени православни Србин којем се ми данас радујемо и поносимо. Живој радости и благодати учествујемо дошавши на свету Литургију, али то је и обавеза за нас да се запитамо. Не знамо какве ће нас прилике довести, да ли смо спремни, јер свакодневно на малим стварима падамо, свако од нас. Нисмо апсолутно своје срце предали Богу, грешимо, али у том кључном моменту да ли бисмо до краја били Христови, треба барем да се запитамо. Мучеништво не треба искати, то је Божји дар и Бог да ономе које достајан тога.

- Господ нека нас сачува, нека нас штити. Молимо се сваки дан да Господ отклони искушења. Ако смо они који се називају наследницима и ако се позивамо на свете људе из нашег светог рода, хајде да учинимо онда барем једну малу жртву и да долазимо редовно на свету Литургију где нам се даје спасење - рекао је владика Петар и нагласио:

- Љубав је најзлоупотребљаванија реч у историји и најчешће се меша са користољубљем: ја тебе волим зато што ми требаш, зато што желим дa те искористим, а кад ми не требаш више те не волим. То није љубав. Та себичност човека тера на грех, да буде уплашен, себичан, горд, прорачунат, да другог доживи као непријатеља, да се без скрупуле бори да би сачувао ту своју палу природу да би опстао, да би што више зграбио за себе, да би обезбедио себи што лагоднији живот и да би што више сачувао. Међутим, то је варка ђавола и пале природе где нас тај импулс држи затворене у чаури смрти. Ми се бранимо, уместо да заиста почнемо да живимо, да постанемо суштински живи, а то је једино ако волимо. Јер живот значи љубав јер је онај који је носилац самога живота, Он је љубав. Дакле, ултимативни начин постојања је љубав, а не као што наш народ понекад каже: верујем у вишу силу. Каква виша сила?! Верујем у конкретног, личног Бога, у Бога који има име, у Свету Тројицу. Дакле, нема постојања ван љубави. Да нема Бога који је одувек љубав не би постојало ничега - истакао је епископ Петар.

Извор: ТВ Храм