Дубоко жалимо што се на овај начин и овим поводом обраћамо верном народу, али смо принуђени да истине и будућег мира ради, одговоримо на клевете које су написане и објављене путем електронских медија на интернет страници „Студеница инфо.рс“ као и осталим друштвеним мрежама. У овом писму/петицији се наводи да Архиепископ и Митрополит жички прогони монаштво из манастира Студенице.

Улога Епископа да управља епархијом је вековима потврђивана, како догматски иконизацијом Христа као Архипастира, тако и апостолским прејемством, као и канонским предањем Цркве Божје. Основна обавеза и завет монаха јесте послушност, хваљена изнад свих других врлина и завета. Улога лаика је такође прецизирана светотајинским и канонским искуством Цркве, али од времена комунизма до данас нису ретки случајеви да се различитим покретима и петицијама мишљења појединаца и од њих инструисаних група (често дезинформисаних и злоупотребљених) теже наметнути изнад аутентичног Духа Цркве. Непримерени називи којим се назива један Епископ Српске Православне Цркве сведоче о духу из антицрквених комунистичких времена, који опстаје у појединцима који путем медија покушавају да глуме душебрижништво над Црквом. Оптужбе са којима се излази пред јавност теже да потхрањују причу о врху СПЦ као корумпираном и бахатом, како би се позиција и поверење Цркве у нашем народу нарушили у овим данима великог свенародног метежа.

О неискрености састављача петиције који се заклањају иза бриге за део братије манастира Студенице, сведочи и неуједначени тон њихове објаве. Наиме, на почетку се налазе увреде усмерене ка Митрополиту жичком, а потом се износи текст писма упућеног Митрополиту, који одише тоном лажног смирења. Између ове две интерпретације постоји несклад што довољно сведочи о изворном духу и тежњи да се Црквом управља на основу лицемерја и злонамерности, као и да се изврши притисак на Архијереја. Помињање прогона дела братства манастира Студенице и питање избора игумана јесте пример замене теза, где се не виде узрок и последице догађаја, те вас стога обавештавамо:

Сматрали смо дужношћу и одговорношћу да братство манастира Студенице појачамо са још шесторицом братије, јер је 2004. године бројало 28 монаха, а закључно са 2024. годином само 8 монаха, што је минималан број за одржавање живота и поретка у манастиру, са пуним богослужбеним кругом и свакодневним служењем свете Литургије. Постојеће братство одбија да у састав манастирског братства прихвати још шесторицу монаха које смо према Уставу Српске Православне Цркве члана 108 и 57, као и Уредбе за унутрашњи и спољашњи манастирски живот Српске Православне Цркве, преместили и прибројали братству манастира Студенице. Ову нашу Одлуку која је заправо производ нашег старања за мајку свих српских цркава и манастира, Немањину Студеницу, ова група монаха који све време обитавају и моле се у својој светињи, тумачи као прогон и упркос томе исту одбија да прихвати, иако су на то били позвани и од стране Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. 

У данашњем времену духовне и друштвене кризе које смо сведоци и са којом не морамо да се посебно и детаљно упознајемо, јер нас са свих страна окружује, и када су манастири више него икада светионици и места утехе и када је сваки човек који посвети свој живот монаштву више него драгоцен, нама надлежном Архијереју се приписује прогон монаштва. Молећи се Богу за мир и јединство у нашем народу и нашој мајци Цркви, као вековном чувару свести нашег рода српског, очински призивамо оне који се баве политиканством да не сеју раздор и тиме нарушавају вековни мир манастирски, месту где је Свети Сава освештан хиландарском духовношћу мирио своју завађену браћу. Благослов Светог Симеона и Светог Саве нека почива на свима нама.

Ваш молитвеник пред Престолом Христовим,

Архиепископ и Митрополит жички и игуман студенички г. Јустин