Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија одржана 2. фебруара 2025. године на светој Литургији у параклису Светог Јована Богослова на Православном богословском факултету у Београду. У име Оца и Сина и Светог Духа. Браћо и сестре, пост је начин постојања и начин живота хришћанина, јер пост је нешто што је саставни део створене људске природе. Пост није пре пре свега борба са било чим у себи и око себе, него је пут који нас води крајњем циљу због којег смо створени, а то је нераскидива заједница љубави са Богом. Дакле, пост није ништа друго него израз наше вере и наше љубави у односу на Христа и, подразумева се, у односу на ближњег. Зато пост није ништа друго него труд да будемо сваког дана, сваког трена и сваке секунде бољи. То је одлука да хоћемо да живимо у складу са оним што је циљ нашег постојања и са оним циљем због којег смо створени, одлука да живимо у чистоти, у љубави и у свим христоподобним врлинама. Зато и онда када постимо и када не постимо, у формалном смислу те речи, тј. када се не налазимо у периоду поста, који је Црква богомудро одредила да буде период интезивније бриге о свом унутарњем и спољашњем животу, пост је период који нас подсећа да смо икона Божја и да само онда када хоћемо све своје дарове, своје биће, своје постојање и своју слободу да ускладимо са речју Божјом, живећемо истовремено у складу са својом здравом, нормалном и аутентичном природом. Ево, један такав период нам предстоји. То је Велики пост, Четрдесетница, пост уочи најважнијег и највећег празника наше Цркве, а то је Васкрсење Господа и Спаса нашег Исуса Христа. Баш због тога што је то најважнија тачка и најважнији моменат нашег живота и наше вере и што је најзначајнији, најважнији, најоштрији и најстрожи, спољашњи и унутарњи пост, Црква се за овај пост кроз своја богослужења обраћа нама, тј. ми као Црква пре почетка овако важног периода улазимо у један период припреме. Данас је прва недеља тог периода, која се зове Закхејева недеља. Чули смо јеванђељску причу која нам говори о Закхеју и на крају те приче стоји реченица да Син Божји долази да спасе изгубљене, а сви смо после пада Адамовог, свако на свој начин, изгубљени, јер читава људска природа је изгубљена од оног тренутка када се определила да иде својим аутономним законима и правилима. Истовремено, Црква је простор у који смо закорачивши, вратили се у дом Очев и вратили на стазу која нас води ка пуноћи, која тек треба да дође и у тајну будућег века, у Царство Божје. Господ је већ дошао да спасе свет и већ нас је вратио себи, али још увек ми ишчекујемо пуноћу која ће доћи Његовим Другим доласком. Господ Исус долази у град Јерихон, говори ова прича. То је град који је за старозаветну Цркву и за изабрани народ био символ идолопоклонства и одступништва од речи Божје и закона Божјег. Господ показује да улази у тај град и тамо реч своју, силу, љубав и спасење упућује онима који су изгубљени. Дошао је свима, јер је сваки човек икона Божја. И не само да је ушао град који је пун идола и који има много више онога што није заједничко са заповестима Божјим од онога што јесте, већ се у том граду наилази Закхеј, који је у том грешном и погрешном граду већ сам по себи транспарентно и отворено грешник, јер је био цариник, тј. био је онај који је узимао порез од народа, од сиротиње. Имао је моћ над тим народом и готово по правилу, не само да је узимао оно што припада држави, него је узимао још више по ко зна колико пута за себе. Зато су цариници, независно од тога ком народу припадају, чак и онда када припадају изабраном народу, сматрани за грешнике, погрешне људе, људе који немају милосрђа, немају љубави и саосећања у односу на другог човека. И још је овај Закхеј био ниског раста. Међутим, он грешан и погрешан, иако ниског раста, чувши да долази Христос, да долази Господ, тј. препознавши у речи Христовој реч Божју и силу Божју, без обзира на све спољашње и унутрашње околности, осетио је потребу да види тог сасвим другачијег од свих који су ходили тамошњом земљом. И препознаје га Господ и обећава му да ће ући у његов дом још истог дана и каже да је дошло спасење дому његовом. Наравно да то није случајна реч. Господ је видео у тренутку дубоки унутрашњи преображај код Закхеја. Најпре, видео је огромну вољу и жељу да Закхеј ступи са Њим у општење, а онда је и кроз речи самог Захеја видео и препознао покајање, преображај, баш ону тајну којом своју проповед започињу и Свети Јован Крститељ и сам Господ: Покајте се, јер се приближи Царство Божје! Дакле, У Закхеју се десило оно што је услов без којег нико од нас нема могућности да препозна у Исусу Христу Господа Живог, Беспочетног и Бескрајног. То је услов без којег не можемо отворити своје срце, своју душу и своје биће за присуство благодати Божје, за присуство самог Спаситеља међу нама. Знајући ову причу о Закхеју, имамо позив Божји да ступимо са Њим у заједницу; имамо позив Божји да на Његову испружену руку одговоримо својим покајањем, а то није ништа друго него спознаја да смо слаби, немоћни и да сами не можемо; да ништа од нас не зависи, чак ни то да ли верујемо; да је све у руци Божјој, а да нам је све опет дато и све је самим тим у нашој руци. Међутим, почетак преображаја и почетак ступања у заједницу са Богом јесте наша жеља да се издигнемо изнад себе, да се попнемо на смокву, да надиђемо свој раст, свој узраст и своју висину и да, пројављујући своју жељу и опредељење за Христа, Његовом благодаћу примимо све остало што нам је неопходно и потребно за спасење. Зато нам ова недеља, која је припрема за Велики пост, наглашава да је важно да хоћемо и да желимо да будемо у заједници са Христом, јер ако то поставимо као почетак свог подвига и свог живота, у истом тренутку чућемо реч Христову да ће Он још данас бити у нашем дому и да је нашем дому дошло спасење. Међутим, ако потражимо спасење и смисао нашег живота на било којој другој страни, засигурно ћемо бити промашени, а са нама и наш дом. У тој речи да ће дом Закхејев бити спасен данас, да ће дому његовом доћи спасење, Господ открива чињеницу да спасење није појединачно, него да је увек и појединачно, али и спасење заједнице, тј. спасење унутар заједнице. Ова прича има много рукаваца и много димензија у које бисмо могли отићи, тражећи поуку и поруку за нас данас. Нама је довољно да, на почетку припреме за овај пост, разумемо да је за почетак најважније да хоћемо и да имамо жељу и да знамо да, ма колико год да смо слаби, грешни и острашћени, не одустајемо од ње, иако је то узак пут, нимало једноставан и лак, да знамо да ће Господ бити са нама. Могли смо и да тумачимо и одломак из Посланице апостола Павла, који смо данас чули и који је веома актуелан и данас, као што је био и јуче и увек, јер свака реч Јеванђеља јесте актуелна. У тој речи, на почетку Посланице, стоји баш то да је пут узак и да ћемо више бивати осрамоћени и одбачени, него ли потврђени и похваљени. Зашто? Вели апостол Павле: Због наше вере у Исуса Христа. Опет, ко другачије верује и другачије мисли, преварио се; ако је желео нешто друго, онда је у најмању руку погрешно оценио пут на који га је позвао Христос. Нека нам Бог да жељу, вољу и слободно наше опредељење да будемо Христови и да Он буде наш, да нам буде темељ, оквир, садржај, циљ и крај. Тада, наравно, немамо чега да се плашимо и већ овде и сада на крсту Христовом живимо Његовим Васкрсењем и Његовом победом, коју ћемо, ако Бог да, славити ускоро заједно са свим светима, славећи Њега Васкрслог, али и Његовог Оца и Духа Светог, како сада тако и у векове векова, амин.