У организацији Епархије црногорско-приморске, Српске православне црквене општине тиватске и храма Светог Саве 27. јануара 2025. године у Великој сали Центра за културу у Тивту одржана је Светосавска академија, коју је благословио Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, који је, између осталог, рекао:

- Видимо да Свети Сава из оног света руководи нашим родом и да га води и надахњује са небеса. Добио је такву слободу пред Господом због својих подвига, због своје светости, због своје жртве, због свог посмртног мучеништва, да предводи свој народ кроз сва времена. Као што га је предводио докле је ходао по земљи, сада га предводи са небеса. То смо осетили у минулим годинама у време наших литија, када смо се борили за опстанак свете православне вере. Увек су православни хришћани у борби за очување своје вере и за очување и потврђивање свог идентитета. Хришћани увек треба да буду будни и да увек стреме ка врлини. Православна вера није статична него је динамична. Ако не напредује - она назадује, а ако напредује тада је непобедива. Свети Сава је Богом послани Христов апостол српском роду, који нас је у време свог живота на земљи уздигао, посветио, осветио и укључио у заједницу културних народа, у заједницу хришћанске васељене, извео нас на историјску позорницу. Он је српски, али је и васељенски. Немамо никога бољег са којим бисмо се поистоветили и са којим бисмо се похвалили пред лицем других народа, а кад имамо тако духовнога родитеља, то нас много обавезује, нарочито у овом времену када је премного лажи, обмана и празних обећања, лоших искустава. Једино што нас кријепи и снажи су духовне вредности које нас увек оплемењују, обједињују и оспособљавају да будемо прави људи Божји, прави народ Божји, права браћа и сестре у Христу Исусу, Господу нашем. Свети Сава је приводио свој народ Христу у наручје љубави Божје. Тамо где се осећамо као у наручју своје мајке, а та мајка је Света, Саборна и Апостолска Црква. Нека је слава Богу који нам је дао Светога Саву и да сви имамо на уму да треба да идемо његовим путем, да знамо које су вредности којима нас је научио и да их се држимо, да их негујемо. Тако ћемо увек потврдити и посведочити да смо достојно наследство и духовно потомство Светога оца, нашега Саве.

О првом Архиепископу српском Светом Сави беседио је проф. Милорад Дурутовић, који је нагласио да о дугом историјском животу светосавља у Боки сведочи богато предање из народне културе, из прича и песама, као и бројни топоними:

- У тој богатој традицијској ризници не налазимо само лепу нарацију, већ исказе дубљег религијског разумевања, као и културне и народне освештености. Именовање је чин стварања пар екселанс, као што је праотац Адам надевао имена земаљским створењима и тако их учинио аутентичнима, тако су и наши преци у Боки и другде у нашим просторима своје најважније локалитете крстили именом Светог Саве како би без слова, пергамента или папира обележили границе Светосавског врта, како би исписали своју повест и на води, и на земљи, и на камену. Тако Бока Которска обилује топонимима и храмовима који ограђују историјски и духовно описују Светосавски врт, али не да би га затворили у неки етноцентрични оквир, већ да би га отворили за читав добронамерни свет. Кад год сам држао светосавске беседе водила ме иста мисао есејистичара и посленика културе Милана Кашанина: Нисмо ми, тражећи излаз на светску сцену, узалуд ишли од Студенице до Хиландара и од Хиландара до Сент Андреје, ни путем сејали само кости, сејали смо и мисли. Кашанин има у виду најјужнију и најсевернију тачку до које је српски народ допирао у свом историјском трајању.

Извор: Епархија црногорско-приморска