Ми не видимо све дарове које од Бога примамо овим нашим чулима, гледањем, слушањем. Кушамо их, додирујемо и гледамо, али их не догледамо до краја. Нисмо у стању до краја видети јер, толико су широке те ризнице Божанске Благодати да су оне неисцрпне. Само делимично можемо да их осазнамо, а уживамо у њима потпуно, јер нам се потпуно дају.

Ова Божанска Литургија свим својим залихама, укључујући ту и њено име, много нас поучава. Тај назив, Литургија раније, претходно, освећених Дарова учи нас да ми пре свега живимо Божанским Даровима. Када не би било Божјег давања, Његовог давања Себе нама, ми не бисмо били у стању ни живети овај живот. Захваљујући Божјим Даровима ми ходимо кроз овај живот. Те Дарове Божје, те залихе трошимо и сад, успутно. То је доказ, осведочење, велике љубави наше према Богу, не само Његове према нама, да Он себе даје. Он себе даје нама, то је познато, него, ми сада посведочавамо да то прихватамо и трудимо се да одговарамо наисти начин. Кажемо: хвала ти Боже. Ми Тобом живимо и Тобом желимо да ходимо, прихватамо Твоје Дарове. Најбитније да запамтимо и да се на то подсећамо јесте то да ми живимо Даровима Божјим и да се у Божје Дарове и даље надамо. Посведочавамо своју љубав према Богу. Не желимо ни један минут нашег времена и живота да проведемо без Њега него све време заједно са Њиме да ходимо и да испуњавамо ону заповест љубљеног апостола Божјег Јована да волимо Бога онако како Он заволе нас, а даље, све ће нам се само по себи казати.

Из беседе на светој Литургији пређеосвећених Дарова у манастиру Милешеви 5. марта 2025. године